-
–
[b]Safet Zec
Maler und Graveur[/b]Safet Zec wird 1943 in Rogatica in Jugoslawien – im heutigen
Bosnien-Herzegowina – geboren. Seit seinem zwölften Lebensjahr widmet er sich
dem Zeichnen und Malen. Er diplomiert an der Universität der Angewandten
Künste in Sarajewo sowie an der Akademie der Freien Künste in Belgrad.
Zec wird die zentrale Figur der Bewegung des poetischen Realismus.
1988 kehrt er nach Sarajewo zurück und setzt dort seine künstlerische
Tätigkeit fort.Der Krieg zwingt Zec seine Heimat zu verlassen, und gemeinsam mit seiner
Familie lässt er sich 1992 in Udine/Italien nieder. Sein komplettes Oevre
bleibt in Sarajewo zurück, und so beginnt in Italien ein Zyklus neuer Arbeiten.
1994 präsentiert Zec diese Arbeiten in einem italienischen Museum, und 1996
erhält er in Ljubljana/Slowenien den Preis Alps Adria für sein zeichnerisches
Schaffen. 2001 wird eine erste retrospektive Ausstellung seines Werkes im
Collegium artisticum in Sarajewo eröffnet und danach in Lille/Frankreich
in der Kirche St. Madeleine gezeigt.Heute arbeitet Zec sowohl in Venedig als auch in seinem alten Atelier in Sarajewo.
Dort wird im September 2003 seine neue Atelier – Kollektion der Öffentlichkeit
vorgestellt. Zec‘s Werke werden regelmäßig gezeigt in Venedig, Paris, New York,
Köln und Sarajewo.[b]„ Ich habe immer die unterschiedlichen Papierstrukturen geliebt: ich liebe
die Feinheit alten Papiers, seine Zerbrechlichkeit, ich liebe alte Bücher,
alte Zeitschriften, ich liebe ihre Farben und ihren Geruch. Ich hasse es auf
den weißen Untergrund einer Leinwand oder Papier arbeiten zu müssen: ich mache
meinen Farben ein Bett aus unterschiedlichstem Papier oder einer Collage
von Zeitschriften. „[/b]Und diese Art der Vorbereitung gibt der Malerei Zec‘s eine zusätzliche Dimension,
die fasziniert und den Betrachter neugierig macht. Es ist dies ein Oevre der Stille.
Seine übergeordneten Themen sind Bäume, Fenster sowie das Brot, Handwerkszeug,
Fassaden und nicht zuletzt ein neues Element: die Barken.[b]Safet Zec
Slikar i graficar[/b]Iz ove biografije, koja uglavnom sadrzi sve podatke kao i ona sa prethodne strane, je interesantno prevesti ovaj oznaceni dio i kraj :
[b]„ Ich habe immer die unterschiedlichen Papierstrukturen geliebt: ich liebe
die Feinheit alten Papiers, seine Zerbrechlichkeit, ich liebe alte Bücher,
alte Zeitschriften, ich liebe ihre Farben und ihren Geruch. Ich hasse es auf
den weißen Untergrund einer Leinwand oder Papier arbeiten zu müssen: ich mache
meinen Farben ein Bett aus unterschiedlichstem Papier oder einer Collage
von Zeitschriften. „[/b]Und diese Art der Vorbereitung gibt der Malerei Zec‘s eine zusätzliche Dimension,
die fasziniert und den Betrachter neugierig macht. Es ist dies ein Oevre der Stille.
Seine übergeordneten Themen sind Bäume, Fenster sowie das Brot, Handwerkszeug,
Fassaden und nicht zuletzt ein neues Element: die Barken.“Uvijek sam volio razlicite strukture papira: volim finocu starog papira, njegovu khrkost, volim stare knjige, stare casopise, volim njihovu boju i njihov miris. Mrzim ako moram raditi na bijeloj podlozi platna ili papira: ja pravim mojim farbama jednu podlogu od razlicitog papira ili jedan kolaz od casopisa.”
Ovaj nacin pripreme daje slikama Zeca jednu dodatnu dimenziju, koja fascinira i cini gledatelja znatizeljnim. To je opus tisine. U vrhu njegovih tema su drvece, prozor, kao i hljeb, alat, fasade i naposljetku ali ne manje vazno, jedan novi element: barke.
