vi svi o gracanici a ja cu o tekiskoj raji.mala mahala ali puna zivota je bila.tih 70 god.bili smo svi ko jedan misicini dihali smo isto.bilo nas je dosta.krenimo redom,ja safeta,amra azra lejla elma,almir,rasim,dinososo,meliha i njen brat,mrki i ado rahmetli,faruk,kasim.bili smo dobra djeca ali i veliki sejtani.svi smo odrastali zajedno koja godina manje i vise nije bitno.ako sam koga zaboravila nek se neljuti.tako kao sto rekoh igrali smo se stalno zajedno.krenimo od eberecke ebertucke,odbojke,ganje gume klikera,odbojke,izmedju dvije vatre,partizanaisvaba,reketa.a uvjek smo se okupkjali pred mojom kucom ili na velikoj livadi.tu valjda nismo nikome smetali.tko smo se jedne ljetne veceri igrali zmire.bogami do kasno.ikako smo se sakrivali gdje je ko znao i umio ali najvise oko dajdje jusufa kuce.tada je on poceo da gradi pa je svasta biloa po najvise onih greda.neko je poceo da vristi bjela ruka bjela ruka mi se prikazala.onako djuture svi smo pocelu da vristimo i trcimo po tekiji.strah nas uhvatio nismo se mogli smiriti.pola tekije smo digli na noge.kako smo dobilitada po usima.sutradan saznadosmo da je ado rahmetila htjeo da nas uplasi i uspio je u tome.tu noc od sraha sam spavala kod djede rahmetli .vidis to je nekad vrijeme bilo hvala bogu svi smo taj prokleti rat prezivjeli koliko sam cula samo je ado rahmetli umro.ovom prilikom selamim sve iz tekije i nek mi se jave kod teve mogu doci do adrese
