Forum Replies Created
-
Fudbal na Ptičijaku
Gledam ovih dana nasu reprezentaciju i kontam kako bi prosli protiv nase uigrane postave iz Gracanice.
Imali smo mi nekoliko postava koje su igrale jedna protiv druge a najbolji bi zaigrali protiv druge mahale.
Evo spiska dvije standardne postave a neka se ne naljute koji nisu prozvani,a bilo je jos ovoliko fudbalera…Na golu – Huso
Odbrana – Kuca,Soma,Truco
Srednji red – Zuti,Srbe,Bajro, Hari i ja
Napad – Kole,BezecNa golu – Cemo
Odbrana – Homeini,Cika,Gile
Srednji red – Cuska,Mujo,Pace,Buljko,Kena
Napad – Juka,Sole,Teren idealan za nas koji smo znali svaki busen,rupu,brijeg i dolu.
Kako bi se snasli Dzeko i Ibisevic-to je njihov problem,ko im je kriv kad nisu trenirali na Pticjaku.
Ljeti se igralo na Banderama jer je ledina bila drzavna i mogli smo gaziti travu i igrati dok ne bi odnekle banuo Sahin na konju.
Znalo se sveto pravilo – Kod koga se nade lopta u tom momentu,on je odgovoran da je jami sa sobom,
Uglavnom smo bjezali kroz trnje jer konj tuda nije mogao proci. Jes da je bilo ogrebotina po cijelom tijelu ali nisi dobio prut po guzici.
Zimi se igralo u Lutvaginom,po ledu i snijegu,u svim uslovima.Da mi je sada tu kondiciju….
To je ledina blizu mahale i nekada bi,u zaru borbe,previse galamili pa smo bili i odatle rastjerani,ali bi se mi opet vracali…
Pravila su bila ovakva:
– Ako probacis loptu golmanu kroz noge,pikaju se dva gola
– Ko nabije loptu nizbrdo ide po nju
– Vlasnik lopte (koja je bila gumena) je polagao pravo da ako se lopta probusi u trnju ima pravo na novcanu nadoknadu koju su duzni svi da skupe.
– Nije se smjelo psovati majku
– Sudija je bio ujedno i igrac i to bi bio onaj najjaci i njegova je bila zadnja
– Pazilo se da niko ne naljuti vlasnika lopte,jer bi on u tom slucaju jednostavno uzeo loptu i to bi bio kraj utakmice
– Postave bi se odredivale neposredno pred utakmicu a birali su je kapiteni ili golmani…
– Kapiten je bio onaj najstariji
– Utakmica je trajala do iznemoglosti…pobjednik je bio onaj ko je jos stajao na nogama..igralo se i do u noc,po mraku,bez reflektora.Nije trebalo obezbijedenje,nikada se nismo potukli medusobno…
Skupljali smo se u Sokacicu i odatle se polazilo…kroz Avdagino ako bi on bio dobre volje,a ako ne onda kroz Suljagino koji je bio nas vjerni navijac a Bogami ponekad i sponzor.Prije par godina u Sarajevu sretoh Bajru (koji je sada doktor u Zenici) i rece mi da mu je predlagao Huso (koji je sada izbjeglica u Sarajevu sa stambenim i zdravstvenim problemima) da opet odigramo jednu….pa razmisljam – vala bi se mogli iskupiti i to na Pticjaku,a sto da ne …?
:)
Fudbal na Ptičijaku
Gledam ovih dana nasu reprezentaciju i kontam kako bi prosli protiv nase uigrane postave iz Gracanice.
Imali smo mi nekoliko postava koje su igrale jedna protiv druge a najbolji bi zaigrali protiv druge mahale.
Evo spiska dvije standardne postave a neka se ne naljute koji nisu prozvani,a bilo je jos ovoliko fudbalera…Na golu – Huso
Odbrana – Kuca,Soma,Truco
Srednji red – Zuti,Srbe,Bajro, Hari i ja
Napad – Kole,BezecNa golu – Cemo
Odbrana – Homeini,Cika,Gile
Srednji red – Cuska,Mujo,Pace,Buljko,Kena
Napad – Juka,Sole,Teren idealan za nas koji smo znali svaki busen,rupu,brijeg i dolu.
Kako bi se snasli Dzeko i Ibisevic-to je njihov problem,ko im je kriv kad nisu trenirali na Pticjaku.
Ljeti se igralo na Banderama jer je ledina bila drzavna i mogli smo gaziti travu i igrati dok ne bi odnekle banuo Sahin na konju.
Znalo se sveto pravilo – Kod koga se nade lopta u tom momentu,on je odgovoran da je jami sa sobom,
Uglavnom smo bjezali kroz trnje jer konj tuda nije mogao proci. Jes da je bilo ogrebotina po cijelom tijelu ali nisi dobio prut po guzici.
Zimi se igralo u Lutvaginom,po ledu i snijegu,u svim uslovima.Da mi je sada tu kondiciju….