Danijela Novaković – Boje života na slikarskom platnu
Autor: Sreten Mitrović
Radenku Mićeviću, Safetu Zecu, Miri Nerić, Ahmedu Kariću, Hasanu Sućeski i drugim, kod nas i u svijetu poznatim akademskim slikarima koje je iznjedrila Rogatica, tokom ove godine pridružiće se još jedan akademski slikar. Riječ je mladoj Danijeli Novaković, koja u klasi profesora Marka Musovića na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju privodi kraju studije slikarstva. Kroz akademiju je prošla sa prosječnom ocjenom devet, a ostao joj je još jedan ispit i diplomski rad.
Cijela Danijelina porodica voli umjetnost. I sa majčine i sa očeve strane ima rodbine koja se bavi nekom vrstom stvaralaštva.
Atelje je uredila u jednoj od kancelarija Modne konfekcije “Jasna” u Rogatici, jer joj u galeriji “Radenko Mićević” Kulturnog centra u rodnom gradu, nisu ponudili prostor zbog problema sa grijanjem.
Prema njenim riječima, ambijent je veoma ugodan za stvaranje.
– Mislim da slikam u najkulturnijem kutku Rogatice – kaže mlada umjetnica.
Ljubav prema crtanju, priča Danijela, počela je još u osnovnoj školi.
– Moji radovi na časovima likovnog uvijek su dobijali najveće ocjene. Sa njima sam učestvovala i na brojnim takmičenjima i donosila vrijedne nagrade i priznanja.
Skromne materijalne mogućnosti u poslijeratnom periodu nisu joj omogućavale da razmišlja o nekoj školi likovnog opredjeljenja. Zbog toga je poslije završene osnovne upisala i završila prvi razred Ekonomske škole u Rogatici.
Pred početak školske 1999/2000. godine u kojoj je ona trebala da krene u drugi razred ekonomske, slučajan susret sa jednim prijateljem bio je presudan da se ona nađe na Cetinju.
Danijela je tako upisala prvi razred Srednje likovne škole “Petar Lubarda”, a tu su i ostale tri godine Danijeli bile igra. Sa odličnim uspjehom završila je školu i stekla zvanje tehničara grafičkog dizajna.
Zatim se upisala na Akademiju u Trebinju. Konkurencija je bila vrlo jaka, a primali su samo deset brucoša. Uspješno je prošla prijemni ispit, a bila je prvom mjestu.
– Dane prijemnog ispita u Trebinju nikad neću zaboraviti. Bilo je vruće, a ja “bijem bitku” za mjesto na Akademiji. Prijemni sam uspješno položila i evo sada pripremam završni ispit na Akademiji. Trenutno me more “slatke” dileme u kom slikarskom pravcu da krenem. Tokom studija razrađivala sam temu akta i to me radom dovelo do malih kompozicija pop-art forme – priča Danijela.
Mlada umjetnica je ispričala da je interesuju prostor i odnos između formi, boje, ravnoteže… Obje teme su joj vrlo interesantne, a kako kaže, “rad i vrijeme stvari će same od sebe složiti”.
– Ove koncepcije sada razrađujem na velikim prostorima, jer želim da vidim mogućnosti koje mi nudi veliki format kombinacijom akrilika i ulja na platnu. Posebno mi je bitna energija boje koje nose slike. Inače, moje teme su savremene kao i stil. Tu želim i da ostanem – naglasila je Novakovićeva.
Osim umjetnosti, našu sagovornicu zanimaju i putovanja.
– Želim da putujem i da slikam ono što želim. Bojim se, mjereći po dosadašnjem iskustvu, da mladim umjetnicima moja opština pa i cijela BiH nisu naklonjeni. Najbolji primjer je da ja diplomski nisam mogla da spremam u galeriji koja nosi ime velikana slikarstva Radenka Mićevića, sve govori. Ovdje sam potpuni individualac – smatra Danijela Novaković.
Ona ne krije da želi da ode da živi u neki veći grad.
