MAHIRE SEJTANE.
Sjecam se a i sjecacu se se te recenice cijeli zivot.Tako me je grdila moja majka kad pravih fakinluke po Gracanici.Ko kokos galami a u isto vrijeme siri krila da zastiti svoje pile.Taka je bila i ostala moja majka.I dan danas kad vozim kamijon i raznosim pakete sjecam se njenih rijeci »Uci sine ,hajde izradi zadacu ».A ja ko mali hajvan odgovarah »Ma pusti me,ceka me raja ».Htjela je da uspijem u zivotu.Ko sve majke .Sve majke zele najljepse u buducnosti svojoj djeci.Sjecam se jednog detalja.Vracam se iz skole.Po obicaju kuca zakljucana.Treba je traziti po komsiluku.Naso sam je u avliji kod Pinetove majke.Ljubi me pa mi kaze da sjednem.Pita me jeli istina da pusim.Odgovaram da nije,a ni sam nisam siguran da govorim istinu.Izvuce ona ,neznam odakle kutiju plave Drine. »Znam ja da ti pusis.Evo ti ali ne govori babi,znas kakav je ».Progura onaj rat.Ubise joj cojeka,mog babu,ubise joj brata i njegovog sina.Umrla joj sestra Hadzira,Desi joj se i ono sto je najgore za jednog roditelja.Umrla joj scerka ,moja mladza sestra Mahira.Kaze se da je za roditelje najteze pokopati i na mezarje ispratiti svoju djecu.Ali ne da se moja majka.Ona je od onih Selimbegovica.Oni se nikad nisu predavali.Oni su se stalno borili.Eto taka je moja majka.Danas je sama.Ja u Francuskoj mala seka u Njemackoj.Ona sama u Sarajevu.Ali ne da se.Bori se,ne da se.Fala ti majko i nek si mi ziva i zdrava.Mogo bih pisati jos neznam koliko dana i noci.Mogao bi pisati do kraja mog zivota,ali mislim da tvoju ljubav i pozrtvovanje za nas nebih imao vremena opisati.Hanko fala ti.Sad sam shvatijo da ste ti sa babom bili moji najbolji drugovi.
