[Mustafa]

#42789

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hutba: 31/2014 – 14. muharrem 1435.H. / 07. novembar 2014.g.
[b]
BEREKET U ŽIVOTIMA MU’MINA[/b]

Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je Bereket u životima mu’mina.
Bereket je braćo i sestre riječ koju često izgovaramo našim jezicima i u svakom vremenu i prilici ga tražimo, pa šta je to bereket i kako ga obezbijediti u našim imecima, porodicama i poslovima? Bereket jezički znači višak nečega i njegovo povećanje, a u vjerskom smislu znači prisutnost dobra u svemu, što podrazumijeva korištenje nečega radi postizanja Allahovog, dželle še’nuhu, zadovoljstva. Bereket u imetku znači njegovo uvećavanje, u kući-stanu njihovu prostranost, mirnoću i sigurnost, u hrani njeno obilje i ispravnost, u potomstvu brojnost i ahlak (lijep odgoj), u porodici njenu harmoniju i međusobnu ljubav, u vremenu širinu i izvršavanje svih postavljenih zadataka, u zdravlju fizičku i mentalnu sposobnost, u životu njegovu dužinu i dostojanstvo i u znanju spoznaju i prenošenje drugima. Jednom rečenicom, bereket označava dobro u najširem smislu!
Ljudi općenito na dunjaluku hrle za: imetkom, djecom, položajima i drugim dunjalučkim blagodatima i misle da je u tome sva sreća, a mu’mini mole Allaha, dželle še’nuhu, da im da bereket u svemu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je molio Allaha, subhanehu ve te’ala, da njemu i ummetu podari bereket u onome što je halal.
Braćo i sestre, mu’mini imaju bereketa u svemu, tako da u onome što posjeduju od imetaka osjećaju zadovoljstvo, jer ih stiču i troše na halal način, djeca su im poslušna, imaju bereket u vremenu, pa za isto vrijeme urade mnogo više posla od ostalih ljudi i oni su uvijek zadovoljni Allahovom, subhanehu ve te’ala, odredbom. Na drugoj strani ima onih koji su bogati, ali u onome što imaju, nemaju zadovoljstva, te zbog toga ne mogu da spavaju noćima, razmišljajući kako da povećaju imetak, imaju djecu, koja rasipaju njihovu imovinu i koja su im neposlušna i slično.
Braćo i sestre, postavlja se pitanje: Kako ćemo postići bereket u našim životima? Odgovor je sadržan u nekoliko stvari, koje inša-Allah potkrijepljujem ajetima, hadisima i mišljenjem uleme:
1. Takvalukom (bogobojaznošću), jer je takvaluk ključ svakog dobra. Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u drugom dijelu 2. ajeta i u 3. ajetu Sure Et-Talak:
… وَمَن يَتَّقِ اللَّهَ يَجْعَل لَّهُ مَخْرَجًا(2) وَيَرْزُقْهُ مِنْ حَيْثُ لا يَحْتَسِبُ وَمَن يَتَوَكَّلْ عَلَى اللَّهِ فَهُوَ حَسْبُهُ إِنَّ اللَّهَ بَالِغُ أَمْرِهِ قَدْ جَعَلَ اللَّهُ لِكُلِّ شَيْءٍ قَدْرًا(3)
…A onome koji se Allaha boji, On će izlaz dati(2) i opskrbiće ga odakle se i ne nada; onome koji se osloni na Allaha, On mu je dovoljan. Allah će, zaista, ispuniti ono što je odlučio; Allah je svemu već rok odredio.(3)
2. Tevekkulom (oslanjanjem na Allaha, subhanehu ve te’ala), o čemu govori hadis koji bilježi imam Ahmed:
عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: لَوْ أَنَّكُمْ تَوَكَّلْتُمْ عَلَى اللهِ حَقَّ تَوَكُّلِهِ لَرَزَقَكُمْ كَمَا يُرْزَقُ الطَّيْرُ، تَغْدُو خَمَاصًا وَتَرُوحُ بِطَانًا (أحمد)
Prenosi Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: “Da se vi oslanjate na Allaha, istinskim tevekkulom, On bi vas opskrbljivao, kao što opskrbljuje ptice, koje osvanu gladne, a omrknu site!” (Ahmed)
3. Šukrom (zahvalom Allahu, subhanehu ve te’ala), na Njegovim blagodatima, kao što stoji u drugom dijelu 144. ajeta Sure Alu Imran: وَسَيَجْزِي اللَّهُ الشَّاكِرِينَ Allah će sigurno nagraditi zahvalne!
4. Naređivanjem ukućanima i klanjanjem propisanih namaza, kao što Allah, dželle še’nuhu, kaže u 132. ajetu Sure Taha:
وَأْمُرْ أَهْلَكَ بِالصَّلاةِ وَاصْطَبِرْ عَلَيْهَا لا نَسْأَلُكَ رِزْقًا نَّحْنُ نَرْزُقُكَ وَالْعَاقِبَةُ لِلتَّقْوَى
Naredi porodici svojoj da obavlja namaz i istraj u tome! Mi ne tražimo od tebe opskrbu, Mi ćemo te opskrbiti! A najbolji svršetak je za bogobojazne!
5. Učenjem Kur’ana, jer je on mubarek Knjiga i lijek za dušu i tijelo. Kaže Allah, dželle še’nuhu, u 29. ajetu Sure Sad:
كِتَابٌ أَنزَلْنَاهُ إِلَيْكَ مُبَارَكٌ لِّيَدَّبَّرُوا آيَاتِهِ وَلِيَتَذَكَّرَ أُوْلُوا الأَلْبَابِ
Knjiga koju ti objavljujemo blagoslovljena je, da bi oni o riječima njezinim razmislili i da bi oni koji su razumom obdareni pouku primili.
6. Slijeđenjem sunneta, Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u svakoj prilici, jer to uvijek donosi dobro. Jedna od tih stvari je i jelo ispred sebe, kao što stoji u hadisu, koji bilježi imam Muslim:
عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: إِنَّ الْبَرَكَةَ تَنْزِلُ وَسَطَ الطَّعَامِ فُكُلُوا مِنْ حَافِتَيِهِ، وَلَا تَأْكُلُوا مِنْ وَسَطِهِ. إِنَّكُمْ لَا تَدْرُونَ فِي أَىِّ طَعَامِكُمُ الْبَرَكَةُ (مسلم)
Prenosi Džabir ibn Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: “Zaista se bereket spušta na sredinu hrane, pa jedite sa strana, a ne iz sredine! Vi zaista ne znate u kojem dijelu hrane je bereket!” (Muslim)
7. Dovom i istigfarom (traženjem oprosta od Allaha, subhanehu ve te’ala), a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je učio dove u raznim prilikama i činio je istigfar stotinama puta na dan.
8. Udaljavanjem od haram imetka, u bilo kojem obliku, a posebno od kamate, kao što stoji u 276. ajetu Sure El-Bekare: يَمْحَقُ اللَّهُ الرِّبَا وَيُرْبِي الصَّدَقَاتِ…… Allah uništava kamatu, a unaprijeđuje sadaku…
9. Davanjem sadake i pomaganjem siromasima, kao što stoji u Kudsi hadisu;
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ: يَا ابْنَ آدَمَ إِنْفِقْ، أُنْفِقُ عَلَيْكَ (مسلم)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Rekao je Allah, azze ve dželle: “Čovječe, daj i Ja ću ti dati!” (Muslim)
10. Izvršavanjem obaveza u prvom dijelu dana, u skladu sa praksom i dovom Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Zato mu’mini ranije liježu, odmaraju dio noći, a onda ustaju u zadnjoj trećini noći klanjati Noćni namaz (Salatul-lejl) i Vitr-namaz, klanjaju u džamiji u džematu sabah-namaz i poslije zikre, uče Kur’an i kreću na izvršavanje halal poslova i obaveza. Za takve je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem učio dovu: اللَّهُمَّ بَارِكْ لِأُمَّتِي فِي بُكُورِهَا ‏”Allahu, Ti učini bereket mome ummetu u ranim jutarnjim satima!” (Ahmed)
Iz ove Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, dove (hadisa) se zaključuje da je najbereketnije vrijeme za rad i sticanje nafake u ranim jutarnjim satima.
Neko do selefa je kazao: “Čudno je stanje onoga ko klanja sabah, nakon izlaska Sunca, kako može postići opskrbu!”
Braćo i sestre, trudimo se da u svim našim poslovima postignemo bereket, izvršavajmo sve naše obaveze na vrijeme i kako se od nas traži, natječimo se u dobru i pripremajmo se za Dan polaganja računa, kada će se gledati samo dobra djela!
Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nam pomogne da sačuvamo svjetlo islama, da bude na pomoći našoj ugorženoj braći ma gdje bili, da nam podari bereket u svemu, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti, da se smiluje našim umrlim roditeljima i precima, da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i u Džennetu nas počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi! Amin!
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42797

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hutba: 31/2014 – 14. muharrem 1435.H. / 07. novembar 2014.g.
[b]
BEREKET U ŽIVOTIMA MU’MINA[/b]

Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je Bereket u životima mu’mina.
Bereket je braćo i sestre riječ koju često izgovaramo našim jezicima i u svakom vremenu i prilici ga tražimo, pa šta je to bereket i kako ga obezbijediti u našim imecima, porodicama i poslovima? Bereket jezički znači višak nečega i njegovo povećanje, a u vjerskom smislu znači prisutnost dobra u svemu, što podrazumijeva korištenje nečega radi postizanja Allahovog, dželle še’nuhu, zadovoljstva. Bereket u imetku znači njegovo uvećavanje, u kući-stanu njihovu prostranost, mirnoću i sigurnost, u hrani njeno obilje i ispravnost, u potomstvu brojnost i ahlak (lijep odgoj), u porodici njenu harmoniju i međusobnu ljubav, u vremenu širinu i izvršavanje svih postavljenih zadataka, u zdravlju fizičku i mentalnu sposobnost, u životu njegovu dužinu i dostojanstvo i u znanju spoznaju i prenošenje drugima. Jednom rečenicom, bereket označava dobro u najširem smislu!
Ljudi općenito na dunjaluku hrle za: imetkom, djecom, položajima i drugim dunjalučkim blagodatima i misle da je u tome sva sreća, a mu’mini mole Allaha, dželle še’nuhu, da im da bereket u svemu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je molio Allaha, subhanehu ve te’ala, da njemu i ummetu podari bereket u onome što je halal.
Braćo i sestre, mu’mini imaju bereketa u svemu, tako da u onome što posjeduju od imetaka osjećaju zadovoljstvo, jer ih stiču i troše na halal način, djeca su im poslušna, imaju bereket u vremenu, pa za isto vrijeme urade mnogo više posla od ostalih ljudi i oni su uvijek zadovoljni Allahovom, subhanehu ve te’ala, odredbom. Na drugoj strani ima onih koji su bogati, ali u onome što imaju, nemaju zadovoljstva, te zbog toga ne mogu da spavaju noćima, razmišljajući kako da povećaju imetak, imaju djecu, koja rasipaju njihovu imovinu i koja su im neposlušna i slično.
Braćo i sestre, postavlja se pitanje: Kako ćemo postići bereket u našim životima? Odgovor je sadržan u nekoliko stvari, koje inša-Allah potkrijepljujem ajetima, hadisima i mišljenjem uleme:
1. Takvalukom (bogobojaznošću), jer je takvaluk ključ svakog dobra. Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u drugom dijelu 2. ajeta i u 3. ajetu Sure Et-Talak:
… وَمَن يَتَّقِ اللَّهَ يَجْعَل لَّهُ مَخْرَجًا(2) وَيَرْزُقْهُ مِنْ حَيْثُ لا يَحْتَسِبُ وَمَن يَتَوَكَّلْ عَلَى اللَّهِ فَهُوَ حَسْبُهُ إِنَّ اللَّهَ بَالِغُ أَمْرِهِ قَدْ جَعَلَ اللَّهُ لِكُلِّ شَيْءٍ قَدْرًا(3)
…A onome koji se Allaha boji, On će izlaz dati(2) i opskrbiće ga odakle se i ne nada; onome koji se osloni na Allaha, On mu je dovoljan. Allah će, zaista, ispuniti ono što je odlučio; Allah je svemu već rok odredio.(3)
2. Tevekkulom (oslanjanjem na Allaha, subhanehu ve te’ala), o čemu govori hadis koji bilježi imam Ahmed:
عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: لَوْ أَنَّكُمْ تَوَكَّلْتُمْ عَلَى اللهِ حَقَّ تَوَكُّلِهِ لَرَزَقَكُمْ كَمَا يُرْزَقُ الطَّيْرُ، تَغْدُو خَمَاصًا وَتَرُوحُ بِطَانًا (أحمد)
Prenosi Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: “Da se vi oslanjate na Allaha, istinskim tevekkulom, On bi vas opskrbljivao, kao što opskrbljuje ptice, koje osvanu gladne, a omrknu site!” (Ahmed)
3. Šukrom (zahvalom Allahu, subhanehu ve te’ala), na Njegovim blagodatima, kao što stoji u drugom dijelu 144. ajeta Sure Alu Imran: وَسَيَجْزِي اللَّهُ الشَّاكِرِينَ Allah će sigurno nagraditi zahvalne!
4. Naređivanjem ukućanima i klanjanjem propisanih namaza, kao što Allah, dželle še’nuhu, kaže u 132. ajetu Sure Taha:
وَأْمُرْ أَهْلَكَ بِالصَّلاةِ وَاصْطَبِرْ عَلَيْهَا لا نَسْأَلُكَ رِزْقًا نَّحْنُ نَرْزُقُكَ وَالْعَاقِبَةُ لِلتَّقْوَى
Naredi porodici svojoj da obavlja namaz i istraj u tome! Mi ne tražimo od tebe opskrbu, Mi ćemo te opskrbiti! A najbolji svršetak je za bogobojazne!
5. Učenjem Kur’ana, jer je on mubarek Knjiga i lijek za dušu i tijelo. Kaže Allah, dželle še’nuhu, u 29. ajetu Sure Sad:
كِتَابٌ أَنزَلْنَاهُ إِلَيْكَ مُبَارَكٌ لِّيَدَّبَّرُوا آيَاتِهِ وَلِيَتَذَكَّرَ أُوْلُوا الأَلْبَابِ
Knjiga koju ti objavljujemo blagoslovljena je, da bi oni o riječima njezinim razmislili i da bi oni koji su razumom obdareni pouku primili.
6. Slijeđenjem sunneta, Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u svakoj prilici, jer to uvijek donosi dobro. Jedna od tih stvari je i jelo ispred sebe, kao što stoji u hadisu, koji bilježi imam Muslim:
عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: إِنَّ الْبَرَكَةَ تَنْزِلُ وَسَطَ الطَّعَامِ فُكُلُوا مِنْ حَافِتَيِهِ، وَلَا تَأْكُلُوا مِنْ وَسَطِهِ. إِنَّكُمْ لَا تَدْرُونَ فِي أَىِّ طَعَامِكُمُ الْبَرَكَةُ (مسلم)
Prenosi Džabir ibn Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: “Zaista se bereket spušta na sredinu hrane, pa jedite sa strana, a ne iz sredine! Vi zaista ne znate u kojem dijelu hrane je bereket!” (Muslim)
7. Dovom i istigfarom (traženjem oprosta od Allaha, subhanehu ve te’ala), a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je učio dove u raznim prilikama i činio je istigfar stotinama puta na dan.
8. Udaljavanjem od haram imetka, u bilo kojem obliku, a posebno od kamate, kao što stoji u 276. ajetu Sure El-Bekare: يَمْحَقُ اللَّهُ الرِّبَا وَيُرْبِي الصَّدَقَاتِ…… Allah uništava kamatu, a unaprijeđuje sadaku…
9. Davanjem sadake i pomaganjem siromasima, kao što stoji u Kudsi hadisu;
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ: يَا ابْنَ آدَمَ إِنْفِقْ، أُنْفِقُ عَلَيْكَ (مسلم)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Rekao je Allah, azze ve dželle: “Čovječe, daj i Ja ću ti dati!” (Muslim)
10. Izvršavanjem obaveza u prvom dijelu dana, u skladu sa praksom i dovom Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Zato mu’mini ranije liježu, odmaraju dio noći, a onda ustaju u zadnjoj trećini noći klanjati Noćni namaz (Salatul-lejl) i Vitr-namaz, klanjaju u džamiji u džematu sabah-namaz i poslije zikre, uče Kur’an i kreću na izvršavanje halal poslova i obaveza. Za takve je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem učio dovu: اللَّهُمَّ بَارِكْ لِأُمَّتِي فِي بُكُورِهَا ‏”Allahu, Ti učini bereket mome ummetu u ranim jutarnjim satima!” (Ahmed)
Iz ove Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, dove (hadisa) se zaključuje da je najbereketnije vrijeme za rad i sticanje nafake u ranim jutarnjim satima.
Neko do selefa je kazao: “Čudno je stanje onoga ko klanja sabah, nakon izlaska Sunca, kako može postići opskrbu!”
Braćo i sestre, trudimo se da u svim našim poslovima postignemo bereket, izvršavajmo sve naše obaveze na vrijeme i kako se od nas traži, natječimo se u dobru i pripremajmo se za Dan polaganja računa, kada će se gledati samo dobra djela!
Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nam pomogne da sačuvamo svjetlo islama, da bude na pomoći našoj ugorženoj braći ma gdje bili, da nam podari bereket u svemu, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti, da se smiluje našim umrlim roditeljima i precima, da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i u Džennetu nas počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi! Amin!
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42795

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hutba: 32/2014 – 21. muharrem 1435.H. / 14. novembar 2014.g.

