-
Šumska željeznička pruga uzanog kolosijeka Zavidovići-Olovo-Kusače-Žepa
željeznice.net
Šumska željeznička pruga uzanog kolosijeka Zavidovići-Olovo-Kusače je zbog predstojećeg rata,1913.godine produžena do Žepe. 1926-30 godine izbila na rijeku Drinu preko Vratara kod mjesta Slap,a kroz sumsko podrucje Ratak-Devetak.Ovo je karta iz arhiva “Krivaje”,nacinjena krajem tridesetih godina.
(Zavrsna!) stanica Kusace se nalazi kod slova “i” u rijeci Kustravica,a od nje ima jos nekih pedeset kilometara pruge.Pruga ide preko sela Rijeke, juznije od Podzeplja, preko Brloznika, preko sela Godjenja i Mandre,i cini se (na osnovu ove karte) da ne ide rijecnim tokom Zepe prema rijeci Drini, vec paralelno,ali nesto juznije.
“Rimski most”u Žepi
Pored starog i dobro znanog mosta na ušću Žepe, i na njenom izvoru, oko pet kilometara odatle, postoji još jedna zanimljiva kamena ćuprija. Sagrađena je na putu koji od Žepe vodi ka Rogatici podno Borovačkih greda. Ispod njih izbija desetak moćnih vrela koja se spajaju tu kod mosta i čine rijeku Žepu. Riječ je o niskom, dvadesetak metara dugom mostu sa tri različita, neskladno raspoređena luka, prilagođena i uklopljena u teren. Mještani kažu da je to rimski most, a stručnjaci misle da i on potiče iz turskog zemana, možda iz šesnaestog vijeka, iz vremena kad je građena obližnja ReDžep-pašina kula. Kao dokaz navode sličnost u obradi kamenih blokova. Drugi, pak, vjeruju da je tu postojao neki stari most, a da je ovaj koji je do nas donijelo vrijeme, u stvari rekonstrukcija i obnova te drevne ćuprije.
Istorijsko područje – Nekropola sa stećcima Borak (Han-stjenički plato) u selu Burati, opština Rogatica, proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine
Podaci o dobru
.
Nekropola sa stećcima leži na uzvišenju Borak, pored sela Burati, na nadmorskoj visini od 1040 m, geografskoj dužini 43°50’260”, geografskoj širini 018°53’ 060”, desno od magistralnog puta Sokolac- Rogatica.
Nacionalni spomenik nalazi se na lokaciji koja obuhvata k.č. 2125, posjedovni list broj 280/0, k.č. 2171, posjedovni list broj 314/0, k.č. 2172, posjedovni list broj 287/0, k.č. 2173, posjedovni list broj 276/1, k.č. 2175, posjedovni list broj 290/0, k.č. 2176, posjedovni list broj 301/0, k.č. 2208, posjedovni list broj 318/0, k.o. Kramer selo, opština Rogatica, Republika Srpska.Opis dobra
Na nekropoli je evidentirano vidljivih 212 stećaka, od čega je veći broj orijentisanih u pravcu istok – zapad, a manji u pravcu sjever-jug:
[b]
Istraživački i konzervatorsko – restauratorski radovi [/b]
Direkcija Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 50-tih godina prošlog vijeka, započela je sistematičnija istraživanja nekropola sa stećcima u Bosni i Hercegovini
Š. Bešlagić navodi da se na nekropoli nalazi oko 150 stećka, od čega 110 sanduka i oko 40 sljemenjaka. Navodi da su stećci dobro obrađeni, ali veoma zarasli u šumu, tako da je skoro nemoguće utvrditi njihov tačan broj, te da su ukrašena 3 primjerka, i to jedan sanduk i 2 sljemenjaka. Motivi su: polumjesec, rozeta, ruka s mačem i predstave psa, srne, čovjeka i medvjeda.Sadašnje stanje dobra
Uvidom na lokalitetu, dana 19.09 2008. godine, ustanovljeno je sljedeće:
– prebrojano ukupno 214 vidljivih stećaka, a prema konfiguraciji terena da se zaključiti da bi njihov broj mogao biti i veći;
– na većini stećaka prisutni su biljni organizmi, uglavnom lišajevi i mahovina koji razaraju strukturu kamena, a zasuti su i lišćem (stećci su smješteni u mladoj hrastovoj šumi);
– većini stećaka nije bilo moguće uzeti dimenzije, jer su djelimično ili u potpunosti utonuli i jako obrasli mahovinom;
– ispod velikog broja stećaka primijećene su iskopane rupe, koje su vjerovatno načinile divlje svinje, te su stećci i na taj način ugroženi potkopavanjem;
– evidentirano ukupno 34 sanduka, od čega 6 visokih;
– većina stećaka orijentisana je u pravcu istok – zapad, a manji broj odstupa po pravcu sjever-jug.Na osnovu člana 2. stava 1. Zakona o sprovođenju odluka Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika, uspostavljene prema Aneksu 8. Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, “nacionalni spomenik” je dobro koje je Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika proglasila nacionalnim spomenikom, u skladu sa čl. V i VI Aneksa 8. Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, kao i dobra upisana na Privremenu listu nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine («Službeni glasnik BiH», broj 33/02), sve dok Komisija ne donese konačnu odluku o njihovom statusu, a za što ne postoji vremensko ograničenje i bez obzira da li je za to dobro podnesen zahtjev.
