[Mare]

#6837

Sutradan ustajanje u cetri sata.Da se urade stvari dok je malo ko bajagi hladno.U cetri ujutro 17 stepeni.Da bi nas zagrijali ,prvo trcimo.U uniformama i cizmama.Poslije treba da se kotrljamo po zemlji,pijesku,kamenju.Veremo se po stijenama ,rijetkom drvecu.Kaze ti u vodu.Mi trcimo u more.Odmah se deru. »Ko vam je reko da idete u vodu,niste ovdje na godisnjem odmoru izlazite napolje ».Pa tako desetak puta uzastopno.U vodu,iz vode.Poslije tri sata,svi smo umorni.Puste nas da doruckujemo.Odmah poslije dorucka nastavljamo sa malo teorije.Kako se kamuflirati ,kako praviti zamke za divlje zivotinje.Obuka ,kako preziviti u pustinji.Kako praviti most od konopaca,kao na onoj slici.I sve sto moramo raditi oni instruktori hronometrisu.Ako stavimo previse vremena onda moramo poceti sve iz pocetka.Nadajuci se da cemo to uraditi brze nego zadnji put.Ali to je nemoguce.Sto vise ponavljas sve vise si umoran.U prvih sedam dana « samo » trojica zavrsise u bolnici.

[Anonymous]

#6843

Mahire,ovo sto pises po forumu je cista beletristika.Malo to uljudi,malo leksicki dotjeraj( pa i gramaticki) i eto KNJIGE ZA NEZABORAV.Odavo nisam citao da neko,sa tako malo rijeci,tako plasticno objasnjava vrijeme,svoj polozaj,besmisao rata i ratovanja,na kraju i svoju sudbinu ,a da je”morao” reci,eto,da se ne stidi, cime je razgolitio sve tabue i predrasude.
Ovo sto cinis je ravno naturscicima u filmovima Emira Kusturice koji su mogli biti sjajni glumci.Ali,eto,nisu,nisu htjeli,ili nisu smjeli…sto rekao Pero Zubac kad su padale “Mostarske kise”
Zato;Mare,napisi knjigu,kad se ne stidis,i kad se ne bojis.

[Mare]

#6849

Jednog dana krecemo marsirati.Dvadesetak kilometara.Posto je predvidzeno da se istog dana vratimo u bazu spremili smo lahke rusake.Izmedzu osamnest i dvadeset kila.Hrana,municija i voda.Svako mora imati sest litara vode se sobom.U Dzibutiju je minimalna kolicina koju popijes dnevno.Ne nosimo beretke nego one safari sesire.Odmah su nas podijelili u tri grupe.Izmedzu nas smo postali « neprijatelji ».Svaka grupa na svoju stranu.Zadatak je naci otale grupe i eliminisati ih.Ne brinite se ,pucamo sa onom manevarskom municijom.Niko nije stvarno ubijen.Sa mojom grupom penjuci se na jedno brdo cujemo mjaukanje.Sef mi rece da idem da vidim sta je to.Rece mi da budem oprezan,u Dzibutiju ima geparda.Popenjem se pa predzem preko jedne ovece stijene.Iza stijene mala pecina,ili bolje receno rupa.Gledam odozgo.Ispred rupe tijelo jednog geparda.U pocetku sam se prepao misleci da onako,lezi jer okolo tog tijela, jedna mala beba geperd ne prestaje trcati i mjaukati.Cucnem pa pogledam malo bolje.Po tijelu puno muha.Ne mice se Shvatijo sam ,a to cu vidjeti kasnije, da je mrtva..Jeste to je bila majka one male mackice.Da bi bijo siguran gadzam je kamencicima.Ne mrda .Sidzem sa stijene.Ona mackica pobjeze odma u rupu.Sef me zove .Pita me jeli sve u redu.Jeste .Odgovorih mu a u isto vrijeme spustim ranac.Izvadim rukavice.Poslije cucnem i pokusavam uhvatiti malog geparda.Boji se,ono puse ko macke koje je napalo pasce.Onako naivno,zovem ga,tepam mu ko da je to ona nasa kucna macka.Mlati sapama,pokusava da me ogrebe.Uspjeh ga uhvatiti iza vrata.Onako kako hvatamo male mackice.Izvucem ga iz rupe,pokupim moj rusak i pusku pa se vratih dolje gdje me cekase ostali.Kad su vidili sta imam u ruci svi su bili odusevljeni.Osim sefa.Sta ces sa tim,pita me.Majka mu je mrtva,ako ga ostavimo i on ce umrjeti odgovorih mu.Ma mi smo na zadatku ko ce se brinuti o toj zivotinji.Ja rekohmu.I ja,i ja rekose jos dvojica.Bice nasa maskota.Uredu ali ako bude problema moracete ga se otarasiti.Ponovo skinem rusak.Izvadim tri cuture vode pa ga stavim unutra..Zatvorim rusak tako da nemoze izaci a i ostavim dovoljno otvoren da moze da dise.Taj dan smo izgubili te ratne igre.Upali u zasjedu.Svi ko bajagi mrtvi.Medzutim po povratku u centar kad su ostali vidili sta sam donijo ,postali smo glavni.Uskoro je onaj mali gepard posto mjezimac sviju.