– Nedostaju mi razgovori sa ljudima iz moje branše. To je sudbina i mnogih drugih malih mjesta i zato se u njima teško baviti ovom vrstom umjetnosti. U većim gradovima postoji jača likovna scena i publika koja razumije umjetnika. U malim mjestima sve se svodi na komercijalne stvari, a time se uništavaju mladi umjetnici i istinske vrijednosti i kvalitet – zaključila je Danijela Novaković.
Izložbe
Danijela Novaković je već imala dvije samostalne izložbe u Trebinju i Nikšiću. Učestvovala je na kolonijama u Trebinju, Višegradu i Doboju. Nešto slika je i prodala da bi popravila svoj studentski standard.VIDEO: Nevjerojatna Kseniya Simonova
umjetnost-u-pijesku
http://www.youtube.com/watch?v=518XP8prwZoUkrajinska pobjednica Supertalenta, Kseniya Simonova, je zaista ostavila u čudu sve gledatelje i kompletan žiri svojim nastupom. Gotovo cijeli svijet obišla je snimka gdje ova umjetnica u pijesku “skicira” razne motive. Možemo samo reći da je ovo internet hit koji opravdava svaku pohvalu.
Vjerujem da ćete ostati prikovani više od 8 minuta uz ovaj zaista nevjerojatan i emotivan video umjetnosti u pijesku.
VIDEO: Nevjerojatna Kseniya Simonova
umjetnost-u-pijesku
http://www.youtube.com/watch?v=518XP8prwZoUkrajinska pobjednica Supertalenta, Kseniya Simonova, je zaista ostavila u čudu sve gledatelje i kompletan žiri svojim nastupom. Gotovo cijeli svijet obišla je snimka gdje ova umjetnica u pijesku “skicira” razne motive. Možemo samo reći da je ovo internet hit koji opravdava svaku pohvalu.
Vjerujem da ćete ostati prikovani više od 8 minuta uz ovaj zaista nevjerojatan i emotivan video umjetnosti u pijesku.
Bosansko narodno pozorište
Prva samostalna izložba Safeta Zeca u Zenici
Akademski slikar i grafičar Safet Zec u gornjem foajeu Bosanskog narodnog pozorišta Zenica postavio je svoju prvu samostalnu izložbu u Zenici.
Safet ZecIzložba naziva „Lica kozmičke tragedije“ za posjetioce će biti otvorena do 20. novembra i to od 12 do 15 sati.
“Drago mi je što svoja djela mogu pokazati u bh. gradovima pa i u Zenici te da mogu potaknuti uzbuđenje i oduševljenje publike. Nadam se da će moju izložbu vidjeti što veći broj učenika osnovnih i srednjih škola“, izjavio je akademski slikar Safet Zec.
Nas Kemo se vratio sa izlozbe u Berlinu na kojoj je njegov medo izazivao znatizeljne poglede posjetilaca izlozbe. Nazalost Kemo se vec na toj izlozbi nesvjesno borio sa vec dozivljenim infarktom ali eto izdrzao je. Odmah po povratku kuci je zavrsio na klinici i nadamo se da je ono najgore proslo i da ce nas Kemo izvojevati, uz Boziju pomoc, jos jednu pobjedu.
Ovo procitah negdje na portalu pa evo da dodam da je Majstor Kemo bolje i da je uspio prirediti skromnu ali zlata vrijednu izlozbu svojih bogatih djela u jednoj privatnoj galeriji unikata u Londonu.