KOMŠIJSKA PRAVA (HAKOVI)

Braćo i sestre u islamu, tema naše današnje hutbe je Komšijska prava (hakovi). Govorimo na zadatu temu u vremenu sve većeg udaljavanja komšija jednih od drugih i samim tim zanemarivanja ove velike islamske obaveze.
Ali, prije nego što pređem na zadatu temu ne mogu a da ne izrazim svoje razočarenje na odluku Međunarodnog suda u Hagu, koji je na slobodu privremeno pustio zločinca Šešelja, koji navodno ima dvije metastaze! Ovo je još jedno u nizu ponižavanja porodica žrtava, od kojih još uvijek mnoge od njih tragaju za tijelima svojih najmilijih! Molim Allaha, azze ve dželle, da zločinca Šešelja i druge zločince, njihove pomagače i mentore i one koji ih oslobađaju od zasluženih kazni, još na ovom svijetu kazni dugim i teškim bolestima i gubljenjem imetaka, poroda, položaja i ugleda, da im Allah, subhanehu ve te’ala, da ono što su zaslužili, a ubijanjem nevinih insana zaslužili su da budu potpuno uništeni prije konačne i trajne kazne, koja ih inša-Allah čeka u Džehennemu!
Ali, mi kao mu’mini moramo insistirati i na njihovoj dunjalučkoj kazni i trebamo ih stalno prozivati, govoriti i pisati o njima i njihovim zločinima i doviti protiv njih u raznim prilikama, a posebno u odabranim danima i trenucima! I ne smijemo ih ostaviti na miru dok ne dobiju zasluženu kaznu, zbog nevino ubijene djece, žena i staraca, zbog silovanih čestitih Bošnjakinja, zbog zgaženog tek rođenog dječaka u Potočarima, zbog potoka suza naših majki, zbog njihovih neprospavanih noći, zbog poharane nam i uništene Domovine i zbog drugih zala koje nam nanesoše i još nam nakon svega prkose!!!
Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u 36. ajetu Sure En-Nisa’:
وَاعْبُدُوا اللَّهَ وَلاَ تُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا وَبِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَانًا وَبِذِي الْقُرْبَى وَالْيَتَامَى وَالْمَسَاكِينِ وَالْجَارِ ذِي الْقُرْبَى وَالْجَارِ الْجُنُبِ وَالصَّاحِبِ بِالجَنْبِ وَابْنِ السَّبِيلِ وَمَا مَلَكَتْ أَيْمَانُكُمْ إِنَّ اللَّهَ لاَ يُحِبُّ مَن كَانَ مُخْتَالاً فَخُورًا
I Allahu robujte i nikoga Njemu ravnim ne smatrajte i roditeljima dobročinstvo činite i rođacima, siročadi, siromasima i komšijama bližnjim i komšijama daljnjim i drugovima i putnicima-namjernicima i onima koji su u vašem posjedu! Allah, zaista, ne voli one koji se ohole i hvališu!
Prenosi se da je sluga Abdullaha bin Amra ibn ‘Asa, radijallahu anhu, jednoga dana zaklao ovcu, pa mu je Abdullah rekao: “Počni prvo s komšijom Jevrejom!” Upita: “Zar od Jevreja da počenem dijeliti, Allah ti dao svako dobro?” Reče: “Čuo sam Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao:
“مَا زَالَ جِبْرِيلُ يُوصِينِي بِالجْاَر ِحَتَّى ظَنَنْتُ أَنَّهُ سَيُورِثُهُ” (الترمذي)
“Džibril mi je toliko puta preporučio komšiju da sam pomislio da će komšija nasljeđivati komšiju!” (Tirmizija)
Hvala Allahu, subhanehu ve te’ala, mi smo uvijek bili pažljivi prema svim našim komšijama i nikada nikome nismo činili nasilje, jer nam to islam strogo zabranjuje. Mi smo u vrijeme kada smo bili na usponu snage bili do kraja tolerantni i svima smo davali njihova prava, pa ponekad i na uštrb vlastitih prava.
U predaji koju bilježi imam Muslim stoji:
قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم لِأَبِي ذَرٍّ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ: “يَا أَبَا ذَرٍّ، إِذَا طَبَخْتَ مَرَقَةً فَأَكْثِرْ مَاءَهَا، وَتَعَاهَدْ جِيرَانَكَ” (مسلم)
Rekao je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, Ebu Zerru, radijallahu anhu: “O Ebu Zerre, kada budeš kuhao čorbu, dospi malo više vode pa pošalji svojim komšijama!” (Muslim)
U drugojm predaji stoji:
وَيَقُولُ أَبُو ذَرٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ: “إِنَّ خَلِيلِي صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَوْصَانِي: “إِذَا طَبَخْتَ مَرَقَهَا، فَأَكْثِرْ مَاءَهَا، ثُمَّ انْظُرْ أَهْلَ بَيْتٍ مِنْ جِيرَانِكَ، فَأَصِبْهُمْ مِنْهَا بِمَعْرُوفٍ”
Prenosi Ebu Zerr, radijallahu anhu: „Moj prijatelj, sallallahu alejhi ve sellem, mi je oporučio: “Kada budeš kuhao čorbu, naspi više vode pa pogledaj obitelji svojih komšija, te i njima podijeli jedan dio!”
Braćo i sestre, dobro zapamtimo sljedeći hadis, u kojem se vjerovanje u Allaha, subhanehu ve te’ala uvjetuje neuznemiravanjem komšije:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “وَاللهِ لاَ يُؤْمِنُ وَاللهِ لاَ يُؤْمِنُ وَاللهِ لاَ يُؤْمِنُ قِيلَ: “مَنْ يَا رَسُولَ اللهِ” قَالَ: “الَّذِي لاَ يَأْمَنُ جَارُهُ بَوَايِقَهُ” (متفق عليه)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Tako mi Allaha, nije vjernik, tako mi Allaha, nije vjenik, tako mi Allaha, nije vjernik!” Neko reče: “Ko to, Allahov Poslaniče?” Reče: “Onaj čiji komšija nije siguran od njegovih zala!” (Muttefekun alejhi)
U drugoj predaji stoji:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “لاَ يَدْخُلُ الْجَنَّةَ مَنْ لاَ يَأْمَنُ جَارُهُ بَوَائِقَهُ” (مسلم)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Neće ući u Džennet onaj od koga njegov komšija nije siguran (miran od njegovih zala).” (Muslim)
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Buharija:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يُؤْذِ جَارَهُ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ” (البخاري)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: ” Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, neka lijepo ugosti svoga gosta! Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, neka ničim ne uznemirava komšiju! Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, neka govori hajr (korisno) ili neka šuti!” (Buharija)
Kako je samo lijep savjet našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ عَمْرٍو رَضِيَ اللَّهُ أض،َّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: «خَيْرُ الأَصْحَابِ عِنْدَ اللَّهِ خَيْرُهُمْ لِصَاحِبِهِ وَخَيْرُ الْجِيرَانِ عِنْدَ اللَّهِ خَيْرُهُمْ لِجَارِهِ” (الترمذي)
Prenosi Abdullah ibn Amr, radijallahu ‘anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Najbolji prijatelji kod Allaha su oni koji su najbolji prema svome prijatelju, a najbolje komšije kod Allaha su oni koji su najbolji prema svome komšiji.” (Tirmizija)
Braćo i sestre, budimo dobre komšije i natječimo se u dobru kako bismo postigli dobro ovog i budućeg svijeta i budimo u isto vrijeme budni i oprezni, jer je oprez svojstvo mu’mina!
Gospodaru, pomozi nam da ovdje u Bosni i Hercegovini sačuvamo svjetlo islama, pomozi našoj ugroženoj i obespravljenoj braći, ma gdje bili, a posebno braći i sestrama u Palestini, ne iskušavaj nas s onim što ne možemo podnijeti, učini nas od onih koji paze svoje komšije i prema njima ispunjavaju sve obaveze, oprosti našim roditeljima i dobrim precima, uputi našu djecu i potomke i učini ih radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u Džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
وَ السَّلاَمُ عَلْيُكْم وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42803

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hutba: 32/2014 – 21. muharrem 1435.H. / 14. novembar 2014.g.

KOMŠIJSKA PRAVA (HAKOVI)

Braćo i sestre u islamu, tema naše današnje hutbe je Komšijska prava (hakovi). Govorimo na zadatu temu u vremenu sve većeg udaljavanja komšija jednih od drugih i samim tim zanemarivanja ove velike islamske obaveze.
Ali, prije nego što pređem na zadatu temu ne mogu a da ne izrazim svoje razočarenje na odluku Međunarodnog suda u Hagu, koji je na slobodu privremeno pustio zločinca Šešelja, koji navodno ima dvije metastaze! Ovo je još jedno u nizu ponižavanja porodica žrtava, od kojih još uvijek mnoge od njih tragaju za tijelima svojih najmilijih! Molim Allaha, azze ve dželle, da zločinca Šešelja i druge zločince, njihove pomagače i mentore i one koji ih oslobađaju od zasluženih kazni, još na ovom svijetu kazni dugim i teškim bolestima i gubljenjem imetaka, poroda, položaja i ugleda, da im Allah, subhanehu ve te’ala, da ono što su zaslužili, a ubijanjem nevinih insana zaslužili su da budu potpuno uništeni prije konačne i trajne kazne, koja ih inša-Allah čeka u Džehennemu!
Ali, mi kao mu’mini moramo insistirati i na njihovoj dunjalučkoj kazni i trebamo ih stalno prozivati, govoriti i pisati o njima i njihovim zločinima i doviti protiv njih u raznim prilikama, a posebno u odabranim danima i trenucima! I ne smijemo ih ostaviti na miru dok ne dobiju zasluženu kaznu, zbog nevino ubijene djece, žena i staraca, zbog silovanih čestitih Bošnjakinja, zbog zgaženog tek rođenog dječaka u Potočarima, zbog potoka suza naših majki, zbog njihovih neprospavanih noći, zbog poharane nam i uništene Domovine i zbog drugih zala koje nam nanesoše i još nam nakon svega prkose!!!
Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u 36. ajetu Sure En-Nisa’:
وَاعْبُدُوا اللَّهَ وَلاَ تُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا وَبِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَانًا وَبِذِي الْقُرْبَى وَالْيَتَامَى وَالْمَسَاكِينِ وَالْجَارِ ذِي الْقُرْبَى وَالْجَارِ الْجُنُبِ وَالصَّاحِبِ بِالجَنْبِ وَابْنِ السَّبِيلِ وَمَا مَلَكَتْ أَيْمَانُكُمْ إِنَّ اللَّهَ لاَ يُحِبُّ مَن كَانَ مُخْتَالاً فَخُورًا
I Allahu robujte i nikoga Njemu ravnim ne smatrajte i roditeljima dobročinstvo činite i rođacima, siročadi, siromasima i komšijama bližnjim i komšijama daljnjim i drugovima i putnicima-namjernicima i onima koji su u vašem posjedu! Allah, zaista, ne voli one koji se ohole i hvališu!
Prenosi se da je sluga Abdullaha bin Amra ibn ‘Asa, radijallahu anhu, jednoga dana zaklao ovcu, pa mu je Abdullah rekao: “Počni prvo s komšijom Jevrejom!” Upita: “Zar od Jevreja da počenem dijeliti, Allah ti dao svako dobro?” Reče: “Čuo sam Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao:
“مَا زَالَ جِبْرِيلُ يُوصِينِي بِالجْاَر ِحَتَّى ظَنَنْتُ أَنَّهُ سَيُورِثُهُ” (الترمذي)
“Džibril mi je toliko puta preporučio komšiju da sam pomislio da će komšija nasljeđivati komšiju!” (Tirmizija)
Hvala Allahu, subhanehu ve te’ala, mi smo uvijek bili pažljivi prema svim našim komšijama i nikada nikome nismo činili nasilje, jer nam to islam strogo zabranjuje. Mi smo u vrijeme kada smo bili na usponu snage bili do kraja tolerantni i svima smo davali njihova prava, pa ponekad i na uštrb vlastitih prava.
U predaji koju bilježi imam Muslim stoji:
قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم لِأَبِي ذَرٍّ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ: “يَا أَبَا ذَرٍّ، إِذَا طَبَخْتَ مَرَقَةً فَأَكْثِرْ مَاءَهَا، وَتَعَاهَدْ جِيرَانَكَ” (مسلم)
Rekao je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, Ebu Zerru, radijallahu anhu: “O Ebu Zerre, kada budeš kuhao čorbu, dospi malo više vode pa pošalji svojim komšijama!” (Muslim)
U drugojm predaji stoji:
وَيَقُولُ أَبُو ذَرٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ: “إِنَّ خَلِيلِي صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَوْصَانِي: “إِذَا طَبَخْتَ مَرَقَهَا، فَأَكْثِرْ مَاءَهَا، ثُمَّ انْظُرْ أَهْلَ بَيْتٍ مِنْ جِيرَانِكَ، فَأَصِبْهُمْ مِنْهَا بِمَعْرُوفٍ”
Prenosi Ebu Zerr, radijallahu anhu: „Moj prijatelj, sallallahu alejhi ve sellem, mi je oporučio: “Kada budeš kuhao čorbu, naspi više vode pa pogledaj obitelji svojih komšija, te i njima podijeli jedan dio!”
Braćo i sestre, dobro zapamtimo sljedeći hadis, u kojem se vjerovanje u Allaha, subhanehu ve te’ala uvjetuje neuznemiravanjem komšije:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “وَاللهِ لاَ يُؤْمِنُ وَاللهِ لاَ يُؤْمِنُ وَاللهِ لاَ يُؤْمِنُ قِيلَ: “مَنْ يَا رَسُولَ اللهِ” قَالَ: “الَّذِي لاَ يَأْمَنُ جَارُهُ بَوَايِقَهُ” (متفق عليه)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Tako mi Allaha, nije vjernik, tako mi Allaha, nije vjenik, tako mi Allaha, nije vjernik!” Neko reče: “Ko to, Allahov Poslaniče?” Reče: “Onaj čiji komšija nije siguran od njegovih zala!” (Muttefekun alejhi)
U drugoj predaji stoji:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “لاَ يَدْخُلُ الْجَنَّةَ مَنْ لاَ يَأْمَنُ جَارُهُ بَوَائِقَهُ” (مسلم)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Neće ući u Džennet onaj od koga njegov komšija nije siguran (miran od njegovih zala).” (Muslim)
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Buharija:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يُؤْذِ جَارَهُ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ” (البخاري)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: ” Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, neka lijepo ugosti svoga gosta! Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, neka ničim ne uznemirava komšiju! Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, neka govori hajr (korisno) ili neka šuti!” (Buharija)
Kako je samo lijep savjet našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ عَمْرٍو رَضِيَ اللَّهُ أض،َّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: «خَيْرُ الأَصْحَابِ عِنْدَ اللَّهِ خَيْرُهُمْ لِصَاحِبِهِ وَخَيْرُ الْجِيرَانِ عِنْدَ اللَّهِ خَيْرُهُمْ لِجَارِهِ” (الترمذي)
Prenosi Abdullah ibn Amr, radijallahu ‘anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Najbolji prijatelji kod Allaha su oni koji su najbolji prema svome prijatelju, a najbolje komšije kod Allaha su oni koji su najbolji prema svome komšiji.” (Tirmizija)
Braćo i sestre, budimo dobre komšije i natječimo se u dobru kako bismo postigli dobro ovog i budućeg svijeta i budimo u isto vrijeme budni i oprezni, jer je oprez svojstvo mu’mina!
Gospodaru, pomozi nam da ovdje u Bosni i Hercegovini sačuvamo svjetlo islama, pomozi našoj ugroženoj i obespravljenoj braći, ma gdje bili, a posebno braći i sestrama u Palestini, ne iskušavaj nas s onim što ne možemo podnijeti, učini nas od onih koji paze svoje komšije i prema njima ispunjavaju sve obaveze, oprosti našim roditeljima i dobrim precima, uputi našu djecu i potomke i učini ih radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u Džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
وَ السَّلاَمُ عَلْيُكْم وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42796

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hutba: 33/2014 – 28. muharrem 1435.H. / 21. novembar 2014.g.

