Zaboravljeni bataljon
Dobih par privatnih poruka pa malo o tome
prije nego sto nastavim da se penjem uz Trovrh.
Tozo je kraj rata doceko sa svojim garonjom.
Nije ga predo, ali su mu ga zato oduzeli.
Mozda ga je i to izmedju ostalog natjeralo da napusti Gorazde i Bosnu.
Zadnji put sam se sa njim cuo prije vise od 10 godina.
Bio je u Njemackoj i govorio mi je da ima namjeru ici za Ameriku.
Ko da se sjecam da je negdje imo sestru pa se vjerovatno uz njenu pomoc obreo na zapadu.
Sad saznajem iz poruke da je zavrsio u Melburnu u Australiji.
Bio je tesko obolio, pa je pitanje da li je sada i ziv.
E moj Tozo, ja nasije li sudbina……..
A sad citiram:
Selam Teva
Svaka cast na pisanju tvog ratnog puta,
al me jedna recenica natjera da tvoju zadnju pricu procitam
nekoliko puta.
Ako je Rogaticka brigada bila na Ustipraci i na Trovrhu,
ko je drzo liniju od Brcigova do Pesurica.
Mislim da taj kraj poznajes, pa valjda nisu Sejdicevi to drzali.
Za tvoju informaciju postojao je jos jedan bataljon Rb.
29 maja 93 padom nepostojece teritorije, nepostojeceg bataljona,
pada sva Visegradska teritorija i USTIPRACA.
E moj Teva i Samir Zivalj rahmetli i Ibro Delic su bili
dio toga nepostojeceg.
Prva akcija na Rogatickom kraju je bila na Vodicama, vodio je
rahmetli Lutvo Jamakovic i poginuo.
Niko ga i ne spomene, a razlog probaj skontati.
Mogo bih ti do sutra o tome pisati, al neznam imal smisla.
I kad budes piso o Zebinoj sumi znaj da je bilo raje i iz niotkud.
Puno zdravlja i jos boljeg pisanja
Selam
Kraj citiranja.
Naravno ova poruka mi je stigla od borca ovog “zaboravljenog bataljona”.
Odgovorio sam mu odmah i bicemo i dalje u kontaktu.
Ja licno sam mislio do sada da su nasi sa Trovrha kontrolisali ratiste od Trovrha pa preko Mesica, sve tamo prema Palama, a nasi sa Ustiprace ratiste od Brcigova pa sve tamo prema Pesuricima.
Zakljucio sam da ipak malo znamo o ratnim desavanjima na nasem kraju pa ne bi bilo lose da se jave oni koji sta znaju pa da nam ovdje pisu o tome.
Ja licno pisem izmedju ostalog i o onome sto sam cuo, pa znaci da sve i ne mora biti istina.
Zato bi bilo dobro, ako neko naleti na nesto da nije istina, da mi na to skrene paznju.
Nista se drugacije nije desilo na nasoj Rogatickoj opcini nego u drugim dijelovima nase nam Bosne.
Narod je bjezo, povlacio se sve dotle dok se nije iskupilo sta pusaka, da bi se moglo iole suprostaviti dusmanima.
To se desilo i u cijelom Podrinju.
Enklave: Gorazde, Zepa, Srebrenica, pa Cerska sa Konjevic poljem i sirim dijelovima Kamenice Zvornicke.
Svuda isto.
Bjezanje pred zlotvorima, povlacenje i grupisanje jadnog naroda.
I onda kad nemas vise kud odupri se puskicama i golim rukama.
Znalo je ici ponekad i po nekoliko sposobnih momaka uz jednu pusku.
Sjetimo se samo pojedinaca koji su sa pozajmljenom puskom isli praviti “ceke” cetnicima, da bi se i licno naoruzali.
Svaka im cast, brate.
Zato nevolim kad neko optuzuje nase vodje (kako lokalne tako i drzavne),
da nas nisu organizovali i naoruzali.
Nije moglo bolje.
Odakle i kako, kad je sve bilo pod kontrolom srbocetnicke jna.
Zapitajmo se koliko nas je vjerovalo da se onako sta moglo desiti.
Zato bi sad trebalo da smo se opametili i da to iskustvo prenosimo na mladje narastaje.
Nepostojeci bataljon ne smije pasti u zaborav.
Ni Lutvo Jamakovic, Samir Zivalj, Ibro Delic, Edo Bogilovic, Enver Kulovac, Enver Ajanovic, Pejdo Matovic, Dino Sehic, Dino Kahvedzic, Seno Dziko…… i mnogi drugi koji su pripadali tom “bataljonu” i dali svoje zivote za nasu Bosnu koju danas imamo, ne smiju biti zaboravljeni……