Tesko je priznati a takvi smo kakvi smo. Stara narodna kaze: “Vuk dlaku mjenja a’l cud nikada” pa tako nekako i kod nas, samo sto mi vise licimo na ovce nego na vukove, lahko nas je zavesti zabludama a mi k’o stado pa kud puklo da puklo. Obicno pukne preko nasih ledja, nazalost. Davno jednom u tom gradu sto se zvao Rogatica jedna generacija zavrsila srednju skolu pa k’o po obicaju imali dernek u hotelu, da proslave nesto sto ni sami nisu znali opisat, ma cini mi se da im je najvaznije bilo to sto se ne mora vise ici u skolu. I tako na tom derneku se obre odnekud nas, bosanski, poznati glumac Zijah Sokolovic. Pricao je on o svemu i svacemu, pokusavajuci onako izmedju redova da nam kaze da sa ovom festom zvanicno pocinje pravi zivot i svi problemi koje on donosi. Dzaba je njemu pricati, niko ga ne slusa. Svoju kratkku predstavu Zijah je zavrsio recenicom koja mi i dan danas odzvanja u glavi: “Znam ja nas – *ebem ja nas”.