MI SMO UMMET ČASNIH MU’MINA

Braćo i sestre u islamu! Naslov naše današnje hutbe je Mi smo ummet časnih mu’mina. Na nama, pripadnicima ummeta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je da živimo i umiremo samo kao muslimani, a to ćemo postići ako se budemo čvrsto držali Kur’ana, koji je uputa čovječanstvu, sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ako se budemo međusobno voljeli i jedni drugima pomagali.
Kaže Allah, dželle še’nuhu, u 11. ajetu Sure El-Hudžurat:
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا يَسْخَرْ قَوْمٌ مِنْ قَوْمٍ عَسَى أَنْ يَكُونُوا خَيْرًا مِنْهُمْ وَلَا نِسَاءٌ مِنْ نِسَاءٍ عَسَى أَنْ يَكُنَّ خَيْرًا مِنْهُنَّ وَلَا تَلْمِزُوا أَنْفُسَكُمْ وَلَا تَنَابَزُوا بِالْأَلْقَابِ بِئْسَ الِاسْمُ الْفُسُوقُ بَعْدَ الْإِيمَانِ وَمَنْ لَمْ يَتُبْ فَأُولَئِكَ هُمُ الظَّالِمُونَ
O vi koji vjerujete, neka se muškarci jedni drugima ne rugaju, možda su oni bolji od njih, a ni žene drugim ženama, možda su one bolje od njih! I ne kudite jedni druge i ne zovite jedni druge ružnim nadimcima! O kako je ružno grješničko ime nakon vjerovanja! A oni koji se ne pokaju, oni su nasilnici.
Dobro zapamtimo citirani ajet i ne dozvolimo sebi da budemo od onih koji krše Allahove, subhanehu ve te’ala, zabrane i izazivaju Njegovu srdžbu!
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas podučava slijedećim riječima:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: “كُلُّ الْمُسْلِمِ عَلَى الْمُسْلِمِ حَرَامٌ دَمُهُ وَ مَالُهُ وَ عِرْضُهُ” (مسلم)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Svaki je musliman drugom muslimanu, svet; njegova krv, njegov imetak i njegova čast!” (Muslim)
U drugoj predaji stoji:
عَنْ عَبْدَ اللهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا: رَأَيْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ يَطُوفُ بِالْكَعْبَةِ وَيَقُولُ: “مَا أَطْيَبَكِ وَأَطْيَبَ رِيحَكِ، مَا أَعْظَمَكِ وَأَعْظَمَ حُرْمَتَكِ، وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ، لَحُرْمَةُ الْمُؤْمِنِ أَعْظَمُ عِنْدَ اللهِ مِنْ حُرْمَتِكِ” (ابن ماجه)
Prenosi Abdullah ibn Amr ibn As, radijallahu anhuma: „Vidio sam Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako tavafi i govori: „Kako si lijepa i kako je lijep tvoj miris, kako si velika i kako je velika tvoja svetost?! Tako mi Onoga u Čijoj ruci je Muhammedov (sallallahu alejhi ve sellem) život, svetost mu’mina kod Allaha je veća od tvoje svetosti!” (Ibn Madždže)
Nije čast ljudi braćo i sestre u: neodgojenoj i neposlušnoj djeci, vilama, kućama, vikendicama, jahtama, ušteđevini, dionicama, skupocjenoj garderobi, satovima, mobitelima i visokim položajima u vlasti, već je čast u jačini imana i požrtvovanosti na putu islama.
Došao je kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, slijepi, siromašni ashab, da ga nešto pita dok je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio zauzet razgovorom sa Kurejšijskim prvacima, u želji da ih pridobije za islam. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se okrenuo i namrgodio, ne želeći da propusti priliku razgovora sa prvacima, pa ga je Allah, subhanehu ve te’ala, sa sedmog neba prekorio i bi objavljeno:
عَبَسَ وَتَوَلَّى (1) أَنْ جَاءَهُ الْأَعْمَى(2) وَمَا يُدْرِيكَ لَعَلَّهُ يَزَّكَّى(3) أَوْ يَذَّكَّرُ فَتَنْفَعَهُ الذِّكْرَى(4) أَمَّا مَنِ اسْتَغْنَى(5) فَأَنْتَ لَهُ تَصَدَّى(6) وَمَا عَلَيْكَ أَلَّا يَزَّكَّى(7) وَأَمَّا مَنْ جَاءَكَ يَسْعَى(8) وَهُوَ يَخْشَى(9) فَأَنْتَ عَنْهُ تَلَهَّى(10)
Namrštio i okrenuo,(1) zato što mu je slijepac došao,(2) a šta ti znaš – možda on želi da se očisti,(3) ili pouči pa da mu pouka koristi?(4) Onoga koji je bogat,(5) ti njega savjetuješ,(6) a ti nisi kriv ako on neće da vjeruje!(7) A onoga koji ti žureći dolazi,(8) i strah osjeća,(9) ti se sa njim izigravaš!(10) (Suretu Abese: 1-10)
Kod Allaha, subhanehu ve te’ala, Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, je časniji i bolji od svih kurejšijskih prvaka, jer je on za razliku od njih bio mu’min. Kada je drugi put kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, došao Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je ustao, zagrlio ga, raširio mu svoju prostirku i rekao: “مَرْحَبًا بِالَّذِي عَاتَبَنِي فِيهِ رَبيِّ” „Dobro došao onaj, zbog kojeg me je prekorio moj Gospodar!”
Kada je zastavu džihada podigao Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, i pod nju pozvao muslimane u bitku na Kadisiji, protiv Kisre, među mudžahidima je bio Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, kojem ashabi rekoše: “Ti imaš opravdanje, da ne ideš u borbu, jer si slijep!” Reče: “Ne, tako mi Allaha, Koji kaže:
إِنْفِرُوا خِفَافاً وَثِقَالاً وَ جَاهِدُوا بِأَمْوَالِكُمْ وَأَنْفُسِكُمْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ… (سورة التوبة:41)
Krećite u borbu, bili slabi ili snažni i borite se na Allahovu putu zalažući imetke svoje i živote svoje!.. (Suretu Et-Tevbe: 41)
Kada je došlo vrijeme borbe, predali su mu zastavu i nosio je dok nije postigao šehadet. Ukopan je na istom mjestu. Selam na njega, koji je prihvatio islam, bio zamjenikom Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u namazu u njegovu odsustvu, bio tvrđavom islama i sve to krunisao šehadetom!
Drugi slučaj kojeg danas na ovom časnom mjestu spominjem je slučaj ashaba Džulejbiba, radijallahu anhu. A ko je braćo i sestre bio Džulejbib? On je bio zvijezda, ali ne holivudska, španska, meksička, turska, Hajatova, Grandova, evrovizijska ili turkovizijska! Nije bio ni estradni umjetnik, niti milijarder iz Dubaija, Abu Dabija ili Rijada, koji pravi zgradu višu od kilometra, dok njegova braća u Palestini, Kašmiru, Burmi, Iraku, Siriji, Somaliji i Jemenu umiru od gladi, a zalogaj u ustima siromašnog muslimana je kod Allaha, dželle še’nuhu, vrijedniji od tog silnog bogatstva, koje će Posljednjega dana, a možda i prije biti samo prašina! Nije bio ni političar, niti član nekog Upravnog odbora ili direktor profitabilne firme, niti je bio na nekoj od lista za bilo koji nivo vlasti. On, Džulejbib, radijallahu anhu, je bio ashab, a ashabi su zvijezde.
A kako će za Džulejbiba znati oni koji se drogiraju, piju, razgolićuju, zinaluče i ezijete roditelje i društvo? Kako će za Džulejbiba znati oni koji na temelju podvala eksperata za pitanje terorizma, prekomanduju i degradiraju u DGS-u sve one koji nazivaju selam, pod hipotekom da su „vehabije“? Kako će za Džulejbiba znati oni koji šest godina na bigajri hak u Imigracionom centru u Lukavici, u ulici Draže Mihajlovića drže Abu Hamzu, pod optužbom da je on prijetnja nacionalnoj sigurnosti Države, dok se ovom Zemljom šetaju ratni zločinci i dok Državu kroz zvanične institucije ruše izdajnici, agresori i njihovi pomagači? Abu Hamza nije prijetnja sigurnosti ove Zemlje, već su joj prijetnja: agresori, izdajnici, zločinci i poltroni, koji slijepo izvršavaju naređenja domaćih i stranih obavještajnih službi i centara moći? Kako će za Džulejbiba znati oni koji prisustvuju koncertima pjevača, koji su u toku oružane agresije bili na suprotnoj strani, a nakon agresije ti isti pjevači profitiraju na nama, jer niko kao Bošnjaci ne zna napuniti koncertne dvorane, ne zna potrošiti i ne zna se veseliti?
Došao je Džulejbib, radijallahu anhu, Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nasmija i reče: “Džulejbibe, hoćeš li da se oženiš?” Reče: “Allahov Poslaniče, ko će se za mene udati, kada nemam porodice, imetka, kuće, niti bilo šta od dunjalučkih dobara?” Reče mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Idi u tu ensarijsku kuću, poselami ih od mene i reci im: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vam naređuje da me oženite!” Otišao je i pokucao na vrata, a bili su od uglednih ljudi i velika ensarijska porodica. Izađe domaćin i ugleda Džulejbiba, koji je izgledao kao pravi siromah. Upita ga: “Šta želiš?” On ga obavijesti, a on ode do supruge i posavjetova se sa njom, govoreći: “Da je ko drugi osim Džulejbib; nema porodice, imetka, niti kuće.” Pa se posavjetovaše sa dobrom kćerkom, koja je bila odgojena u “Školi tewhida”. Ona reče: “Zar ćete odbiti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem?” Oženi je i zasnovaše porodicu na temeljima bogobojaznosti i Njegova zadovoljstva. Ta kuća je bila obasuta sigurnošću, uljepšavali su je tekbiri, tehlili i tahmidi, hlad su joj činile nafile i post u velikoj žegi.” (Ahmed)
Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio u jednoj od bitaka, nakon pobjede je pitao ashabe: “Fali li nam neko?” Rekoše: “Da, taj, taj i taj.” Upita: “Fali li nam neko?” Rekoše: “Da, taj, taj i taj.” Upita: “Fali li nam neko?” Rekoše: “Ne.” Reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Nema mi Džulejbiba, pa ga potražite!” Potražiše ga među šehidima, pa ga nađoše ubijenog pored sedmorice mušrika koje je on ubio. Došao je do njega Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stade i reče: “On je moj i ja sam njegov, on je moj i ja sam njegov!” Pa je naslonio svoje mubarek ruke na njegovo tijelo. Iskopaše mu ashabi kabur i zakopaše ga u njega.” (Muslim)
Braćo i sestre, čuvajmo čast braće muslimana i natječimo se u bogobojaznosti, kao što je to bila praksa ashaba i naših dobrih predaka!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, ne iskušavaj nas sa onim što ne možemo podnijeti, učini nas od onih koji se iskreno kaju za učinjene grijehe, od onih koji vole druge muslimane i čuvaju njihovu čast, smiluj se našim umrlim roditeljima i precima, uputi našu djecu i naše potomke i učini ih prvacima ummeta, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu, društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
وَ السَّلاَمُ عَلْيُكْم وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42805

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hutba: 33/2014 – 28. muharrem 1435.H. / 21. novembar 2014.g.