To je ledina blizu mahale i nekada bi,u zaru borbe,previse galamili pa smo bili i odatle rastjerani,ali bi se mi opet vracali…
Pravila su bila ovakva:
– Ako probacis loptu golmanu kroz noge,pikaju se dva gola
– Ko nabije loptu nizbrdo ide po nju
– Vlasnik lopte (koja je bila gumena) je polagao pravo da ako se lopta probusi u trnju ima pravo na novcanu nadoknadu koju su duzni svi da skupe.
– Nije se smjelo psovati majku
– Sudija je bio ujedno i igrac i to bi bio onaj najjaci i njegova je bila zadnja
– Pazilo se da niko ne naljuti vlasnika lopte,jer bi on u tom slucaju jednostavno uzeo loptu i to bi bio kraj utakmice
– Postave bi se odredivale neposredno pred utakmicu a birali su je kapiteni ili golmani…
– Kapiten je bio onaj najstariji
– Utakmica je trajala do iznemoglosti…pobjednik je bio onaj ko je jos stajao na nogama..igralo se i do u noc,po mraku,bez reflektora.Nije trebalo obezbijedenje,nikada se nismo potukli medusobno…
Skupljali smo se u Sokacicu i odatle se polazilo…kroz Avdagino ako bi on bio dobre volje,a ako ne onda kroz Suljagino koji je bio nas vjerni navijac a Bogami ponekad i sponzor.Prije par godina u Sarajevu sretoh Bajru (koji je sada doktor u Zenici) i rece mi da mu je predlagao Huso (koji je sada izbjeglica u Sarajevu sa stambenim i zdravstvenim problemima) da opet odigramo jednu….pa razmisljam – vala bi se mogli iskupiti i to na Pticjaku,a sto da ne …?
:)
Fudbal na Ptičijaku
Gledam ovih dana nasu reprezentaciju i kontam kako bi prosli protiv nase uigrane postave iz Gracanice.
Imali smo mi nekoliko postava koje su igrale jedna protiv druge a najbolji bi zaigrali protiv druge mahale.
Evo spiska dvije standardne postave a neka se ne naljute koji nisu prozvani,a bilo je jos ovoliko fudbalera…Na golu – Huso
Odbrana – Kuca,Soma,Truco
Srednji red – Zuti,Srbe,Bajro, Hari i ja
Napad – Kole,BezecNa golu – Cemo
Odbrana – Homeini,Cika,Gile
Srednji red – Cuska,Mujo,Pace,Buljko,Kena
Napad – Juka,Sole,Teren idealan za nas koji smo znali svaki busen,rupu,brijeg i dolu.
Kako bi se snasli Dzeko i Ibisevic-to je njihov problem,ko im je kriv kad nisu trenirali na Pticjaku.
Ljeti se igralo na Banderama jer je ledina bila drzavna i mogli smo gaziti travu i igrati dok ne bi odnekle banuo Sahin na konju.
Znalo se sveto pravilo – Kod koga se nade lopta u tom momentu,on je odgovoran da je jami sa sobom,
Uglavnom smo bjezali kroz trnje jer konj tuda nije mogao proci. Jes da je bilo ogrebotina po cijelom tijelu ali nisi dobio prut po guzici.
Zimi se igralo u Lutvaginom,po ledu i snijegu,u svim uslovima.Da mi je sada tu kondiciju….
To je ledina blizu mahale i nekada bi,u zaru borbe,previse galamili pa smo bili i odatle rastjerani,ali bi se mi opet vracali…
Pravila su bila ovakva:
– Ako probacis loptu golmanu kroz noge,pikaju se dva gola
– Ko nabije loptu nizbrdo ide po nju
– Vlasnik lopte (koja je bila gumena) je polagao pravo da ako se lopta probusi u trnju ima pravo na novcanu nadoknadu koju su duzni svi da skupe.
– Nije se smjelo psovati majku
– Sudija je bio ujedno i igrac i to bi bio onaj najjaci i njegova je bila zadnja
– Pazilo se da niko ne naljuti vlasnika lopte,jer bi on u tom slucaju jednostavno uzeo loptu i to bi bio kraj utakmice
– Postave bi se odredivale neposredno pred utakmicu a birali su je kapiteni ili golmani…
– Kapiten je bio onaj najstariji
– Utakmica je trajala do iznemoglosti…pobjednik je bio onaj ko je jos stajao na nogama..igralo se i do u noc,po mraku,bez reflektora.Nije trebalo obezbijedenje,nikada se nismo potukli medusobno…
Skupljali smo se u Sokacicu i odatle se polazilo…kroz Avdagino ako bi on bio dobre volje,a ako ne onda kroz Suljagino koji je bio nas vjerni navijac a Bogami ponekad i sponzor.Prije par godina u Sarajevu sretoh Bajru (koji je sada doktor u Zenici) i rece mi da mu je predlagao Huso (koji je sada izbjeglica u Sarajevu sa stambenim i zdravstvenim problemima) da opet odigramo jednu….pa razmisljam – vala bi se mogli iskupiti i to na Pticjaku,a sto da ne …?
:)