Jasmina Katica iz Rogatice podnijela je Komisiji, dana 28 12. 2007. godine, prijedlog/peticiju za proglašenje nekropole sa stećcima Borak, selo Burati, opština Rogatica, nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine.
U skladu sa odredbama Zakona, a na osnovu člana V stav 4. Aneksa 8. i člana 35. Poslovnika o radu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika, Komisija je pristupila sprovođenju postupka za donošenje konačne odluke za proglašenje dobra nacionalnim spomenikom.
Istorijsko područje – Nekropola sa stećcima Borak (Han-stjenički plato) u selu Burati, opština Rogatica, proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“, br.33/02 i 15/03),Ahmed napisao:
Imam slike ovih stecaka ali neznam kako da ih postavim
Dobili smo od Ahmeda ove predivne slike stecaka..
Slike odgovaraju uz predhodni tekstHvala Ahmedu na trudu koji je ulozio da nam posalje slike, kako bi i drugi vidjeli ovo historisko blago nase opstine!!
Stvarno predivne slike, dobro bi ih bilo postaviti uz ovaj tekst o stečcima.Nisam napomenuo u tekstu, često se stečci na ovom lokalitetu nazivaju “kraljevski stečci”. Veliko hvala Ahmedu i od mene.
Ja mislim da su ovo stečci sa istog lokalitetaMost na Žepi u Rogatici
Kulturno – historijski spomenici
plbih.org
Na rijeci Žepi, koja je lijeva pritoka rijeke Drine, nalaze se dva kamena mosta iz vremena osmanske uprave – jedan koji je izgrađen u neposrednoj blizini izvora rijeke, dok je drugi bio lociran desetak metara iznad njezinog ušća, na trasi prometnice koja se u Višegradu odvajala od starog stambolskog druma i nizvodno pratila lijevu obalu Drine. U starijim zapisima i putopisima nema nikakvih podataka o graditelju i vremenu izgradnje Mosta na rijeci Žepi, niti je na mostu ostao sačuvan tekst sa tarihom koji bi mogao dati precizne informacije o vremenu i graditelju ovog objekta.Kao i za većinu građevina sa ovih prostora, u narodu su ostale sačuvane mnoge legende i predanja. Jedna od legendi navodi da je graditelj mosta bio jedan od učenika Mimara Sinana, graditelja mosta u Višegradu, koji je htio da svojim djelom nadmaši rad svog učitelja. Druga legenda je legenda o veziru Jusufu koji je rođen u ovim krajevima i italijanskom graditelju kome je povjerena izgradnja ovog mosta.
plbih.org
Rogatica iz Austrougarskog perioda
-Katastarska podloga iz 1893g.
Pripremio: Arnautlija Avdo ing.geod.
Iz monografije RogaticaIz monografije Rogatica
Grobni natpis (cipus Tita Klaudija Maksima) iz Rogatice, gdje se spominje kolonija Ris, ime antičke Rogatice (IIIst.n.e.)
Dio rimskih kamenih spomenika u vrtu pred bolnicom u Rogatici (od II st.n.e. do IV st.n.e.)
Nišan M;ustaf-age, bega, sina Husref-pašina u Šetićima 1555.god. Na nišanu je isklesan sljedeći natpis:”Vlasnik (ovog mezara) je Mustafa, aga, beg, sin Husref-pašin. Početkom časnog mjeseca Šabana 962.god.”Na uzglavnom je nišanu s jedne strane isklesan mači i nadžak, a sa druge natpis na arapskom jeziku, preko kojega je uklesana kratki bodež-kama.
Dio nadgrobnih spomenika koji ukrašavaju lokalitet Zemaljskog muzeja u SarajevuDrveni most u Mesićima
U Mesićima na rijeki Prači niže bivše željezničke stanice postojao je drveni most. Sa slike se može vidjeti da je izgrađen 1612.g., a datum rušenja je meni nepoznat. Most spominje u svojim putopisima i Evlija Čelebija
“Jedan takav drveni most opisuje putopisac Evlija Čelebija sa divljenjem i nalazio je se na Drini na Brodu, a drugi je se nalazio na rijeci Prači, lijevoj pritoci Drine, niže današnje željezničke stanice Mešići – Rogatica, na vrlo starom putu iz Rogatice u Goražde i Gornje Podrinje.”