Tekija u Blagaju
Ispred banke u Rogatici
Dzamija u Rogatici
Sebilj – Bascarsija
Rogaticka dzamija
–
NOSTALGIČNI PEJZAŽI DUŠESlikarstvo Safeta Zeca je lirsko po svojoj intonaciji i realističko po svojoj izvedbi. Lirska nota nije samo vezana za izbor motiva nego i za čitav krug asocijacija i poetskih doživljaja koji ispunjavaju njegove kompozicije i direktno odzvanjaju u našoj duši. To je slikarstvo koje, polazeći od znanih motiva i proživljenih uzbuđenja, traži komunikaciju i saobraženje. Očito je da su na slikama S. Zeca uspomene i nostalgično vraćanje u prošlost osnovni pokretači imaginarnih predstava koje se organizuju kao bogato iskustvo različitih emotivnih registara. Već pri prvom susretu sa platnima S. Zeca osjećamo da to slikarstvo zrači određenom atmosferom, da naše asocijacije usmjerava u pravcu uspomena, melanholičnih doživljaja, intimnog ugođaja. Bilo da slika mahale sa bogatim zelenilom ili sjenovite kutke enterijera u kojima vaskrsavaju trenuci domaće idile i svečana porodična atmosfera, Zec je podjednako zagledan u svijet koji još postoji u sjećanju kao idealizovan prizor iz djetinjstva ili iz snova. Svi detalji na tim bogato razuđenim kompozicijama, kao i njihova cjelina, pripadaju jednom svijetu koji je pregazilo vrijeme, svijetu kome se vraćamo s toliko više lakoće što on stvarno ne postoji ali čija nas slika opsjeda čitavog života. Mi taj svijet primamo prirodno i neposredno kao neku skrivenu realnost obavijenu tajnom, koja se saopštava šapatom i u pola riječi. Sve je u tom svijetu prirodno jer njima ne vladaju zemaljski zakoni, sve je umiveno i uljepšano jer ga je vrijeme pročistilo, pretvorilo u slike, u likovne metafore našeg djetinjstva. S. Zec, u stvari, iscrtava tu tajnu topografiju koja je utisnuta u našu dušu i čiji putevi i naselja svjetlucaju u mraku zaborava. Mi na tim putevima oživljavamo svijet, dižemo građevine, tražimo dobri duh mjesta koje se preselilo u prošlost i naša sjećanja.
Bezbroj literarnih asocijacija i različito situiranih vremenskih dionica javlja se pred platnima S. Zeca: čitav jedan period našeg djetinjstva oživljava i nastavlja da traje kao neprekinuti nostalgični zov iz samog mraka našeg bića. I melanholična i vedra, i pusta u svojoj osamljenosti i radosna u svojoj ozarenosti, platna S. Zeca karakteriše snažna veza za rodno tlo i za uspomene probuđene iz zaborava koje iznenada počinju da žive i traju kao integralni dio naše ličnosti. (…)
( Nikola Kovač 1999. godine, Slikarstvo Safeta Zeca )
http://www.openbook.ba/izraz/no12/12_nikola_kovac.htm
–
NOSTALGIČNI PEJZAŽI DUŠESlikarstvo Safeta Zeca je lirsko po svojoj intonaciji i realističko po svojoj izvedbi. Lirska nota nije samo vezana za izbor motiva nego i za čitav krug asocijacija i poetskih doživljaja koji ispunjavaju njegove kompozicije i direktno odzvanjaju u našoj duši. To je slikarstvo koje, polazeći od znanih motiva i proživljenih uzbuđenja, traži komunikaciju i saobraženje. Očito je da su na slikama S. Zeca uspomene i nostalgično vraćanje u prošlost osnovni pokretači imaginarnih predstava koje se organizuju kao bogato iskustvo različitih emotivnih registara. Već pri prvom susretu sa platnima S. Zeca osjećamo da to slikarstvo zrači određenom atmosferom, da naše asocijacije usmjerava u pravcu uspomena, melanholičnih doživljaja, intimnog ugođaja. Bilo da slika mahale sa bogatim zelenilom ili sjenovite kutke enterijera u kojima vaskrsavaju trenuci domaće idile i svečana porodična atmosfera, Zec je podjednako zagledan u svijet koji još postoji u sjećanju kao idealizovan prizor iz djetinjstva ili iz snova. Svi detalji na tim bogato razuđenim kompozicijama, kao i njihova cjelina, pripadaju jednom svijetu koji je pregazilo vrijeme, svijetu kome se vraćamo s toliko više lakoće što on stvarno ne postoji ali čija nas slika opsjeda čitavog života. Mi taj svijet primamo prirodno i neposredno kao neku skrivenu realnost obavijenu tajnom, koja se saopštava šapatom i u pola riječi. Sve je u tom svijetu prirodno jer njima ne vladaju zemaljski zakoni, sve je umiveno i uljepšano jer ga je vrijeme pročistilo, pretvorilo u slike, u likovne metafore našeg djetinjstva. S. Zec, u stvari, iscrtava tu tajnu topografiju koja je utisnuta u našu dušu i čiji putevi i naselja svjetlucaju u mraku zaborava. Mi na tim putevima oživljavamo svijet, dižemo građevine, tražimo dobri duh mjesta koje se preselilo u prošlost i naša sjećanja.