[Mare]

#6850

Neke cake od Brus Lija.Da naucimo

Na mom “krevetu”

[Mare]

#6912

I tako prolaze dani.Obuka,straze,kupanje i pranje.Tesko ja biti cist u pustinjskim uslovima.Ulazi ti pijesak svugdje.Imam osjecaj i u guzicu.Sto se tice obuke ,nije lose nauciti kako da ne umres na glup nacin u pustinji.Ima u Dzibutiju malih stvari koje te mogu ubiti.Svako jutro moramo popiti jednu malu pilulu.Gorka ko cemer ali je jedini lijek protiv malarije,jer ima puno tih komaraca koji bi ti mogli prenijeti tu bolest.Ima i zmija.Ako te ujede imas 16 sati vremena da ti daju injekciju.Poslije toga nemas vise sansi prezivjeti.Medzutim sta je najgore to su oni skorpioni(akrepi).Preko dana spavaju ispod kamenja a nocu izlaze u lov da se hrane.Nas su naucili dvije stvari.Prvo,nikad nemoj spavati na zemlji jer nocu moze se uvuci u tvoju vrecu za spavanje.Druga stvar je da kad se izujes prije toga nadzi dva stapa koje ces zabosti u pijesak.Poslije toga svoje cizme nabijes naopako na te stapove.Tako akrepi nemogu uci unutra,jer ako ostavis cizme na pijesku mogu uci pa ako se probudis i ne potreses cizme on te ugrize.U Dzibutiju su ko i zmije,ako nema injekcije umres u velikim mukama.Poslije se mi igrali sa njima.Cudno stvorenje taj akrep.Mi culi da ako ga stavis u situaciju gdje vidi da se nemoze izvuci on izvrsi samoubitstvo.Sa onim svojim repom gdje mu je otrov mazne se u glavu i umre.Provjerili smo to i tacno je.Ufatili nekoliko skorpijona pa ih stavili u jednu veliku posudu.Poslije ispod posude zapalili vatru.U pocetku su pokusavali izaci i kad su vidili da nema izlaza jedan po jedan ,poceli su vrsiti samoubitstva.

[Mare]

#6913

dze sam, nadzite me

mali akrep hoda po prozoru

bila zmija sad je mrtva zmija

[Mare]

#6970

Polahko ali sigurno primice se i kraj ove obuke.Pa ko u svakoj skoli treba se polagat zavrsni ispit.Zadatak je « jednostavan »Oko ponoci penjemo se na vojni brod koji se zaustavijo 5 kilometara od obale.Smjestamo se u camce.3 kilometra sa upaljenim motorom.Poslije da nebi privukli paznju na nas zbog buke, motore zaustavise.Poslije izvjesnog vremena stigosmo do obale.Iskrcavamo se u tisini.Starjesine nam sapcu naredzenja.Prvo moramo ispuhati camce i poslije toga dobro ih sakriti.Jer ako « neprijatelj »nadze camce znace da smo tu.Zadatak je iskrcati se na « neprijateljsku » teritoriju.Naci jednu supu koja predstavlja skloniste oruzja i municije. »Eliminirati » stazare,i sa eksplozivom, sve dignuti u zrak.Hodamo polahko.Noc je.Zabranjeno je cak i pusiti.Zara od cigare je vidljiva nocu.Ko po obicaju podjeljeni smo u tri grupe.Stigoh smo.Rasporedzujemo se tako da je ona supa bila opkoljena.Imamo dvoglede za nocno gledanje.Ima tri strazara.Svaka grupa ce se pobrinuti za « svog ».Puzemo.Nije tesko ima stijena razbacanih na sve strane.U jednom trenutku ostali iz grupe su se zaustavili.Ja sa jos dvojicom nastavljam.Privukli se na dva metra od strazara.Cekamo da nam okrene ledza.Kad je to uradijo ,jedan je zaduzen za « eliminisanje »Jeda ruka na usta.Sa drugom imitira da ga je kobajagi ubo nozem.Poslije sa ostalom dvojicom odnosimo »les »u pozadinu.Mi se vracamo a ekipa koja ce staviti eksploziv je vec na mjestu..Onda svi,cak i onaj »les » trcimo.Imamo pet minuta vremena da se sklonimo sto dalje prije onog BUM.Kad smo bili dovoljno daleko ,krijemo se iza stijena.I najednom noc zapara ona eksplozija.Cekamo da se prasina slegne da bi bili sigurni da je zadatak uspijesno obavljen.Sve je u redu.Na supinom mjestu sada se nalazi povelika rupa.Medzutim najgore dolazi.Sa eksplozijom smo privukli paznju neprijatelj.Kazu nam da je njihova kasarna na samo tri kilometra odavde.Znaci da ce nas traziti.Treba bjezati..