MI SMO UMMET ČASNIH MU’MINA

Braćo i sestre u islamu! Naslov naše današnje hutbe je Mi smo ummet časnih mu’mina. Na nama, pripadnicima ummeta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je da živimo i umiremo samo kao muslimani, a to ćemo postići ako se budemo čvrsto držali Kur’ana, koji je uputa čovječanstvu, sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ako se budemo međusobno voljeli i jedni drugima pomagali.
Kaže Allah, dželle še’nuhu, u 11. ajetu Sure El-Hudžurat:
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا يَسْخَرْ قَوْمٌ مِنْ قَوْمٍ عَسَى أَنْ يَكُونُوا خَيْرًا مِنْهُمْ وَلَا نِسَاءٌ مِنْ نِسَاءٍ عَسَى أَنْ يَكُنَّ خَيْرًا مِنْهُنَّ وَلَا تَلْمِزُوا أَنْفُسَكُمْ وَلَا تَنَابَزُوا بِالْأَلْقَابِ بِئْسَ الِاسْمُ الْفُسُوقُ بَعْدَ الْإِيمَانِ وَمَنْ لَمْ يَتُبْ فَأُولَئِكَ هُمُ الظَّالِمُونَ
O vi koji vjerujete, neka se muškarci jedni drugima ne rugaju, možda su oni bolji od njih, a ni žene drugim ženama, možda su one bolje od njih! I ne kudite jedni druge i ne zovite jedni druge ružnim nadimcima! O kako je ružno grješničko ime nakon vjerovanja! A oni koji se ne pokaju, oni su nasilnici.
Dobro zapamtimo citirani ajet i ne dozvolimo sebi da budemo od onih koji krše Allahove, subhanehu ve te’ala, zabrane i izazivaju Njegovu srdžbu!
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas podučava slijedećim riječima:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: “كُلُّ الْمُسْلِمِ عَلَى الْمُسْلِمِ حَرَامٌ دَمُهُ وَ مَالُهُ وَ عِرْضُهُ” (مسلم)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Svaki je musliman drugom muslimanu, svet; njegova krv, njegov imetak i njegova čast!” (Muslim)
U drugoj predaji stoji:
عَنْ عَبْدَ اللهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا: رَأَيْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ يَطُوفُ بِالْكَعْبَةِ وَيَقُولُ: “مَا أَطْيَبَكِ وَأَطْيَبَ رِيحَكِ، مَا أَعْظَمَكِ وَأَعْظَمَ حُرْمَتَكِ، وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ، لَحُرْمَةُ الْمُؤْمِنِ أَعْظَمُ عِنْدَ اللهِ مِنْ حُرْمَتِكِ” (ابن ماجه)
Prenosi Abdullah ibn Amr ibn As, radijallahu anhuma: „Vidio sam Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako tavafi i govori: „Kako si lijepa i kako je lijep tvoj miris, kako si velika i kako je velika tvoja svetost?! Tako mi Onoga u Čijoj ruci je Muhammedov (sallallahu alejhi ve sellem) život, svetost mu’mina kod Allaha je veća od tvoje svetosti!” (Ibn Madždže)
Nije čast ljudi braćo i sestre u: neodgojenoj i neposlušnoj djeci, vilama, kućama, vikendicama, jahtama, ušteđevini, dionicama, skupocjenoj garderobi, satovima, mobitelima i visokim položajima u vlasti, već je čast u jačini imana i požrtvovanosti na putu islama.
Došao je kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, slijepi, siromašni ashab, da ga nešto pita dok je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio zauzet razgovorom sa Kurejšijskim prvacima, u želji da ih pridobije za islam. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se okrenuo i namrgodio, ne želeći da propusti priliku razgovora sa prvacima, pa ga je Allah, subhanehu ve te’ala, sa sedmog neba prekorio i bi objavljeno:
عَبَسَ وَتَوَلَّى (1) أَنْ جَاءَهُ الْأَعْمَى(2) وَمَا يُدْرِيكَ لَعَلَّهُ يَزَّكَّى(3) أَوْ يَذَّكَّرُ فَتَنْفَعَهُ الذِّكْرَى(4) أَمَّا مَنِ اسْتَغْنَى(5) فَأَنْتَ لَهُ تَصَدَّى(6) وَمَا عَلَيْكَ أَلَّا يَزَّكَّى(7) وَأَمَّا مَنْ جَاءَكَ يَسْعَى(8) وَهُوَ يَخْشَى(9) فَأَنْتَ عَنْهُ تَلَهَّى(10)
Namrštio i okrenuo,(1) zato što mu je slijepac došao,(2) a šta ti znaš – možda on želi da se očisti,(3) ili pouči pa da mu pouka koristi?(4) Onoga koji je bogat,(5) ti njega savjetuješ,(6) a ti nisi kriv ako on neće da vjeruje!(7) A onoga koji ti žureći dolazi,(8) i strah osjeća,(9) ti se sa njim izigravaš!(10) (Suretu Abese: 1-10)
Kod Allaha, subhanehu ve te’ala, Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, je časniji i bolji od svih kurejšijskih prvaka, jer je on za razliku od njih bio mu’min. Kada je drugi put kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, došao Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je ustao, zagrlio ga, raširio mu svoju prostirku i rekao: “مَرْحَبًا بِالَّذِي عَاتَبَنِي فِيهِ رَبيِّ” „Dobro došao onaj, zbog kojeg me je prekorio moj Gospodar!”
Kada je zastavu džihada podigao Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, i pod nju pozvao muslimane u bitku na Kadisiji, protiv Kisre, među mudžahidima je bio Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, kojem ashabi rekoše: “Ti imaš opravdanje, da ne ideš u borbu, jer si slijep!” Reče: “Ne, tako mi Allaha, Koji kaže:
إِنْفِرُوا خِفَافاً وَثِقَالاً وَ جَاهِدُوا بِأَمْوَالِكُمْ وَأَنْفُسِكُمْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ… (سورة التوبة:41)
Krećite u borbu, bili slabi ili snažni i borite se na Allahovu putu zalažući imetke svoje i živote svoje!.. (Suretu Et-Tevbe: 41)
Kada je došlo vrijeme borbe, predali su mu zastavu i nosio je dok nije postigao šehadet. Ukopan je na istom mjestu. Selam na njega, koji je prihvatio islam, bio zamjenikom Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u namazu u njegovu odsustvu, bio tvrđavom islama i sve to krunisao šehadetom!
Drugi slučaj kojeg danas na ovom časnom mjestu spominjem je slučaj ashaba Džulejbiba, radijallahu anhu. A ko je braćo i sestre bio Džulejbib? On je bio zvijezda, ali ne holivudska, španska, meksička, turska, Hajatova, Grandova, evrovizijska ili turkovizijska! Nije bio ni estradni umjetnik, niti milijarder iz Dubaija, Abu Dabija ili Rijada, koji pravi zgradu višu od kilometra, dok njegova braća u Palestini, Kašmiru, Burmi, Iraku, Siriji, Somaliji i Jemenu umiru od gladi, a zalogaj u ustima siromašnog muslimana je kod Allaha, dželle še’nuhu, vrijedniji od tog silnog bogatstva, koje će Posljednjega dana, a možda i prije biti samo prašina! Nije bio ni političar, niti član nekog Upravnog odbora ili direktor profitabilne firme, niti je bio na nekoj od lista za bilo koji nivo vlasti. On, Džulejbib, radijallahu anhu, je bio ashab, a ashabi su zvijezde.
A kako će za Džulejbiba znati oni koji se drogiraju, piju, razgolićuju, zinaluče i ezijete roditelje i društvo? Kako će za Džulejbiba znati oni koji na temelju podvala eksperata za pitanje terorizma, prekomanduju i degradiraju u DGS-u sve one koji nazivaju selam, pod hipotekom da su „vehabije“? Kako će za Džulejbiba znati oni koji šest godina na bigajri hak u Imigracionom centru u Lukavici, u ulici Draže Mihajlovića drže Abu Hamzu, pod optužbom da je on prijetnja nacionalnoj sigurnosti Države, dok se ovom Zemljom šetaju ratni zločinci i dok Državu kroz zvanične institucije ruše izdajnici, agresori i njihovi pomagači? Abu Hamza nije prijetnja sigurnosti ove Zemlje, već su joj prijetnja: agresori, izdajnici, zločinci i poltroni, koji slijepo izvršavaju naređenja domaćih i stranih obavještajnih službi i centara moći? Kako će za Džulejbiba znati oni koji prisustvuju koncertima pjevača, koji su u toku oružane agresije bili na suprotnoj strani, a nakon agresije ti isti pjevači profitiraju na nama, jer niko kao Bošnjaci ne zna napuniti koncertne dvorane, ne zna potrošiti i ne zna se veseliti?
Došao je Džulejbib, radijallahu anhu, Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nasmija i reče: “Džulejbibe, hoćeš li da se oženiš?” Reče: “Allahov Poslaniče, ko će se za mene udati, kada nemam porodice, imetka, kuće, niti bilo šta od dunjalučkih dobara?” Reče mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Idi u tu ensarijsku kuću, poselami ih od mene i reci im: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vam naređuje da me oženite!” Otišao je i pokucao na vrata, a bili su od uglednih ljudi i velika ensarijska porodica. Izađe domaćin i ugleda Džulejbiba, koji je izgledao kao pravi siromah. Upita ga: “Šta želiš?” On ga obavijesti, a on ode do supruge i posavjetova se sa njom, govoreći: “Da je ko drugi osim Džulejbib; nema porodice, imetka, niti kuće.” Pa se posavjetovaše sa dobrom kćerkom, koja je bila odgojena u “Školi tewhida”. Ona reče: “Zar ćete odbiti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem?” Oženi je i zasnovaše porodicu na temeljima bogobojaznosti i Njegova zadovoljstva. Ta kuća je bila obasuta sigurnošću, uljepšavali su je tekbiri, tehlili i tahmidi, hlad su joj činile nafile i post u velikoj žegi.” (Ahmed)
Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio u jednoj od bitaka, nakon pobjede je pitao ashabe: “Fali li nam neko?” Rekoše: “Da, taj, taj i taj.” Upita: “Fali li nam neko?” Rekoše: “Da, taj, taj i taj.” Upita: “Fali li nam neko?” Rekoše: “Ne.” Reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Nema mi Džulejbiba, pa ga potražite!” Potražiše ga među šehidima, pa ga nađoše ubijenog pored sedmorice mušrika koje je on ubio. Došao je do njega Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stade i reče: “On je moj i ja sam njegov, on je moj i ja sam njegov!” Pa je naslonio svoje mubarek ruke na njegovo tijelo. Iskopaše mu ashabi kabur i zakopaše ga u njega.” (Muslim)
Braćo i sestre, čuvajmo čast braće muslimana i natječimo se u bogobojaznosti, kao što je to bila praksa ashaba i naših dobrih predaka!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, ne iskušavaj nas sa onim što ne možemo podnijeti, učini nas od onih koji se iskreno kaju za učinjene grijehe, od onih koji vole druge muslimane i čuvaju njihovu čast, smiluj se našim umrlim roditeljima i precima, uputi našu djecu i naše potomke i učini ih prvacima ummeta, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu, društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
وَ السَّلاَمُ عَلْيُكْم وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42800

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hutba: 34/2014 – 06. safer 1436.H. / 28. novembar 2014.g.

[b]
ZAVIDNOST JE OPASNA DUŠEVNA BOLEST[/b]

Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je Zavidnost je opasna duševna bolest.
Zavidnost braćo i sestre definiramo kao lošu ljudsku osobinu, koja se izražava u negativnom stavu prema drugoj osobi, koja posjeduje nešto što zavidnik nema, bez obzira da li se radilo o pozitivnoj osobini druge osobe, njenoj porodici, fizičkoj ljepoti, posjedovanju materijalnih dobara i drugog, u želji da to dobro koje posjeduje druga osoba bude mu uskraćena. Postoje različite vrste i nivoi zavidnosti, koje mogu varirati od zlobe u duši, preko blagog neprijateljstva, do otvorene agresivnosti i sreće koja obuzima zavidnika, kada to dobro ode od druge osobe.
Zavidnost je braćo i sestre, stara opaka bolest, prisutna i u ovom našem vremenu, a nje se svaki iskreni vjernik mora dobro čuvati, jer ona uništava vjeru ljudi, potpuno kida njihove međusobne komunikacije i biva uzrokom drugih velikih grijeha.
Na žalost ima mnogo ljudi koji se raduju tuđoj nesreći, a tužni su kad musliman uznapreduje i dođe do položaja ili imetka. Tako se ponašaju dvoličnjaci, o kojima Allah, subhanehu ve te’ala., kaže u 120. ajetu Sure Ali Imran:
إِن تَمْسَسْكُمْ حَسَنَةٌ تَسُؤْهُمْ وَإِن تُصِبْكُمْ سَيِّئَةٌ يَفْرَحُوا بِهَا وَإِن تَصْبِرُوا وَتَتَّقُوا لاَ يَضُرُّكُمْ كَيْدُهُمْ شَيْئًا إِنَّ اللَّهَ بِمَا يَعْمَلُونَ مُحِيطٌ
Ako kakvo dobro dočekate, to ih ozlojedi, a zadesi li vas kakva nevolja, obraduju joj se. Ako budete strpljivi i ono što vam se zabranjuje izbjegavali, njihovo lukavstvo vam neće nimalo nauditi. Allah uistinu dobro zna ono što oni rade.
Na veoma slikovit način Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozorava na opasnost zavidnosti, pa u hadisu koji bilježi imam Ebu Davud, kaže:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “إِيَّاكُمْ وَالْحَسَدُ، فَإِنَّ الْحَسَدَ يَأْكُلُ الْحَسَنَاتِ كَمَا تَأْكُلُ النَّارُ الْحَطَبَ.”
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Čuvajte se zavidnosti, jer zavidnost uništava dobra djela kao što vatra uništava drva!”
U drugoj predaji koju bilježi imam Muslim stoji:
عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “لاَ تَبَاغَضُوا وَلاَ تَحَاسَدُوا وَلاَ تَدَابَرُوا وَكُونُوا عِبَادَ اللهِ إِخْوَانًا وَلاَ يَحِلُّ لِمُسْلِمٍ أَنْ يَهْجُرَ أَخَاهُ فَوْقَ ثَلاَثٍ.”
Prenosi Enes ibn Malik, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nemojte jedni druge mrziti, nemojte jedni drugima zaviditi, niti jedni drugima okretati leđa (prekidati međusobne komunikacije), već budite Allahovi robovi, braća! Nije dozvoljeno muslimanu da napusti brata (muslimana) duže od tri dana.”
Razlozi zavidnosti su: mržnja, neprijateljstvo, oholost, samodopadanje, strah od gubljenja položaja, ljubav prema ugledu i karijeri, skrivena škrtost i pokvarenost.
Zavidnošću se zavidnik udružuje sa prokletim Iblisom, nevjernicima i munaficima, koji mu’minima žele nesreću i propast.
Onaj kome se zavidi, biva očišćen od grijeha time što se prema njemu čini nepravda, koja prerasta u ogovaranje ili čak potvaranje, tako da će se od zavidnika na Sudnjem danu oduzimati dobra djela, sve dok ne postane pravi gubitnik, koji je u zlobi živio dunjalučki život, a na budućem svijetu je pravi bijednik i stradalnik.
Braćo i sestre, naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas upozorava na dvije opake bolesti, pa u hadisu koji bilježi imam Tirmizija, stoji:
عَنِ زُبَيْرِ بْنِ عَوَّامِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “دَبَّ إِلَيْكُمْ دَاءُ الْأُمَمِ الْحَسَدُ وَالْبَغْضَاءُ، هِيَ الْحَالِقَةُ، لاَ أَقُولُ تَحْلِقُ الشَّعْرَ وَلَكِنْ تَحْلِقُ الدِّينَ” (الترمذي)
Prenosi Zubejr ibn Avvam, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Među vas se uvukla bolest prijašnjih naroda; zavidnost i mržnja. Ne kažem da briju (uklanjaju) dlake, već odstranjuju vjeru!” (Tirmizija)
Želja da i mi posjedujemo neke vrline naše braće i sestara, se ne smatra zavidnošću, već iskrenom željom, kao što stoji u Muttefek predaji, koju prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu:
عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ: “لاَ حَسَدَ إِلاَّ فِي اثْنَتَيْنِ، رَجُلٌ آتَاهُ اللهُ مَالاً، فَسَلَّطَهُ عَلىَ هَلْكَتِهِ فِي الْحَقِّ، وَ رَجُلٌ آتَاهُ اللهُ الْحِكْمَةَ، فَهُوَ يَقْضِي بِهَا، وَيُعَلِّمُهَأ” (متفق عليه)
Prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nema zavidnosti izuzev dvojici: čovjeku kojem je Allah podario imetak, pa ga on troši na putu istine i čovjeku kojem je Allah darovao mudrost, pa on po njoj sudi i podučava druge! (Muttefek alejh)
Imam Et-Taberani bilježi hadis:
عَنْ ضَمْرَةَ بْنِ ثَعْلَبَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: “لاَ يَزَالُ النَّاسُ بِخَيْرٍ مَا لَمْ يَتَحَاسَدُوا” (الطبراني)
Prenosi Damre ibn Sa’leba, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ljudi će biti u dobru sve dok ne budu zavidili!“ (Et-Taberani)
Na nama je braćo i sestre da se utječemo našem Stvoritelju od raznih zala, među kojima je i zavidnost, na što ukazuje kratka Kur’anska sura El-Felek:
قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ الْفَلَقِ(1) مِن شَرِّ مَا خَلَقَ(2) وَمِن شَرِّ غَاسِقٍ إِذَا وَقَبَ(3) وَمِن شَرِّ النَّفَّاثَاتِ فِي الْعُقَدِ(4) وَمِن شَرِّ حَاسِدٍ إِذَا حَسَدَ(5)
Reci: “Tražim zaštitu u Gospodara svitanja.”(1) Od zla onog šta stvara.(2) I od zla tame kad zamrači.(3) I od zla onih koje pušu u čvorove.(4) I od zla zavidnika kad zavidi!(5)
Ovo je braćo i sestre naredba Gospodara svjetova, pa utječimo se samo Njemu od od svakog zla, pa i zla zavidnika, koji zavidi, onoga koji ispoljava svoju zavidnost, ali i onoga koji je prikriva!
Kao vjernici smo dužni kada vidimo neko dobro kod brata muslimana da mu poželimo u njemu bereket, a ta naša iskrena dova može biti uzrokom da i nas Allah, dželle še’nuhu, počasti sa istom blagodati, što potvrđuje hadis koji bilježi imam Ahmed:
عَنْ أََبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللّهَِ صَلّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “إِذَا رَأَى أَحَدُكُمْ مِنْ أَخِيهِ مَا يُعْجِبُهُ فَلْيَدْعُ لَهُ بِالْبَرَكَةِ.” (أحمد)
Prenosi Ebu Umame bin Sehl, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kada neko od vas vidi kod svoga brata ono što mu se dopada, neka mu poželi bereket!“ (Ahmed)
Blago svakom vjerniku čije srce Allah, dželle še’nuhu, očisti od ove teške bolesti, koja nagriza ljudska srca i sa sobom donosi i druge bolesti duša!
Braćo i sestre, čuvajmo se zavidnosti, budimo od onih koje raduje svako dobro koje zadesi muslimane i molimo Allaha, dželle še’nuhu, da im u tome podari radosti na obadva svijeta!
Molim Allaha, subhanehu ve te’ala, da nas učvrsti na putu islama, da pomogne svoj našoj ugroženoj braći i sestrama, a posebno našoj braći i sestrama u Palestini, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti, da nas sačuva zavidnosti, laži, potvore, ogovaranja, prenošenja tuđih riječi i svih bolesti duša, da oprosti našim roditeljima i dobrim precima, da uputi našu djecu i potomke i učini ih prvacima ummeta, da nam oprosti grijehe i uvede nas u obećane džennete, u društvu sa poslanicima, iskrenim, šehidima i dobrim ljudima!
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42807

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hutba: 34/2014 – 06. safer 1436.H. / 28. novembar 2014.g.