Bezbroj literarnih asocijacija i različito situiranih vremenskih dionica javlja se pred platnima S. Zeca: čitav jedan period našeg djetinjstva oživljava i nastavlja da traje kao neprekinuti nostalgični zov iz samog mraka našeg bića. I melanholična i vedra, i pusta u svojoj osamljenosti i radosna u svojoj ozarenosti, platna S. Zeca karakteriše snažna veza za rodno tlo i za uspomene probuđene iz zaborava koje iznenada počinju da žive i traju kao integralni dio naše ličnosti. (…)
( Nikola Kovač 1999. godine, Slikarstvo Safeta Zeca )
http://www.openbook.ba/izraz/no12/12_nikola_kovac.htm
Safet Zec
# Kaj: Likovna razstava
# Kdaj: petek, 22.10.2010 ob 19.00 do sobota, 20.11.2010
# Kje: Galerija 14, Prešernova c. 14, Bled
# Prireditelj: Studio Černe
# Vstopnina: VSTOP PROST
Po 12 letih se v Slovenijo zopet vrača z manjšo pregledno grafično razstavo gospod Safet Zec, vsestranski in vrhunski mojster slikarstva, risbe in grafike. 22. Oktobra ob 19.00 uri bodo tako v Galeriji 14, na Prešernovi 14, Bled
g
Safet Zec je bil rojen v Rogatici, v Bosni in Hercegovini, leta 1943. Pri dvanajstih letih, se je posvetil umetnosti risanja in slikanja in že takrat kazal veliko mero tehnične spretnosti in občutljivosti do podobe. Po končani srednji šoli umetnosti v Sarajevu, je nadaljeval študij v Beogradu, kjer je leta 1969 diplomiral na Akademiji za likovno umetnost. Leta 1972 je končal podiplomski program.Safet Zec je po svoji ustvarjalnosti prepoznan kot presdstavnik likovnega sloga klasificiranega kot “Poetični realizem”, slog ki kljub svoji neposrednosti še vedno ohranja tančico skrivnosti in miselne igrivosti podobe. V začetku 90-ih je bil po mnjenu mnogih eden od najpomembnejših predstavnikov likovne umetnosti bivše Jugolsavije in jo kat tak zastopal v številnih mednarodnih razstavah. Do leta 1989 je živel in delal v Beogradu. Po tem je preživel nekaj let v Sarajevu, vendar ko se je vojna začela leta 1992 je zaradi tragičnih okoliščin zapustil rodno Bosno.
Odločil se je za odhod v Videm,v Italijo. S pomočjo tiskarja Corrada Albiccoca, ki mu je odprl vrata svoje delavnice, je Safetu uspelo začeti znova.
In ker so vsa nekdanja dela ostala v ateljeju v Sarajevu, se je v Italiji Zec soočal z obnovo ali iskanjem svoje ustvarjlane in tudi osebne identiteto. Začel je z delom na novih slikah, risbah in grafikah. Leta 1994 so se nova dela skupaj z nekatermi starejšimi deli iz galerija v Nemčiji, pokazala v vsem svojem sijaju na svoji prvi muzejski razstavi.Leta 1996 je dobil nagrado na “Alpe Adria” za risanje, nagrado podeljeno v Ljubljani. Čez dve leti je bila izdana monografija “Safet Zec”, katero spemno besedo je napisal pokojni Zoran Kržišnik. Monografija je bila izdana v Ljubljani, med razstavo z naslovom “Slike, risbe in grafična dela 1992-1998”. Safet Zec trenutno razstavlja v Italiji, Franciji in drugih državah povsem svetu. Danes živi in dela v Benetkah.
Vir: Studio Černe, Napovednik.com
- You must be logged in to reply to this topic.