[Mare]

#6972

[webmaster]

#6975

Mare ovo kao Dzems Bond u nastavcima :)

Bas je zanimljivo…

[Mare]

#6976

Fala idem daljeB)

[amela-dzana]

#6984

Svaka ti čast za ovo sve.Samo ti ovako nastavi.Bas je zanimljivo POZDRAV OD DZENANA;) ;) ;) ;)

[Mare]

#7005

Treba bjezati,i bjezati brzo.Imamo nekih tridesetak kilometara preci do mjesta dze ce nas ,poslije radijo veze pokupiti helikopter.Noc je.Mjesecina nam osvijetljava put.Ali nedovoljno.Svakih pet minuta neko padne.Nevidis kamen,zapnes pa se prostres.Svakih pola sata se zaustavljamo.Pet minuta.Popijemo malo vode pa hajde ponovo trci.Poslije izvjesnog vremena vidim da se dan budi.Lakse je.Ima sve vise svijetla.Ali u Dzibutiju ko kaze sunce, kaze i vrucina.Pocinje nas ptritiskati ona njihova vrucina.Ostalo jos pet kilometara.Nikome nije ostalo previse vode.Naredzenje je da stedimo vodu i da pijemo polahko i jedino kad nemozemo vise izdrzati zedz.Stigli smo na mjesto sastanka.Dok starjesine zovu helikopter vidjeh smo u daljini prasinu.Nasli su nas.Novo naredzenje je da se spremimo za « borbu »,dok ne dodze helikopter.Rasporedili se u polukrg.Cekamo.Dva dzipa i tri kamijona polahko ulaze u nasu « zasjedu ».Prije nego sto su stigli mi srusili tri, cetri stijene na put.Ne mogu proci sa kolima..Moraju se zaustaviti.A kad se to desilo mi otvorismo vatru.Helikopter ce doci za petnest minuta.Toliko vremena treba drzati « neprijatelja »daleko od mjesta dze ce se helikopter spustiti..Pucamo na njih a oni pucaju na nas.Poslije izvijesnog vremena cujemo buku helikopterskih motore.Ispaljujemo zadnje rafale i trcimo.Cim je zadnji uskocijo unutra helikopter polijece.Dize se brzo u visinu.Po prvi put sam u helikopteru

[Mare]

#7063

Evo na sta lici Dzibuti

[Mare]

#7087

Letimo sa helikopterom.Vrata su otvorena.Svi smo stavili one sigurnosne opasace da ne bi ispali.Svaki put kad se nagne vidim dolje more.Leti nisko.Mora.Objasnise nam poslije da leti nisko da ga neprijateljski radari ne otkriju.Poslije kratkog leta od nekih 20 minuta,rekose nam da se spremimo za iskrcavanje.Ja a i ostali mislijo da ce se helikopter spustiti pa cemo istrcati i gotovo.on se zaustavijo nekih sedam metara iznad mora.Objasnise nam da se nemoze spustiti.Moramo skakati.Jedan po jedan polahko se otkopcavamo.I ja.Sjedam na prag vrata helikoptera.Gledam dolje.Visoko je.Sedam metara to oni kazu.Meni se cini da ima vise.Zbog velikog bruja motora,galami mi na usi. »Jesil spreman ». »Jesam »odgovaram a da nisam bijo siguran.I umjesto da ceka da ja skocim,on me gurne.Uspijem ipak onako u letu reci »Pic.. ti materina.A zakon gravitacije radi svoj poso.Nemam krila a letim.Padam u vodu.Tonem,idem u dubinu.Cim sam dotako dno ,guram nogama prema povrsini.Prolaze sekunde.Sve mi je manje i manje kisika u plucima.Izlazim na povrsinu.Imo sam osjecaj da ce mi pluca eksplodirati.Gledam oko mene.Obala stotinjak metara daleko.Plivam ali rusak i puska mi otezavaju zadatak.Oko nas camci sa instruktorima.Ako se neko pocne daviti.Stizem na plazu.Nemam snage da izadzem iz vode.Puzem.Nisam jedini svi su u istom stanju.Dolaze starjesine .Cestitaju nam.Kazu da smo zadatak dobro obavili.Slusam ih i u isto vrijeme gledam helikoptere koji slijecu 200 metara dalje.

[Mare]

#7132

Kad dodzu gazele da pasu u kasarni

[Author]

Posts