[b]
ZAVIDNOST JE OPASNA DUŠEVNA BOLEST[/b]

Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je Zavidnost je opasna duševna bolest.
Zavidnost braćo i sestre definiramo kao lošu ljudsku osobinu, koja se izražava u negativnom stavu prema drugoj osobi, koja posjeduje nešto što zavidnik nema, bez obzira da li se radilo o pozitivnoj osobini druge osobe, njenoj porodici, fizičkoj ljepoti, posjedovanju materijalnih dobara i drugog, u želji da to dobro koje posjeduje druga osoba bude mu uskraćena. Postoje različite vrste i nivoi zavidnosti, koje mogu varirati od zlobe u duši, preko blagog neprijateljstva, do otvorene agresivnosti i sreće koja obuzima zavidnika, kada to dobro ode od druge osobe.
Zavidnost je braćo i sestre, stara opaka bolest, prisutna i u ovom našem vremenu, a nje se svaki iskreni vjernik mora dobro čuvati, jer ona uništava vjeru ljudi, potpuno kida njihove međusobne komunikacije i biva uzrokom drugih velikih grijeha.
Na žalost ima mnogo ljudi koji se raduju tuđoj nesreći, a tužni su kad musliman uznapreduje i dođe do položaja ili imetka. Tako se ponašaju dvoličnjaci, o kojima Allah, subhanehu ve te’ala., kaže u 120. ajetu Sure Ali Imran:
إِن تَمْسَسْكُمْ حَسَنَةٌ تَسُؤْهُمْ وَإِن تُصِبْكُمْ سَيِّئَةٌ يَفْرَحُوا بِهَا وَإِن تَصْبِرُوا وَتَتَّقُوا لاَ يَضُرُّكُمْ كَيْدُهُمْ شَيْئًا إِنَّ اللَّهَ بِمَا يَعْمَلُونَ مُحِيطٌ
Ako kakvo dobro dočekate, to ih ozlojedi, a zadesi li vas kakva nevolja, obraduju joj se. Ako budete strpljivi i ono što vam se zabranjuje izbjegavali, njihovo lukavstvo vam neće nimalo nauditi. Allah uistinu dobro zna ono što oni rade.
Na veoma slikovit način Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozorava na opasnost zavidnosti, pa u hadisu koji bilježi imam Ebu Davud, kaže:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “إِيَّاكُمْ وَالْحَسَدُ، فَإِنَّ الْحَسَدَ يَأْكُلُ الْحَسَنَاتِ كَمَا تَأْكُلُ النَّارُ الْحَطَبَ.”
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Čuvajte se zavidnosti, jer zavidnost uništava dobra djela kao što vatra uništava drva!”
U drugoj predaji koju bilježi imam Muslim stoji:
عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “لاَ تَبَاغَضُوا وَلاَ تَحَاسَدُوا وَلاَ تَدَابَرُوا وَكُونُوا عِبَادَ اللهِ إِخْوَانًا وَلاَ يَحِلُّ لِمُسْلِمٍ أَنْ يَهْجُرَ أَخَاهُ فَوْقَ ثَلاَثٍ.”
Prenosi Enes ibn Malik, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nemojte jedni druge mrziti, nemojte jedni drugima zaviditi, niti jedni drugima okretati leđa (prekidati međusobne komunikacije), već budite Allahovi robovi, braća! Nije dozvoljeno muslimanu da napusti brata (muslimana) duže od tri dana.”
Razlozi zavidnosti su: mržnja, neprijateljstvo, oholost, samodopadanje, strah od gubljenja položaja, ljubav prema ugledu i karijeri, skrivena škrtost i pokvarenost.
Zavidnošću se zavidnik udružuje sa prokletim Iblisom, nevjernicima i munaficima, koji mu’minima žele nesreću i propast.
Onaj kome se zavidi, biva očišćen od grijeha time što se prema njemu čini nepravda, koja prerasta u ogovaranje ili čak potvaranje, tako da će se od zavidnika na Sudnjem danu oduzimati dobra djela, sve dok ne postane pravi gubitnik, koji je u zlobi živio dunjalučki život, a na budućem svijetu je pravi bijednik i stradalnik.
Braćo i sestre, naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas upozorava na dvije opake bolesti, pa u hadisu koji bilježi imam Tirmizija, stoji:
عَنِ زُبَيْرِ بْنِ عَوَّامِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “دَبَّ إِلَيْكُمْ دَاءُ الْأُمَمِ الْحَسَدُ وَالْبَغْضَاءُ، هِيَ الْحَالِقَةُ، لاَ أَقُولُ تَحْلِقُ الشَّعْرَ وَلَكِنْ تَحْلِقُ الدِّينَ” (الترمذي)
Prenosi Zubejr ibn Avvam, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Među vas se uvukla bolest prijašnjih naroda; zavidnost i mržnja. Ne kažem da briju (uklanjaju) dlake, već odstranjuju vjeru!” (Tirmizija)
Želja da i mi posjedujemo neke vrline naše braće i sestara, se ne smatra zavidnošću, već iskrenom željom, kao što stoji u Muttefek predaji, koju prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu:
عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ: “لاَ حَسَدَ إِلاَّ فِي اثْنَتَيْنِ، رَجُلٌ آتَاهُ اللهُ مَالاً، فَسَلَّطَهُ عَلىَ هَلْكَتِهِ فِي الْحَقِّ، وَ رَجُلٌ آتَاهُ اللهُ الْحِكْمَةَ، فَهُوَ يَقْضِي بِهَا، وَيُعَلِّمُهَأ” (متفق عليه)
Prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nema zavidnosti izuzev dvojici: čovjeku kojem je Allah podario imetak, pa ga on troši na putu istine i čovjeku kojem je Allah darovao mudrost, pa on po njoj sudi i podučava druge! (Muttefek alejh)
Imam Et-Taberani bilježi hadis:
عَنْ ضَمْرَةَ بْنِ ثَعْلَبَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: “لاَ يَزَالُ النَّاسُ بِخَيْرٍ مَا لَمْ يَتَحَاسَدُوا” (الطبراني)
Prenosi Damre ibn Sa’leba, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ljudi će biti u dobru sve dok ne budu zavidili!“ (Et-Taberani)
Na nama je braćo i sestre da se utječemo našem Stvoritelju od raznih zala, među kojima je i zavidnost, na što ukazuje kratka Kur’anska sura El-Felek:
قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ الْفَلَقِ(1) مِن شَرِّ مَا خَلَقَ(2) وَمِن شَرِّ غَاسِقٍ إِذَا وَقَبَ(3) وَمِن شَرِّ النَّفَّاثَاتِ فِي الْعُقَدِ(4) وَمِن شَرِّ حَاسِدٍ إِذَا حَسَدَ(5)
Reci: “Tražim zaštitu u Gospodara svitanja.”(1) Od zla onog šta stvara.(2) I od zla tame kad zamrači.(3) I od zla onih koje pušu u čvorove.(4) I od zla zavidnika kad zavidi!(5)
Ovo je braćo i sestre naredba Gospodara svjetova, pa utječimo se samo Njemu od od svakog zla, pa i zla zavidnika, koji zavidi, onoga koji ispoljava svoju zavidnost, ali i onoga koji je prikriva!
Kao vjernici smo dužni kada vidimo neko dobro kod brata muslimana da mu poželimo u njemu bereket, a ta naša iskrena dova može biti uzrokom da i nas Allah, dželle še’nuhu, počasti sa istom blagodati, što potvrđuje hadis koji bilježi imam Ahmed:
عَنْ أََبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللّهَِ صَلّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “إِذَا رَأَى أَحَدُكُمْ مِنْ أَخِيهِ مَا يُعْجِبُهُ فَلْيَدْعُ لَهُ بِالْبَرَكَةِ.” (أحمد)
Prenosi Ebu Umame bin Sehl, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kada neko od vas vidi kod svoga brata ono što mu se dopada, neka mu poželi bereket!“ (Ahmed)
Blago svakom vjerniku čije srce Allah, dželle še’nuhu, očisti od ove teške bolesti, koja nagriza ljudska srca i sa sobom donosi i druge bolesti duša!
Braćo i sestre, čuvajmo se zavidnosti, budimo od onih koje raduje svako dobro koje zadesi muslimane i molimo Allaha, dželle še’nuhu, da im u tome podari radosti na obadva svijeta!
Molim Allaha, subhanehu ve te’ala, da nas učvrsti na putu islama, da pomogne svoj našoj ugroženoj braći i sestrama, a posebno našoj braći i sestrama u Palestini, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti, da nas sačuva zavidnosti, laži, potvore, ogovaranja, prenošenja tuđih riječi i svih bolesti duša, da oprosti našim roditeljima i dobrim precima, da uputi našu djecu i potomke i učini ih prvacima ummeta, da nam oprosti grijehe i uvede nas u obećane džennete, u društvu sa poslanicima, iskrenim, šehidima i dobrim ljudima!
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42874

Primjeri ljubavi ashaba prema Muhammedu s.a.v.s.

Govorim na zadatu temu u vremenu opće islamofobije, hapšenja muslimanske djece pod optužbama da pripadaju nekoj terorističkoj organzaciji, legitimisanju djevojčica koje pod hidžabom odlaze u džamije i islamske centre, opravdanog straha muslimana koji žive u kršćanskim zemljama da se njihov status u tim zemljama ne pogorša, najavljivanju OSE da će od oko 3000 osoba, tj. Bošnjaka oduzeti pasoše, jer su sigurnosna prijetnja i Kebinih bezdušnih pokušaja podvala Bošnjacima i našoj pravednoj borbi protiv agresora. Haram mu bile sve funkcije i privilegije koje je na račun Bošnjaka i SDA koristio proteklih godina, a u čijem interesu je radio svo to vrijeme govore njegove otrovne izjave i prljavi postupci posljednjih mjesec dana.

Današnja hutba sadrži tri primjera upečatljive i nenadmašne ljubavi ashaba prema Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem. Neka to bude još jedna lekcija istinske ljubavi, koja će nam pojačati želju za slijeđenjem njegova sunneta i samim time ostvarivanja prava za njegov šefa’at, na Dan kada čovjeku neće koristiti imeci i djeca, već samo jačina imana i dobra djela!

Braćo i sestre, podsjećam sebe i vas na dio 6. ajeta Sure Al-Ahzab:

النَّبِيُّ أَوْلَى بِالْمُؤْمِنِينَ مِنْ أَنفُسِهِمْ وَأَزْوَاجُهُ أُمَّهَاتُهُمْ…

Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je preči mu’minima od njih samih sebi, a njegove supruge su njihove majke…

Ashabi, ta najbolja i najiskrenija generacija muslimana, koja je islam učila od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u vrijeme spuštanja Objave, generacija koja je imala čast da se druži sa Allahovim miljenikom, Muhammedom, sallallahu alejhi ve sellem, i u njegovo vrijeme se žrtvuje imecima i životima na Allahovu, dželle še’nuhu, putu pokazala je najviši stupanj ljubavi prema Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem.

– Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Sevbana, radijallahu nahu, oslobodio ropstva, prepustio mu je na volju da ostane kod njega ili da ide sa babom i rođacima, koji su došli po njega, u Jemen. On je odabarao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. U predaji koju bilježi imam Begavi stoji: „Sevban, radijallahu anhu, oslobođeni rob Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji ga je puno volio, jednoga dana je došao kod Allahovog Poslanika, sallallahu alajehi ve sellem, potpuno blijed. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga upita: “Sevbane, jesi li to bolestan?” Reče: “Allahov Poslaniče, dobro sam i nisam bolestan, već te nisam vidio, a kada te ne vidim, mnogo mi nedostaješ. Sada sam potpuno miran. Ali, kada se sjetim Ahireta, bojim se da te neću vidjeti, pošto ćeš ti biti sa Allahovim poslanicima, alejhimus-selam, a ako ja uđem u Džennet, biću na stepenu nižem od tvoga, a ako ne uđem u Džennet, nikada te neću ni vidjeti.” Nakon toga su objavljeni 69. i 70. ajet Sure An-Nisa’:

وَمَن يُطِعِ اللَّهَ وَالرَّسُولَ فَأُولَئِكَ مَعَ الَّذِينَ أَنْعَمَ اللَّهُ عَلَيْهِم مِنَ النَّبِيِّينَ وَالصِّدِّيقِينَ وَالشُّهَدَاءِ وَالصَّالِحِينَ وَحَسُنَ أُوْلَئِكَ رَفِيقًا(69) ذَلِكَ الْفَضْلُ مِنَ اللَّهِ وَكَفَى بِاللَّهِ عَلِيمًا(70)

Oni koji su pokorni Allahu i Poslaniku biće u društvu poslanika, iskrenih, šehida i dobrih, kojima je Allah milost Svoju darovao, a dobro li je to društvo!(69) To je Allahova blagodat, a dovoljno je to što Allah sve zna.(70)

-Talha ibn Ubejdullah, radijallahu anhu, je nakon bitke na Uhudu dobio nadimak „Živi šehid“. Historijski izvori bilježe da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u bici na Uhudu u jednom trenutku ostao sam u okruženju Mušrika, sa svega jedanaest ashaba. Braneći Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, njih deset je postiglo šehadet, a Talha ibn Ubejdullah, radijallahu anhu, je na kraju ostao sam sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Kada su mušrici bili sigurni da će ubiti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, hrabri Talha, radijallahu anhu, im se odupire i odbija napade, štiteći svojim tijelom, Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Tom prilikom je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, izbijen zub i ranjen je u čelo i usnu, lice mu je bilo krvavo, a bio je veoma umoran i iscrpljen. Kaže Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu: “Kada smo prišli Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da mu pomognemo, naredio nam je da to prvo učinimo Talhi, radijallahu anhu, koji je tom prilikom zadobio sedamdeset i devet rana sabljama, kopljima i strijelama. Kad smo mu prišli, našli smo ga u jarku, bez svijesti, a ruka mu je bila odsječena.” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je poslije imao običaj kazati: “Ko želi da vidi šehida koji hoda po Zemlji, neka gleda Talhu bin Ubejdullaha!” A Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, je kada bi neko spomenuo Uhud, obično kazao: “Taj dan je bio Talhin dan.”

– Nakon što se Medinom proširila vijest o smrti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ustao je Bilal ibn Rebbah, radijallahu anhu, prvi muezzin u islamu da prouči ezan i time izvrši svoju dužnost, kojom ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zadužio. I započeo je ezan, ali kada je vidio da u mihrabu nema Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, okrenu se prema njegovoj kući, iz koje on nije izlazio, pa osjeti veliku prazninu i samoću, jer ostade bez svoga učitelja, vođe i Poslanika, pa kako da dovrši ezan? Nekako je proučio prvi dio ezana, ali kada dođe do riječi ”Ešhedu enne Muhammeden resulullah (Svjedočim da je Muhammed Alahov Poslanik)”, u njemu nestade daha i ne mogaše proučiti više ni riječi. Zajeca, a u plač briznuše i svi prisutni ashabi. Bolje reći, plakala je čitava Medina. Bilal, radijallahu anhu, se u plaču baci na zemlju i ostade na njoj ležati. Kako da bude muezzin, a nema njegova imama? Bilal, radijallahu anhu, reče da nakon Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, smrti neće i ne može više učiti ezan. Upita ga Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu: ”Pa ko će nam onda učiti ezan?” Bilal, radijallahu anhu, mu reče da sebi nađu drugog muezzina. Tako utihnu Bilalov, radijallahu anhu, ezan u Medini.

Braćo i sestre, ovo je samo mali djelić iz bogate historije islama, koji svjedoči veliku ljubav ashaba, radijallahu anhum, prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Poslanikovo, sallallahu alejhi ve sellem, ime Muhammed se najviše izgovara na Zemlji i na Njega donose salavat, Allah, dželle še’nuhu, meleci i mu’mini, pa zato i mi što više donosimo salavat na njega i trudimo se da budemo njegovi istinski sljedbenici, a on je najbolji uzor mu’minima!

Zato i mi budimo istinski sljedbenici sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, volimo ga kako su ga voljeli njegovi ashabi, jer ćemo tako inša-Allah zaslužiti njegov šefa’at na Sudnjem danu i njegovo društvo u džennetima i natječimo se u dobru!

Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nas učvrsti na putu islama, da nas učini od onih koji istinski vole Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i slijede njegov sunnet, da pomogne našoj ugroženoj braći, ma gdje bili, da nas ne iskuša sa nasiljem nasilnih vladara i sa onim što ne možemo podnijeti, da se smiluje našim roditeljima, da našu djecu učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas u Džennetu počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!

وَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللَّهِ!

Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd –
hatib: Nezim Halilović Muderris – hutba: 02/2015 – 03. rebiu-l-ahir 1436.H. / 23. januar 2015.g.

[Mustafa]

#42879

Primjeri ljubavi ashaba prema Muhammedu s.a.v.s.

Govorim na zadatu temu u vremenu opće islamofobije, hapšenja muslimanske djece pod optužbama da pripadaju nekoj terorističkoj organzaciji, legitimisanju djevojčica koje pod hidžabom odlaze u džamije i islamske centre, opravdanog straha muslimana koji žive u kršćanskim zemljama da se njihov status u tim zemljama ne pogorša, najavljivanju OSE da će od oko 3000 osoba, tj. Bošnjaka oduzeti pasoše, jer su sigurnosna prijetnja i Kebinih bezdušnih pokušaja podvala Bošnjacima i našoj pravednoj borbi protiv agresora. Haram mu bile sve funkcije i privilegije koje je na račun Bošnjaka i SDA koristio proteklih godina, a u čijem interesu je radio svo to vrijeme govore njegove otrovne izjave i prljavi postupci posljednjih mjesec dana.

Današnja hutba sadrži tri primjera upečatljive i nenadmašne ljubavi ashaba prema Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem. Neka to bude još jedna lekcija istinske ljubavi, koja će nam pojačati želju za slijeđenjem njegova sunneta i samim time ostvarivanja prava za njegov šefa’at, na Dan kada čovjeku neće koristiti imeci i djeca, već samo jačina imana i dobra djela!

