Tipicna poza nekog koji se ne stidi.Prijateljem ga nazivamo,pored svega.Lahko prepoznatljiv,pun sebe i onim cim je zadojen,cetnistvom i mrznjom,sa ponosom odradjenim poslom njegovih rodjaka,striceva,istomisljenika.Stoji i ceri se,ko i uvijek,zeleci postati ono sto nikad nije uspio.
Facebook otvara mnoga polja,mnoga prijateljstva.Nema veze sto nas pobise i protjerase.Nema veze sto nam silovase sestre i majke,pusti sad to,rece neko,nemoj sada o tome,nije niko moj bio tu,a u stvari ON je bio u Novom Sadu.jer ON nije ubijao,ON je samo dohvacao granate.Pa da malo i evociramo uspomene,izgovor,skolska klupa je idealna prilika obnoviti prijateljstvo,prvo preko Faceebook pa onda ,mozda ce mi nesto i zafaliti,mozda rodni list,mozda da vidim i Slavka Nerica pa da ga pitam da sam se malo iznenadio sto se ON jos nije prijavio na Facebook,evo bicu mu prijatelj.Ma hajde Slavko pusti Adonisa,sto ga prebi u srednjoskolskom centru,nije on meni nista,nego mi reci dobar ti audi,koje je godiste,sto se bolan ne javis.
Eno i Kojic Mladena Koje,ejjj jaraniko ajd da kavamo,nisam ja srusio dzamiju Artnautovica,ima jos jedan Kojic Mladen,ON je to uradio.Ma pusti sad dzamiju,nego da mi sklopimo prijateljstvo preko Facebook,pa da se ponekad cujemo,poneku sliku da vidimo.Ma ja sam samo pucao u Zopa,ne znam jesam li ga pogodio.A to sto su ga nasli bez glave,nisam mu je ja odsjekao,ali raspitacu se preko Srecka Urosevica ili Mikija
Rajaka,Kusic Milenka,ili SDS Rogatica.
Prijatelji stari gdje ste,dali cu vas ikad naci,bar preko Facebook…Twin Peaks
