Jako mlad izgubih oca, koji je bio akšamlija i svedalija, pa me to nažalost natjera da prekinem školovanje (posle srednje škole) i krenem trbuhom za kruhom. S jedne strane mi bješe žao što mi se nije ukazala prilika da se okušam na fakultetu jer sam školu istinski volio a s druge radeći (preko studendskog servisa) u većini firmi u Rogatici stekoh neko sasvim drugo životno iskustvo (strpljenje, samopouzdanje, upornost…) koje mi je kasnije u životu više pomoglo.
Prva sevdalinka, duboko urezana u moje sjećanje, je već spomenuta na ovoj temi a to je “Đulzulejha”. Akšamluče rahmetli tetak i babo a ja k’o DJ puštam muziku na stari gramofon i pošto ima i žena u kući da ih ne bi bihuzurili pjesmom u neka doba babo veli:“ Elvire, deder nam pusti Đlzulejhu, a’l samo da tetak i ja čujemo“. Eto i dan danas, kad čujem to pjesmu, koža mi se naježi pa se vratim u ta meni tako draga vremena.
Druga, isto tako, jako mi draga sevdalinka je “Grana od Bora”, ali prije nego je zabilježim na ovoj stranici želim napisati jednu anegdotu koja me podsjeća na tu pjesmu. Idem tako s posla (iz Plavog Bisera) jedne hladne zimske noći (ili jutra jer je dva sata posle ponoći) kad kraj Arnautovića džamije zagrlila se dva jarana i pjevaju iz sveg glasa a to su brat od profesora rahmetli Ibrahima Salana – Mačka i jaran mu Stevo (autoprevoznik). Pjevaju:
GRANA OD BORA
GRANA OD BORA PALA KRAJ MORA
HEJ MARICE MLADA KRČMARICE
DONESI VINA
NE MOGU TI JA DONIJETI VINA
HAJ PALA ROSA A JA SAM TI BOSA
OZEBŠĆU TI JA
SAZUJ PAPUČE OBUJ NANULE
AKO MENI DRAGI BOG POMOGNE
KUPIT ĆU TI KUNDURE
NE KUPUJ MI TI NE TREBAJU MI
HAJ IMAM OCA NA MORU TRGOVCA (Stevo)
HAJ IMAM BABU IĆI ĆE NA ČABU (Mačkov buraz)
KUPIT ĆE MI ON.