Braćo i sestre, podsjećam sebe i vas na dio 6. ajeta Sure Al-Ahzab:

النَّبِيُّ أَوْلَى بِالْمُؤْمِنِينَ مِنْ أَنفُسِهِمْ وَأَزْوَاجُهُ أُمَّهَاتُهُمْ…

Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je preči mu’minima od njih samih sebi, a njegove supruge su njihove majke…

Ashabi, ta najbolja i najiskrenija generacija muslimana, koja je islam učila od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u vrijeme spuštanja Objave, generacija koja je imala čast da se druži sa Allahovim miljenikom, Muhammedom, sallallahu alejhi ve sellem, i u njegovo vrijeme se žrtvuje imecima i životima na Allahovu, dželle še’nuhu, putu pokazala je najviši stupanj ljubavi prema Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem.

– Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Sevbana, radijallahu nahu, oslobodio ropstva, prepustio mu je na volju da ostane kod njega ili da ide sa babom i rođacima, koji su došli po njega, u Jemen. On je odabarao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. U predaji koju bilježi imam Begavi stoji: „Sevban, radijallahu anhu, oslobođeni rob Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji ga je puno volio, jednoga dana je došao kod Allahovog Poslanika, sallallahu alajehi ve sellem, potpuno blijed. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga upita: “Sevbane, jesi li to bolestan?” Reče: “Allahov Poslaniče, dobro sam i nisam bolestan, već te nisam vidio, a kada te ne vidim, mnogo mi nedostaješ. Sada sam potpuno miran. Ali, kada se sjetim Ahireta, bojim se da te neću vidjeti, pošto ćeš ti biti sa Allahovim poslanicima, alejhimus-selam, a ako ja uđem u Džennet, biću na stepenu nižem od tvoga, a ako ne uđem u Džennet, nikada te neću ni vidjeti.” Nakon toga su objavljeni 69. i 70. ajet Sure An-Nisa’:

وَمَن يُطِعِ اللَّهَ وَالرَّسُولَ فَأُولَئِكَ مَعَ الَّذِينَ أَنْعَمَ اللَّهُ عَلَيْهِم مِنَ النَّبِيِّينَ وَالصِّدِّيقِينَ وَالشُّهَدَاءِ وَالصَّالِحِينَ وَحَسُنَ أُوْلَئِكَ رَفِيقًا(69) ذَلِكَ الْفَضْلُ مِنَ اللَّهِ وَكَفَى بِاللَّهِ عَلِيمًا(70)

Oni koji su pokorni Allahu i Poslaniku biće u društvu poslanika, iskrenih, šehida i dobrih, kojima je Allah milost Svoju darovao, a dobro li je to društvo!(69) To je Allahova blagodat, a dovoljno je to što Allah sve zna.(70)

-Talha ibn Ubejdullah, radijallahu anhu, je nakon bitke na Uhudu dobio nadimak „Živi šehid“. Historijski izvori bilježe da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u bici na Uhudu u jednom trenutku ostao sam u okruženju Mušrika, sa svega jedanaest ashaba. Braneći Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, njih deset je postiglo šehadet, a Talha ibn Ubejdullah, radijallahu anhu, je na kraju ostao sam sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Kada su mušrici bili sigurni da će ubiti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, hrabri Talha, radijallahu anhu, im se odupire i odbija napade, štiteći svojim tijelom, Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Tom prilikom je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, izbijen zub i ranjen je u čelo i usnu, lice mu je bilo krvavo, a bio je veoma umoran i iscrpljen. Kaže Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu: “Kada smo prišli Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da mu pomognemo, naredio nam je da to prvo učinimo Talhi, radijallahu anhu, koji je tom prilikom zadobio sedamdeset i devet rana sabljama, kopljima i strijelama. Kad smo mu prišli, našli smo ga u jarku, bez svijesti, a ruka mu je bila odsječena.” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je poslije imao običaj kazati: “Ko želi da vidi šehida koji hoda po Zemlji, neka gleda Talhu bin Ubejdullaha!” A Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, je kada bi neko spomenuo Uhud, obično kazao: “Taj dan je bio Talhin dan.”

– Nakon što se Medinom proširila vijest o smrti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ustao je Bilal ibn Rebbah, radijallahu anhu, prvi muezzin u islamu da prouči ezan i time izvrši svoju dužnost, kojom ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zadužio. I započeo je ezan, ali kada je vidio da u mihrabu nema Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, okrenu se prema njegovoj kući, iz koje on nije izlazio, pa osjeti veliku prazninu i samoću, jer ostade bez svoga učitelja, vođe i Poslanika, pa kako da dovrši ezan? Nekako je proučio prvi dio ezana, ali kada dođe do riječi ”Ešhedu enne Muhammeden resulullah (Svjedočim da je Muhammed Alahov Poslanik)”, u njemu nestade daha i ne mogaše proučiti više ni riječi. Zajeca, a u plač briznuše i svi prisutni ashabi. Bolje reći, plakala je čitava Medina. Bilal, radijallahu anhu, se u plaču baci na zemlju i ostade na njoj ležati. Kako da bude muezzin, a nema njegova imama? Bilal, radijallahu anhu, reče da nakon Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, smrti neće i ne može više učiti ezan. Upita ga Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu: ”Pa ko će nam onda učiti ezan?” Bilal, radijallahu anhu, mu reče da sebi nađu drugog muezzina. Tako utihnu Bilalov, radijallahu anhu, ezan u Medini.

Braćo i sestre, ovo je samo mali djelić iz bogate historije islama, koji svjedoči veliku ljubav ashaba, radijallahu anhum, prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Poslanikovo, sallallahu alejhi ve sellem, ime Muhammed se najviše izgovara na Zemlji i na Njega donose salavat, Allah, dželle še’nuhu, meleci i mu’mini, pa zato i mi što više donosimo salavat na njega i trudimo se da budemo njegovi istinski sljedbenici, a on je najbolji uzor mu’minima!

Zato i mi budimo istinski sljedbenici sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, volimo ga kako su ga voljeli njegovi ashabi, jer ćemo tako inša-Allah zaslužiti njegov šefa’at na Sudnjem danu i njegovo društvo u džennetima i natječimo se u dobru!

Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nas učvrsti na putu islama, da nas učini od onih koji istinski vole Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i slijede njegov sunnet, da pomogne našoj ugroženoj braći, ma gdje bili, da nas ne iskuša sa nasiljem nasilnih vladara i sa onim što ne možemo podnijeti, da se smiluje našim roditeljima, da našu djecu učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas u Džennetu počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!

وَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللَّهِ!

Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd –
hatib: Nezim Halilović Muderris – hutba: 02/2015 – 03. rebiu-l-ahir 1436.H. / 23. januar 2015.g.

[Mustafa]

#42894

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hatib: Nezim Halilović Muderris – hutba: 04/2015 – 17. rebiu-l-ahir 1436.H. / 06. februar 2015.g.

ISLAM NAREĐUJE RAD

Braćo i sestre u islamu! Tema naše današnje hutbe je Islam naređuje rad. Rad je braćo i sestre naša islamska, ali i tjelesna i društvena obaveza, kojom uz Allahovu, dželle še’nuhu, pomoć obezbjeđujemo egzistenciju nas i naših porodica, te učestvujemo u izgradnji našeg društva.
Na početku hutbe podsjećam sebe i vas da se prekjuče navršila 21 godina od srpskog zločina u Dobrinji, gdje je od tri četničke granate ubijeno 9 civila. Juče se navršila 21 godina i od maskarna na Markalama u kojem je od granate ispaljene sa srspkih položaja ubijeno 68 civila. I pored neoborivih dokaza da je odgovornost za masakr na Markalama na srpskim zločincima, isti još uvijek pokušavaju da ovaj zločin pripišu nama Bošnjacima. Ne zaboravimo ove i druge zločine i na to podsjećajmo našu djecu i potomke, jer mi ne smijemo zaboraviti, niti imamo pravo oprostiti i zločince moramo prozivati, pozivati na odgovornost i procesuirati sve do njihove smrti, a u dovama moliti Allaha, subhanehu ve te’ala, da njima i njihovim najmilijim zamete svaki trag, a dova mazluma se ne odbija!
Kaže Allah, dželle še’nuhu, u 15. ajetu Sure El-Mulk:
هُوَ الَّذِي جَعَلَ لَكُمُ الأَرْضَ ذَلُولًا فَامْشُوا فِي مَنَاكِبِهَا وَكُلُوا مِن رِزْقِهِ وَإِلَيْهِ النُّشُورُ
On vam je Zemlju pogodnom učinio, pa hodajte predjelima njezinim i hranite se onim što On daje i pred Njim ćete biti skupljeni!
Allah, subhanehu ve te’ala, je čovjeka stvorio i zadužio ga da gradi i izgrađuje Zemlju i da se prirodnim dobrima sa Nje racionalno koristi. On je čovjeka upozorio da ga dunjaluk ne odvrati od robovanja samo Njemu i razmišljanja o Danu proživljenja, na kojem će se položiti računi i kada će nam biti izložena sva naša djela.
Kaže Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, drugi halifa Hulefair-rašidina: „Neka niko od vas ne sjedi i ne traži opskrbu (ne boreći se da preživi), govoreći: “Gospodaru podari mi opskrbu!“ Dobro znate da sa neba ne pada ni zlato ni srebro!“ Ovim riječima ovaj velikan islama podstiče muslimane da ne smiju sjediti i čekati pomoć drugih, već se trebaju potruditi da sebi i svojim porodicama obezbijede halal nafaku.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu kaže:
عَنِ الْمِقْدَامِ رَضِي اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “مَا أَكَلَ أَحَدٌ طَعَامًا قَطُّ خَيْرًا مِنْ أَنْ يَأْكُلَ مِنْ عَمَلِ يَدِهِ وَإِنَّ نَبِيَّ اللَّهِ دَاوُدَ عَلَيْهِ السَّلَام كَانَ يَأْكُلُ مِنْ عَمَلِ يَدِهِ.” (البحاري)
Prenosi Mikdam, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Niko od vas ne pojede ništa bolje od onoga što je zaradio svojim rukama. I Davud, alejhis-selam, se izdržavao od svoga rada.“ (Buharija)
Ako mu’min radi svoj halal posao u ime Allaha, dželle še’nuhu, onda je to ibadet. Dužni smo braćo i sestre u našim poslovima imati čist nijet, da posao obavljamo kako treba, da nikome ne činimo nepravdu i da nas poslovi koje obavljamo ne odvraćaju od Allahovih, dželle še’nuhu, propisa. Ukoliko se musliman pridržava ovih uslova, on je tada u stanju da čitav svoj život pretvori u ibadet, a ibadet su braćo i sestre naši: šehadet, namaz, post, zekat, hadž, džihad, poslušnost roditeljima, bračni život, odgoj djece, obezbjeđenje halal nafake za nas i naše ukućane, edukacija i odgoj učenika i studenata od strane profesora, polaganje ispita i postizanje što boljih rezultata u školama i na fakultetima, liječenje pacijenata od strane ljekara i medicinskog osoblja, savjesno obavljanje naših radnih obaveza od visokih državnih funkcija pa sve do komunalnih poslova, čuvanje komšijskih i hakova jetima, obilazak rodbine i bolesnika, savjetovanje zalutalih, pomoć obespravljenih i siromašnih i uklanjanje prepreka na putu i trunki sa tepiha naših džamija.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se obraća Allahu, dželle še’nuhu, dovom:
عَنْ أَنَسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وسَلَّمَ كَانَ يَدْعُو فَيَقُولُ: “اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ الْكَسَلِ وَالْهَرَمِ وَالْجُبْنِ وَالْبُخْلِ وَفِتْنَةِ الْمَسِيحِ وَعَذَابِ الْقَبْرِ.” (الترمذي)
Prenosi Enes, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio: „Allahu moj, utičem Ti se od lijenosti, starosti, kukavičluka, škrtosti, iskušenja Dedždžala i kaburskog azaba!“ (Tirmizija)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi ashabi su bili aktivni u svim sferama života i oni su naš najbolji primjer u pogledu odgovornosti i požrtvovanosti u poslovima. Oni su se bavili da’vom, trgovinom, poljoprivredom, stočarstvom i zanatstvom i nisu dozvoljavali da budu na teret društvu i pojedincima.
Naše dobre đede (dede), nene, babe i mame (majke) su nas učili radu i redu i njihove metode su neprevaziđene. Čim bi mi završili neki posao, čekao bi nas drugi, a nismo bili pošteđeni ni onda kada su padali kiša i snijeg, jer bi se tada imalo šta raditi i pod strehama, kućama i štalama. Naše nene i majke su učile naše sestre da budu čestite i vrijedne i učile su ih i ženskim i muškim poslovima i pripremale ih za život. Mi štedeći našu djecu i ne učeći ih radu i redu činimo i nama i njima veliko zlo i time ih učimo neradu i neredu, tako da stasa generacija neradnika, sa potrošačkim mentalitetom, generacija koja samo zna tražiti i koristiti, a ne privrijeđivati i štediti.
Naši dobri preci nikada nisu bili besposleni i nije im bilo dosadno. Uvijek su bili aktivni i svoju djecu su učili da budu takvi. Njihove džamije, mezarja, skromne kuće, avlije, njive, štale i putevi koji su graničili sa njihovim imanjima su bili čisti i uređeni. Naše nene i majke nikada nisu bile besposlene, kuće su im uvijek bile pometene i uredne, a nisu imale skupocjene usisivače, već metle, nisu imale neopranih suda, a bile su bez mašina za suđe, nisu imale neoprane i uščule haljine, a bile su bez mašina za veš i skupocjenih deterdženata, nikada nisu bile bez domaćeg hljeba, kada bi sjedile prele su vunu, plele, tkale i heklale i nisu se mrštile dolasku gostiju. I Allah im je davao bereketa u njihovim imecima i životima.
Trgovac Šekik El-Berhi je krenuo na put sa ciljem trgovine i velike zarade. Prije polaska je kazao svome prijatelju Ibrahimu ibn Edhemu da će se duže zadržati. Ali on se vrati kući za nekoliko dana. Vidjevši ga u džamiji Ibrahim ibn Edhem se začudi i upita ga zašto se tako brzo vratio sa puta. Šekik odgovori: „Na putu sam vidio, jednu veoma čudnu stvar, pa sam odlučio da se vratim.“ Reče Ibrahim: „Bi-l-hajr! A šta si vidio?“ Šekik nastavi: „Putujući, umorio sam se, pa se odlučih odmoriti u jednoj pustoj i neplodnoj dolini. Tada primijetih pticu slomljenih krila, te se upitah kako li ova ptica živi u ovakvom zabačenom mjestu, a ne može da leti. Nije prošlo puno vremena kad doletje druga ptica i donese joj u kljunu hranu i to ponovi nekoliko puta u toku dana. Tada sam rekao: „Onaj koji je opskrbio ovu nemoćnu pticu, opskrbi će i mene, te sam odustao od puta i vratio se kući.“ Tada mu Ibrahim reče: „Baš si čudan čovjek! Zašto si pristao da budeš slijepa i hroma ptica, koja živi od tuđe pomoći? Zašto ne budeš ona druga ptica koja donosi hranu za sebe i druge? Zar si zaboravio hadis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: الْيَدُ الْعُلْيَا خَيْرٌ مِنَ الْيَدِ السُّفْلَى „Doista je gornja ruka (ona koja daje), bolja od one koja uzima!“ Blago onome koga Allah, subhanehu ve te’ala, učini da pomaže drugima, a ne od onih koji traže tuđu pomoć!“ Kada Šekik ču ove riječi od svoga prijatelja, ustade, zagrli ga i reče: „Ti si zaista naš pravi učitelj!“ Potom se vrati na put i nastavi sa trgovinom.
Braćo i sestre, budimo odgovorni u našim poslovima i korisni i vrijedni članovi društva i natječimo se u činjenju dobrih djela!
Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nas učvrsti na putu islama, da nas učini vrijednim i odgovornim u našim poslovima, da pomogne našoj ugroženoj braći, ma gdje bili, da nas ne iskuša sa nasiljem nasilnih vladara i sa onim što ne možemo podnijeti, da se smiluje našim roditeljima i dobrim precima, da našu djecu učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas u džennetu počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
وَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللَّهِ!

[Mustafa]

#42906

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hatib: Nezim Halilović Muderris – hutba: 04/2015 – 17. rebiu-l-ahir 1436.H. / 06. februar 2015.g.

