Anonymous
Ono mi ti neki seljani cuvsi od hodze da imaju citabi, podju u Sarajevo da kupe. Dosli u Sarajevo, pa nabasaju nekom bardakciji na ducan.
– Sta ce te? – veli im bardakcija.
– Ama, culi smo, duso si mi slatka, da imas citaba, pa da kupimo.
Bardakcija se desio poalcak, pa im negdje nahvata srsljenova, napuni jedan bardak njima i rekne:
– Evo ljudi, ponesite ove citabe kucama, svi se u jednu odaju zatvorite, a dobro nalozite, ama nikom ne dajte ni izaci ni uci, pa sve pucalo.
Oni plate i nagnu kuci. Dosli doma, pa se u jednoj muhtarevoj sobi zatvorili i sve onako ucinili kako im je trgovac nasihat ucinio. Suvise, jedan izvana cuvao vrata da ko ne unidje unutra. Otvore oni bardak, a srsljeni ih pocnu peckati, oni onog, oni onog, digla se graja.
Oni na vratima ne da izaci. Nekako jedva razlupaju vrata i izadju, pa vele:
– Vele, iako se namucismo, beli se i naucismo!