ISLAM NAREĐUJE RAD

Braćo i sestre u islamu! Tema naše današnje hutbe je Islam naređuje rad. Rad je braćo i sestre naša islamska, ali i tjelesna i društvena obaveza, kojom uz Allahovu, dželle še’nuhu, pomoć obezbjeđujemo egzistenciju nas i naših porodica, te učestvujemo u izgradnji našeg društva.
Na početku hutbe podsjećam sebe i vas da se prekjuče navršila 21 godina od srpskog zločina u Dobrinji, gdje je od tri četničke granate ubijeno 9 civila. Juče se navršila 21 godina i od maskarna na Markalama u kojem je od granate ispaljene sa srspkih položaja ubijeno 68 civila. I pored neoborivih dokaza da je odgovornost za masakr na Markalama na srpskim zločincima, isti još uvijek pokušavaju da ovaj zločin pripišu nama Bošnjacima. Ne zaboravimo ove i druge zločine i na to podsjećajmo našu djecu i potomke, jer mi ne smijemo zaboraviti, niti imamo pravo oprostiti i zločince moramo prozivati, pozivati na odgovornost i procesuirati sve do njihove smrti, a u dovama moliti Allaha, subhanehu ve te’ala, da njima i njihovim najmilijim zamete svaki trag, a dova mazluma se ne odbija!
Kaže Allah, dželle še’nuhu, u 15. ajetu Sure El-Mulk:
هُوَ الَّذِي جَعَلَ لَكُمُ الأَرْضَ ذَلُولًا فَامْشُوا فِي مَنَاكِبِهَا وَكُلُوا مِن رِزْقِهِ وَإِلَيْهِ النُّشُورُ
On vam je Zemlju pogodnom učinio, pa hodajte predjelima njezinim i hranite se onim što On daje i pred Njim ćete biti skupljeni!
Allah, subhanehu ve te’ala, je čovjeka stvorio i zadužio ga da gradi i izgrađuje Zemlju i da se prirodnim dobrima sa Nje racionalno koristi. On je čovjeka upozorio da ga dunjaluk ne odvrati od robovanja samo Njemu i razmišljanja o Danu proživljenja, na kojem će se položiti računi i kada će nam biti izložena sva naša djela.
Kaže Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, drugi halifa Hulefair-rašidina: „Neka niko od vas ne sjedi i ne traži opskrbu (ne boreći se da preživi), govoreći: “Gospodaru podari mi opskrbu!“ Dobro znate da sa neba ne pada ni zlato ni srebro!“ Ovim riječima ovaj velikan islama podstiče muslimane da ne smiju sjediti i čekati pomoć drugih, već se trebaju potruditi da sebi i svojim porodicama obezbijede halal nafaku.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu kaže:
عَنِ الْمِقْدَامِ رَضِي اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “مَا أَكَلَ أَحَدٌ طَعَامًا قَطُّ خَيْرًا مِنْ أَنْ يَأْكُلَ مِنْ عَمَلِ يَدِهِ وَإِنَّ نَبِيَّ اللَّهِ دَاوُدَ عَلَيْهِ السَّلَام كَانَ يَأْكُلُ مِنْ عَمَلِ يَدِهِ.” (البحاري)
Prenosi Mikdam, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Niko od vas ne pojede ništa bolje od onoga što je zaradio svojim rukama. I Davud, alejhis-selam, se izdržavao od svoga rada.“ (Buharija)
Ako mu’min radi svoj halal posao u ime Allaha, dželle še’nuhu, onda je to ibadet. Dužni smo braćo i sestre u našim poslovima imati čist nijet, da posao obavljamo kako treba, da nikome ne činimo nepravdu i da nas poslovi koje obavljamo ne odvraćaju od Allahovih, dželle še’nuhu, propisa. Ukoliko se musliman pridržava ovih uslova, on je tada u stanju da čitav svoj život pretvori u ibadet, a ibadet su braćo i sestre naši: šehadet, namaz, post, zekat, hadž, džihad, poslušnost roditeljima, bračni život, odgoj djece, obezbjeđenje halal nafake za nas i naše ukućane, edukacija i odgoj učenika i studenata od strane profesora, polaganje ispita i postizanje što boljih rezultata u školama i na fakultetima, liječenje pacijenata od strane ljekara i medicinskog osoblja, savjesno obavljanje naših radnih obaveza od visokih državnih funkcija pa sve do komunalnih poslova, čuvanje komšijskih i hakova jetima, obilazak rodbine i bolesnika, savjetovanje zalutalih, pomoć obespravljenih i siromašnih i uklanjanje prepreka na putu i trunki sa tepiha naših džamija.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se obraća Allahu, dželle še’nuhu, dovom:
عَنْ أَنَسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وسَلَّمَ كَانَ يَدْعُو فَيَقُولُ: “اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ الْكَسَلِ وَالْهَرَمِ وَالْجُبْنِ وَالْبُخْلِ وَفِتْنَةِ الْمَسِيحِ وَعَذَابِ الْقَبْرِ.” (الترمذي)
Prenosi Enes, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio: „Allahu moj, utičem Ti se od lijenosti, starosti, kukavičluka, škrtosti, iskušenja Dedždžala i kaburskog azaba!“ (Tirmizija)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi ashabi su bili aktivni u svim sferama života i oni su naš najbolji primjer u pogledu odgovornosti i požrtvovanosti u poslovima. Oni su se bavili da’vom, trgovinom, poljoprivredom, stočarstvom i zanatstvom i nisu dozvoljavali da budu na teret društvu i pojedincima.
Naše dobre đede (dede), nene, babe i mame (majke) su nas učili radu i redu i njihove metode su neprevaziđene. Čim bi mi završili neki posao, čekao bi nas drugi, a nismo bili pošteđeni ni onda kada su padali kiša i snijeg, jer bi se tada imalo šta raditi i pod strehama, kućama i štalama. Naše nene i majke su učile naše sestre da budu čestite i vrijedne i učile su ih i ženskim i muškim poslovima i pripremale ih za život. Mi štedeći našu djecu i ne učeći ih radu i redu činimo i nama i njima veliko zlo i time ih učimo neradu i neredu, tako da stasa generacija neradnika, sa potrošačkim mentalitetom, generacija koja samo zna tražiti i koristiti, a ne privrijeđivati i štediti.
Naši dobri preci nikada nisu bili besposleni i nije im bilo dosadno. Uvijek su bili aktivni i svoju djecu su učili da budu takvi. Njihove džamije, mezarja, skromne kuće, avlije, njive, štale i putevi koji su graničili sa njihovim imanjima su bili čisti i uređeni. Naše nene i majke nikada nisu bile besposlene, kuće su im uvijek bile pometene i uredne, a nisu imale skupocjene usisivače, već metle, nisu imale neopranih suda, a bile su bez mašina za suđe, nisu imale neoprane i uščule haljine, a bile su bez mašina za veš i skupocjenih deterdženata, nikada nisu bile bez domaćeg hljeba, kada bi sjedile prele su vunu, plele, tkale i heklale i nisu se mrštile dolasku gostiju. I Allah im je davao bereketa u njihovim imecima i životima.
Trgovac Šekik El-Berhi je krenuo na put sa ciljem trgovine i velike zarade. Prije polaska je kazao svome prijatelju Ibrahimu ibn Edhemu da će se duže zadržati. Ali on se vrati kući za nekoliko dana. Vidjevši ga u džamiji Ibrahim ibn Edhem se začudi i upita ga zašto se tako brzo vratio sa puta. Šekik odgovori: „Na putu sam vidio, jednu veoma čudnu stvar, pa sam odlučio da se vratim.“ Reče Ibrahim: „Bi-l-hajr! A šta si vidio?“ Šekik nastavi: „Putujući, umorio sam se, pa se odlučih odmoriti u jednoj pustoj i neplodnoj dolini. Tada primijetih pticu slomljenih krila, te se upitah kako li ova ptica živi u ovakvom zabačenom mjestu, a ne može da leti. Nije prošlo puno vremena kad doletje druga ptica i donese joj u kljunu hranu i to ponovi nekoliko puta u toku dana. Tada sam rekao: „Onaj koji je opskrbio ovu nemoćnu pticu, opskrbi će i mene, te sam odustao od puta i vratio se kući.“ Tada mu Ibrahim reče: „Baš si čudan čovjek! Zašto si pristao da budeš slijepa i hroma ptica, koja živi od tuđe pomoći? Zašto ne budeš ona druga ptica koja donosi hranu za sebe i druge? Zar si zaboravio hadis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: الْيَدُ الْعُلْيَا خَيْرٌ مِنَ الْيَدِ السُّفْلَى „Doista je gornja ruka (ona koja daje), bolja od one koja uzima!“ Blago onome koga Allah, subhanehu ve te’ala, učini da pomaže drugima, a ne od onih koji traže tuđu pomoć!“ Kada Šekik ču ove riječi od svoga prijatelja, ustade, zagrli ga i reče: „Ti si zaista naš pravi učitelj!“ Potom se vrati na put i nastavi sa trgovinom.
Braćo i sestre, budimo odgovorni u našim poslovima i korisni i vrijedni članovi društva i natječimo se u činjenju dobrih djela!
Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nas učvrsti na putu islama, da nas učini vrijednim i odgovornim u našim poslovima, da pomogne našoj ugroženoj braći, ma gdje bili, da nas ne iskuša sa nasiljem nasilnih vladara i sa onim što ne možemo podnijeti, da se smiluje našim roditeljima i dobrim precima, da našu djecu učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas u džennetu počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
وَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللَّهِ!

[Mustafa]

#42914

بِسْمِ اللهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hatib: Nezim Halilović Muderris – hutba: 05/2015 – 24. rebiu-l-ahir 1436.H. / 13. februar 2015.g.

NATJEČIMO SE U LIJEPOM AHLAKU (MORALU)

Braćo i sestre u islamu! Tema naše današnje hutbe je Natječimo se u lijepom ahlaku (moralu). Ovo je braćo i sestre jedna od prioritetnih tema, u vremenu opće krize morala i sve većeg gubljenja stida, koji je prepoznatljiva karakterna osobina mu’mina. Bez ahlaka braćo i sestre nema ni pravog iskrenog mu’mina, nema dobrog imama, roditelja, djeteta, komšije, učitelja, ljekara, političara i radnika i samim time nema korisnog člana društva.
Tužni smo zbog svakodnevnog ubijanja muslimana širom svijeta i uništavanja njihovih dobara, tužni smo kada se ubijaju i nedužni nemuslimani, ali smo ovoga puta posebno tužni i zabrinuti zbog gnusnog, ali hladnokrvnog ubistva troje studenata muslimana u Americi, od strane zločinca, Amerikanca, nemuslimana. Svjetski i naši domaći mediji taj zločin nisu okarakterisali kao teroristički, zločinački čin, jer je nepisano pravilo da se terorizam od strane medija pripisuje samo muslimanima!
Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, govoreći o Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, u 4. ajetu Sure El-Kalem: وَإِنَّكَ لَعَلى خُلُقٍ عَظِيمٍ Ti si (Poslaniče, sallallahu alejhi ve sellem) uistinu najboljeg morala!
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio najljepšeg ahlaka i on je naš najbolji uzor u svom od¬nosu prema ashabima, komšijama, svojoj porodici, pa i prema neprijateljima.
Kaže Abdullah bin Haris, radijallahu anhu: “Nisam vidio čovjeka da je bio više nasmijan od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem!” Kaže Džerir bin Abdullah, radijallahu anhu: “Nije Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo moj glas pred svojom kućom, a da me nije uveo u kuću. Od kada sam primio islam nikada se nije sreo sa mnom, a da nije bio nasmijan!”
Jedna od os¬novnih poruka i zadaća islama je izgradnja moral¬nih vrijednosti kod ljudi, na što ukazuju i riječi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje bilježi imam Ahmed:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “إِنَّمَا بُعِثْتُ لِأُتمِّمَ مَكَارِمَ الْأَخْلاَقِ” (أحمد)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Zaista sam poslan da upotpunim plemenite osobine.“ (Ahmed)
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Buharija:
عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللهِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “إِنَّ مِنْ أَحَبِّكُمْ إِلَيَّ، وَأَقْرَبِكُمْ مِنِّي مَجْلِسًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَحَاسِنُكُمْ أَخْلاَقاً” (البخاري)
Prenosi Džabir bin Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Meni najdraži i najbliži od vas na Sudnjem danu su oni koji su najboljeg ahlaka!“ (Buharija)
Pa ko od nas želi da ga voli Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i da se raduje njegovoj blizini na Sudnjem danu, neka bude što boljeg ahlaka, a ahlak je braćo i sestre krasio naše dobre pretke, koji su bili prave moralne gromade. Oni su moral nazivali prostim bosanskim jezikom sa „obraz“, a obraz je kod njih imao neprocjenjivu vrijednost. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, savjetuje Ebu Zerra, radijallahu anhu, riječima:
عَنْ أَبِي ذَرِّ الْغِفَارِيِّ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “اتَّقِ اللهَ حَيْثُمَا كُنْتَ وَأَتْبِعِ السَّيِّئَةَ الْحَسَنَةَ تَمْحُهَا، وَخَالِقِ النَّاسَ بِخُلُقٍ حَسَنٍ” (أحمد)
Prenosi Ebu Zerr El-Gifari, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Boj se Allaha, gdje god bio, nakon lošeg djela učini dobro djelo, pa ćeš ga izbrisati i lijepo ophodi sa ljudima!“ (Ahmed)
Lijepim ahlakom se upotpunjuje iman, kao što stoji u hadisu, koji bilježi imam Tirmizija:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “أَكْمَلُ الْمؤْمِنينَ إِيْماناً أحْسَنُهُمْ خُلُقَاً وَخِيَارُكُمْ خِيَارُكُمْ لِنِسَائِهِمْ خُلُقًا” (الترمذي)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Najpotpunijeg imana su oni mu’mini koji su najboljeg ahlaka, a najbolji od vas su oni koji su najbolji prema svojim ženama!“ (Tirmizija)
Lijep ahlak je ono što će vjerniku posebno koristiti na Sudnjem danu, kada se budu vagala ljudska djela, pa blago onima koji se okite moralom, što potvrđuje predaja koju bilježi imam Tirmizija:
عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “مَا مِنْ شَيٍ أَثْقَلَ فِي مِيزَانِ الْمُؤْمِنِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنْ حُسْنِ الْخُلُقِ” (الترمذي)
Prenosi Ebu Ed-Derda’, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nema ničeg težeg na Mizanu vjernika na Sudnjem danu od lijepog ahlaka.” (Tirmizija)
Lijep ahlak je put ka dostizanju stepena klanjača i postača nafila, žudeći za nagradom Allaha, subhanehu ve te’ala, kao što bilježi imam Ebu Davud:
عَنْ عَائِشَة رَضِيَ اللهُ عَنْهَا أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “إِنَّ الرَّجُلَ لَيُدْرِكُ بِحُسْنِ خُلُقِهِ دَرَجَةَ الصَّائِمِ الْقَائِمِ” (أبو داود)
Prenosi Aiša, radijallahu anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Zaista će čovjek lijepog ahlaka sigurno dostići stepene klanjača i postača.” (Ebu Davud)
Lijep ahlak će biti razlogom ulaska u Džennet, kao što stoji u predaji koju bilježi imam Tirmizija:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ: “سُئِلَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ أَكْثَرِ مَا يُدْخِلُ النَّاسَ الْجَنَّةَ فَقَالَ: “تَقْوَى اللهِ وَحُسْنُ الْخُلُقِ” (الترمذي)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu: „Upitan je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o tome šta će najviše ljude uvesti u Džennet, pa je rekao: „Takvaluk (bogobojaznost) i lijep ahlak.“ (Tirmizija)
El-Asme’i je jednom prilikom rekao: “Kada se mom djedu Aliji primakla smrt, sakupio je svoju djecu i kazao im slijedeće: „O djeco moja, postupajte lijepo prema ljudima, tako da kada budete odsutni, čeznu da vas ponovo sretnu, a kada umrete, da plaču za vama!“
Braćo i sestre, budimo od onih koji lijepo ophode sa ljudima, iskreni, skromni, strpljivi, stidljivi, blagi i odvažni! Budimo istinska braća, izvršavajmo sve propisane ibadete, a posebno čuvajmo namaz, jer bez redovnog klanjanja pet propisanih namaza i džume, nema mu’mina, izvršavajmo sve preuzete obaveze u pogledu prava ljudi i institucija, natječimo se u dobru i žudimo za džennetima koji su nam obećani!
Molim Allaha, subhanehu ve te’ala, da nas učvrsti na putu islama, da pomogne svoj našoj ugroženoj braći i sestrama ma gdje bili, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti, da nas učini od onih koji su najljepšeg ahlaka, da se smiluje našim roditeljima i dobrim precima, da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam oprosti grijehe i uvede nas u obećani Džennet, u društvu sa poslanicima, iskrenim, šehidima i dobrim ljudima!
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42931

بِسْمِ اللهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hatib: Nezim Halilović Muderris – hutba: 05/2015 – 24. rebiu-l-ahir 1436.H. / 13. februar 2015.g.

NATJEČIMO SE U LIJEPOM AHLAKU (MORALU)

Braćo i sestre u islamu! Tema naše današnje hutbe je Natječimo se u lijepom ahlaku (moralu). Ovo je braćo i sestre jedna od prioritetnih tema, u vremenu opće krize morala i sve većeg gubljenja stida, koji je prepoznatljiva karakterna osobina mu’mina. Bez ahlaka braćo i sestre nema ni pravog iskrenog mu’mina, nema dobrog imama, roditelja, djeteta, komšije, učitelja, ljekara, političara i radnika i samim time nema korisnog člana društva.
Tužni smo zbog svakodnevnog ubijanja muslimana širom svijeta i uništavanja njihovih dobara, tužni smo kada se ubijaju i nedužni nemuslimani, ali smo ovoga puta posebno tužni i zabrinuti zbog gnusnog, ali hladnokrvnog ubistva troje studenata muslimana u Americi, od strane zločinca, Amerikanca, nemuslimana. Svjetski i naši domaći mediji taj zločin nisu okarakterisali kao teroristički, zločinački čin, jer je nepisano pravilo da se terorizam od strane medija pripisuje samo muslimanima!
Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, govoreći o Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, u 4. ajetu Sure El-Kalem: وَإِنَّكَ لَعَلى خُلُقٍ عَظِيمٍ Ti si (Poslaniče, sallallahu alejhi ve sellem) uistinu najboljeg morala!
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio najljepšeg ahlaka i on je naš najbolji uzor u svom od¬nosu prema ashabima, komšijama, svojoj porodici, pa i prema neprijateljima.
Kaže Abdullah bin Haris, radijallahu anhu: “Nisam vidio čovjeka da je bio više nasmijan od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem!” Kaže Džerir bin Abdullah, radijallahu anhu: “Nije Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo moj glas pred svojom kućom, a da me nije uveo u kuću. Od kada sam primio islam nikada se nije sreo sa mnom, a da nije bio nasmijan!”
Jedna od os¬novnih poruka i zadaća islama je izgradnja moral¬nih vrijednosti kod ljudi, na što ukazuju i riječi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje bilježi imam Ahmed:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “إِنَّمَا بُعِثْتُ لِأُتمِّمَ مَكَارِمَ الْأَخْلاَقِ” (أحمد)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Zaista sam poslan da upotpunim plemenite osobine.“ (Ahmed)
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Buharija:
عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللهِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “إِنَّ مِنْ أَحَبِّكُمْ إِلَيَّ، وَأَقْرَبِكُمْ مِنِّي مَجْلِسًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَحَاسِنُكُمْ أَخْلاَقاً” (البخاري)
Prenosi Džabir bin Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Meni najdraži i najbliži od vas na Sudnjem danu su oni koji su najboljeg ahlaka!“ (Buharija)
Pa ko od nas želi da ga voli Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i da se raduje njegovoj blizini na Sudnjem danu, neka bude što boljeg ahlaka, a ahlak je braćo i sestre krasio naše dobre pretke, koji su bili prave moralne gromade. Oni su moral nazivali prostim bosanskim jezikom sa „obraz“, a obraz je kod njih imao neprocjenjivu vrijednost. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, savjetuje Ebu Zerra, radijallahu anhu, riječima:
عَنْ أَبِي ذَرِّ الْغِفَارِيِّ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “اتَّقِ اللهَ حَيْثُمَا كُنْتَ وَأَتْبِعِ السَّيِّئَةَ الْحَسَنَةَ تَمْحُهَا، وَخَالِقِ النَّاسَ بِخُلُقٍ حَسَنٍ” (أحمد)
Prenosi Ebu Zerr El-Gifari, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Boj se Allaha, gdje god bio, nakon lošeg djela učini dobro djelo, pa ćeš ga izbrisati i lijepo ophodi sa ljudima!“ (Ahmed)
Lijepim ahlakom se upotpunjuje iman, kao što stoji u hadisu, koji bilježi imam Tirmizija:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “أَكْمَلُ الْمؤْمِنينَ إِيْماناً أحْسَنُهُمْ خُلُقَاً وَخِيَارُكُمْ خِيَارُكُمْ لِنِسَائِهِمْ خُلُقًا” (الترمذي)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Najpotpunijeg imana su oni mu’mini koji su najboljeg ahlaka, a najbolji od vas su oni koji su najbolji prema svojim ženama!“ (Tirmizija)
Lijep ahlak je ono što će vjerniku posebno koristiti na Sudnjem danu, kada se budu vagala ljudska djela, pa blago onima koji se okite moralom, što potvrđuje predaja koju bilježi imam Tirmizija:
عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “مَا مِنْ شَيٍ أَثْقَلَ فِي مِيزَانِ الْمُؤْمِنِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنْ حُسْنِ الْخُلُقِ” (الترمذي)
Prenosi Ebu Ed-Derda’, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nema ničeg težeg na Mizanu vjernika na Sudnjem danu od lijepog ahlaka.” (Tirmizija)
Lijep ahlak je put ka dostizanju stepena klanjača i postača nafila, žudeći za nagradom Allaha, subhanehu ve te’ala, kao što bilježi imam Ebu Davud:
عَنْ عَائِشَة رَضِيَ اللهُ عَنْهَا أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمْ قَالَ: “إِنَّ الرَّجُلَ لَيُدْرِكُ بِحُسْنِ خُلُقِهِ دَرَجَةَ الصَّائِمِ الْقَائِمِ” (أبو داود)
Prenosi Aiša, radijallahu anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Zaista će čovjek lijepog ahlaka sigurno dostići stepene klanjača i postača.” (Ebu Davud)
Lijep ahlak će biti razlogom ulaska u Džennet, kao što stoji u predaji koju bilježi imam Tirmizija:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ: “سُئِلَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ أَكْثَرِ مَا يُدْخِلُ النَّاسَ الْجَنَّةَ فَقَالَ: “تَقْوَى اللهِ وَحُسْنُ الْخُلُقِ” (الترمذي)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu: „Upitan je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o tome šta će najviše ljude uvesti u Džennet, pa je rekao: „Takvaluk (bogobojaznost) i lijep ahlak.“ (Tirmizija)
El-Asme’i je jednom prilikom rekao: “Kada se mom djedu Aliji primakla smrt, sakupio je svoju djecu i kazao im slijedeće: „O djeco moja, postupajte lijepo prema ljudima, tako da kada budete odsutni, čeznu da vas ponovo sretnu, a kada umrete, da plaču za vama!“
Braćo i sestre, budimo od onih koji lijepo ophode sa ljudima, iskreni, skromni, strpljivi, stidljivi, blagi i odvažni! Budimo istinska braća, izvršavajmo sve propisane ibadete, a posebno čuvajmo namaz, jer bez redovnog klanjanja pet propisanih namaza i džume, nema mu’mina, izvršavajmo sve preuzete obaveze u pogledu prava ljudi i institucija, natječimo se u dobru i žudimo za džennetima koji su nam obećani!
Molim Allaha, subhanehu ve te’ala, da nas učvrsti na putu islama, da pomogne svoj našoj ugroženoj braći i sestrama ma gdje bili, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti, da nas učini od onih koji su najljepšeg ahlaka, da se smiluje našim roditeljima i dobrim precima, da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam oprosti grijehe i uvede nas u obećani Džennet, u društvu sa poslanicima, iskrenim, šehidima i dobrim ljudima!
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Mustafa]

#42916

بِسْمِ اللهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd – hatib: Nezim Halilović Muderris – hutba: 06/2015 – 01. džumade-l-ula 1436.H. / 20. februar 2015.g.

MU’MINI SU USTRAJNI NA ALLAHOVOM, DŽELLE ŠE’NUHU, PUTU

Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je Mu’mini su ustrajni na Allahovom, dželle še’nuhu, putu. Pomenuta tema je uvijek aktuelna za mu’mine, a posebno u ovom našem vremenu u kojem ima mnogo posustalih i razočaranih muslimana. A ne smijemo braćo i sestre biti takvi, već trebamo biti jaki i svakim novim danom jači, sa čvrstom vjerom i tevekkulom (oslanjanjem) na Allaha, subhanehu ve te’ala, i nadom i željom za sreću na obadva svijeta.
Nikada ne smijemo pokleknuti, niti se kajati zbog dobra koje smo učinili, već nam svaka nova poteškoća treba biti poticajem da budemo još bolji, ustrajniji i strpljiviji. Ne smijemo govoriti, kao što neki govore: „Zašto i za šta sam se ja borio? Da sam znao da će biti ovako i ja bih pobjegao! Ako opet zapuca, odoh ja prvi iz Bosne!“ I tako dalje. To su opasne izjave, kojima neki od nas nesvjesno dovodimo u pitanje našu borbu, koja kod Allaha, subhanehu ve te’ala, ima posebnu vrijednost i ista se od strane nadležnih institucija ne može na dunjaluku ničim materijalnim otplatiti ili kompenzirati.
Mi smo generacija koja je imala priliku da za svaki dan u tri i po godije odbrane od oružane agresije imamo vrijednost neprekidnog ibadeta šezdeset godina, a kada se 1350 dana preračuna u po 60 godina onda je to 81000 godina. A još ako su oni koji savjesno rade svoj posao i u postdejtonskom periodu na braniku Domovine, onda možemo kazati da svaki dan odgovornog Bošnjaka ima inša-Allah vrijednost 60 godina ibadeta, pa se zato trudimo da čuvamo naš Din i našu Domovinu i time postignemo veliku nagradu!
Kaže Allah, subhahenu ve te’ala, u 30. ajetu Sure Fussilet:
إِنَّ الَّذِينَ قَالُوا رَبُّنَا اللَّهُ ثُمَّ اسْتَقَامُوا تَتَنَزَّلُ عَلَيْهِمْ الْمَلَائِكَةُ أَلَّا تَخَافُوا وَلَا تَحْزَنُوا وَأَبْشِرُوا بِالْجَنَّةِ الَّتِي كُنْتُمْ تُوعَدُونَ
Onima koji govore: «Gospodar naš je Allah», pa ustraju – dolaze meleki: «Ne bojte se i ne žalostite se i radujte se džennetu koji vam je obećan!”
Prenosi Ibn Abbas, radijallahu anhu, da je povod objave citiranog ajeta, vezan za Ebu Bekra Es-Siddika, radijallahu anhu, kojem su mušrici govorili: “Naš Gospodar je Allah, a meleki Njegove kćeri i naši zagovornici kod Njega!” Na to je Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, kazao: “رَبُّنَا اللهُ وَحْدَهُ لَا شَرِيكَ لَهُ وَمُحَمَّدٌ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، فَاسْتَقَامَ” «Naš Gospodar je Allah, koji nema druga i Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je Njegov rob i Njegov Poslanik.“ Pa je ustrajao!”
A u 13. ajetu Sure Al-Ahkaf, stoji:
إِنَّ الَّذِينَ قَالُوا رَبُّنَا اللَّهُ ثُمَّ اسْتَقَامُوا فَلَا خَوْفٌ عَلَيْهِمْ وَلَا هُمْ يَحْزَنُونَ
Oni koji govore: «Naš Gospodar je Allah!» – i ustraju, neka se ničega ne boje i ni za čim ne tuguju!
Prema tome, za one koji su ustrajni na Allahovu, subhanehu ve te’ala, putu nema razloga za strah i žalost, jer su vjernici uvijek na dobitku, kao što stoji u predaji koju bilježi imam Muslim:
عَنْ صُهَيْبٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “عَجَبًا لِأَمْرِ الْمُؤْمِنِ، إِنَّ أَمْرَهُ كُلُّهُ خَيْرٌ، وَلَيْسَ ذَلِكَ إِلَّا لِلْمُؤْمِنِ، إِنْ أَصَابَتْهُ سَرَّاءُ شَكَرَ فَكَانَ خَيْرًا لَهُ، وَإِنْ أَصَابَتْهُ ضَرَّاءُ صَبَرَ فَكَانَ خَيْرًا لَهُ” (مسلم)
Prenosi Suhejb, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Čudno je stanje mu’mina i tako nije nikome, osim mu’minu; ako ga zadesi dobro, bude zahvalan, pa mu je dobro, a ako ga zadesi teškoća, strpi se i bude mu dobro.” (Muslim)
Čitajući i slušajući hadise Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dolazimo do zaključka da su njegove hutbe, kao i odgovori na pitanja koja su postavljali ashabi, bile sažete i do kraja jasne. U prilog tome je i hadis koji bilježi imam Muslim:
عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الثَّقَفِيِّ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قُلْ لِي فِي الْإِسْلَامِ قَوْلًا لَا أَسْأَلُ عَنْهُ أَحَدًا بَعْدَكَ، فَقَالَ: قُلْ آمَنْتُ بِاللَّهِ فَاسْتَقِمْ (مسلم)
Prenosi se od Sufjana Ibn Abdullaha Es-Sekafija, da je rekao: “Allahov Poslaniče, reci mi nešto o islamu, da nakon toga ne moram više nikoga pitati!” Reče: “Reci, vjerujem u Allaha i ustraj!” (Muslim)
Kada bi neko nas upitao slično pitanje, mi bi braćo i sestre imali potrebu za ciklusom predavanja i opet ne bi sve kazali, a naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, koji je naš najbolji učitelj odgovara u jednoj rečenici: “قُلْ آمَنْتُ بِاللَّهِ فَاسْتَقِمْ” “Reci, vjerujem u Allaha i ustraj!”
Imam Tirmizija bilježi predaju:
عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الثَّقَفِيِّ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ حَدِّثْنِي بِأَمْرٍ أَعْتَصِمُ بِهِ قَالَ: قُلْ رَبِّيَ اللَّهُ ثُمَّ اسْتَقِمْ! قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا أَخْوَفُ مَا تَخَافُ عَلَيَّ فَأَخَذَ بِلِسَانِ نَفْسِهِ ثُمَّ قَالَ هَذَا!” (ترميذى)
Prenosi se od Sufjana ibn Abdullaha Es-Sekafija: Rekao sam: “Allahov Poslaniče, reci mi nešto čega se trebam pridržavati!” Pa je rekao: «Reci, moj Gospodar je Allah i ustraj!» Rekao sam: «Allahov Poslaniče, čega se najviše bojiš za mene?» Pa je dohvatio svoj jezik i rekao: “Ovoga!» (Tirmizija)
Odgovor na drugo pitanje je vrlo interesantan i o njemu bi svi trebali razmisliti, jer mnogo je toga što bespotrebno govorimo, a potom se kajemo, radi krivo izgovorenih riječi, koje se više ne mogu vratiti.
Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, je tumači dio ovog hadisa na slijedeći način:
وَرُوِيَ عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّهُ قَالَ: “ثُمَّ اسْتَقَامُوا”لَمْ يُشْرِكُوا بِاللهِ شَيْئًا.
Prenosi se da je Ebu Bekr Es-Siddik rekao: “Zatim ustraju”, znači: “Nisu Allahu pripisali nikoga za druga!”
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nam preporučuje da budemo što više u ibadetu, te da u onome što budemo činili, makar to bilo neznatno, budemo uporni, kao što stoji u predaji koju bilježi imam Buharija:
عَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهَا أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “يَا أَيُّهَا النَّاسُ عَلَيْكُمْ مِنَ الْأَعْمَالِ مَا تُطِيقُونَ فَإِنَّ اللهَ لَا يَمَلُّ حَتَّى تَمَلُّوا، وَإِنَّ أَحَبَّ الْأَعْمَالِ إِلَى اللهِ مَا دُووِمَ عَلَيْهِ وَإِنْ قَلَّ” (بخاري)
Prenosi, Aiša, radijallahu anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Činite onoli¬ko koliko možete, jer Allahu neće dosaditi (da vas nagrađuje) sve dok vama ne dosa¬di (da činite dobro)! Najdraža djela (dobra) Allahu su ona koja se stalno čine, makar bila mala.” (Buharija)
Braćo i sestre, budimo od onih koji su ustrajni na Allahovu, subhanehu ve te’ala, putu, od onih koji se nadaju Njegovoj, subahnehu ve te’ala, milosti, jer Njegova milost nadilazi Njegovu srdžbu, nemojmo se kolebati, a kada nam bude teško, imajmo na umu da su kroz teža stanja prolazili Allahovi, dželle še’nuhu, poslanici i miljenici, pa su ustrajali na Istini, nadajući se samo Njegovoj pomoći i milosti i natječimo se u dobru!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, učini nas ustrajnim i izdržljivim na Istini, pomozi svim ugroženim muslimanima, sačuvaj nas iskušenja koja ne možemo podnijeti, oprosti grijehe našim umrlim roditeljima i dobrim precima, učini našu djecu radostima naših očiju i srca, budi nam milostiv na Sudnjem danu i uvedi nas u džennete u društvu: poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!

[Author]

Posts