Odlomak iz originalnog naučnog rada
БЕЛЕШКЕ О ГЛАСИНЦУ
ХРОНОЛОШКА И ТЕРИТОРИЈАЛНА ПИТАЊА
Растко ВАСИЋ
Археолошки институт
Београд
1. Хумке источно од Гласинца
Источно од Гласинца, односно северно, североисточно и источно
од Рогатице, истражено је више локалитета с хумкама: Очимери,22
Гучево,23Пљешивица,24Осово,25Хан Осово,26Округло,27Бранковићи,28
Опрашићи,29 Мандра,30 Перчин,31 Подстране,32 Блажевићи,33Жупанови-
ћи,34 Раздоље,35 Живаљевићи,36 Сјеверско,37Годомиље,38Подилијак,39 Цр-
квине,40Бехеци,41Пешурићи,42Крвојевићи,43Косово,44Трново,45 Дуб46итд.
Многи од ових тумула били су празни, неки су садржали по који комад
керамике или метала, али су многи пружили богате гробове са доста
материјала. Најзначајнија од ових налазишта су Бранковићи, Осово и
Подилијак.
На крајњем северозападу три тумула из Подилијака су дала више
гробова са богатим материјалом. Делом се датују у почетак касног
бронзаног доба, а нaјвише припада раној фази старијег гвозденог доба,
односно крају VIII и VII веку пре н. е., док неколико гробова потиче с
краја старијег гвозденог доба, из IV века пре н. е. Међу гробовима VII
века има више богатих, али ниједан толико богат да би се могао назвати
„кнежевски“. Међу материјалом треба истаћи криви мач са „Т“ дршком,
једини примерак овог мача до сада откривен на Гласинцу, мада је могуће
да су неки криви мачеви без сачуваних дршки припадали овом типу.47
Занимљиви су и уникатни примерци колутастих фибула у облику круга
са двоструким латицама на четири стране, вероватно резултат локалних
експеримената са новим обликом, прихваћеним са југа.
Седам хумки у Сјеверском, у непосредној близини, такође садржи
неколико гробова из касног бронзаног доба (VI, 2), један гроб са нару-
квицама од жице који би могао припадати раном гвозденом добу (V,
3), док се највећи број, према типовима фибула и двојних игала (једна
двопетљаста фибула са тордираним луком и троуглом ногом, лучне
двопетљасте фибуле са четвртастом ногом и два отвора, мале наочара-
сте фибуле, двојне игле типа Iа, IIIа и IIIc), може сврстати у период од
последње четвртине VII до почетка друге половине VI века. Гроб VII, 1
са доста ћилибара, фрагментом златне оплате и комадима импортоване
керамике вероватно припада средини VI века.48
Седам тумула у Годомиљу, мало северније, приближно су истовре-
мени, али су нешто сиромашнији од хумки у Сјеверском. Датују махом
у прву половину VI века (нађена је једна колутаста фибула и двојне игле
типа Iа и IIIа), мада су неки гробови млађи, а у једном (III, 1) нађено је
више фрагмената увезених скифоса с краја V или почетка IV века.49
Јужно од Сјеверског, седам тумула из Раздоља, уз неке ране налазе
из раног бронзаног доба, дали су махом гробове из последње четвртине
VII и прве половине VI века, како се да закључити на основу типова
фибула – наочарастих, колутастих и двопетљастих са четвртастом но-
гом са два отвора.
У десет тумула у Живаљевићима треба истаћи неколико гробова
из касног бронзаног доба, посебно гроб VI, 4 са пљоснатим украшеним
торквесом. Гробови из старијег гвозденог доба нису констатовани, док
има гробова из римске епохе.
Гробови у хумкама у Жупановићима, Блажевићима, Подстранама,
Перчину, Мандри и Опрашићима већином немају прилоге или се датују
на основу ретких налаза у старије гвоздено доба .
Некропола у Бранковићима дала је, уз ретке гробове из касног
бронзаног доба и римске епохе, највећим делом гробове из прве две
трећине VI века пре н. е. То се може са сигурношћу закључити на осно-
ву фибула: наочарастих и плочастих фибула, двопетљастих фибула
са ногом у облику беотског штита и четвртастом ногом са два отвора,
гласиначких једнопетљастих фибула са чунастим и дугметастим луком
и издуженом троугластом ногом. Више гробова је изразито богато; не-
ки садрже 6 фибула, као I, 2 (1896); V, 1 (1896); XII, 1 (1896); XVI, 1
(1897); у гробу V, 1 (1896) нађени су остаци бронзане фиале украшене
грифонима,50 а у гробу XVI, 1 (1897) наруквица од сребрне жице, па
би се неки од њих могли приписати локалним главарима. Копља у ова
два последња гроба указују на то да је реч о мушким гробовима. Тумул
III, 1–2 из 1897, са грчким бронзаним прстеном и керамиком, свакако
је млађи и припада вероватно IV веку пре н. е.51
У хумкама у Осову, западно од Бранковића, неколико гробова
припада средњем и касном бронзаном добу, неки налази средњем веку;
највећи број гробова потиче из друге половине VII и прве половине
VI века, док се неки са чертоза фибулама датују у V век.52Доминирају
наочарасте и плочасте фибуле, двопетљасте фибуле са ногом у облику
беотског штита и четвртастом ногом са два отвора и једнопетљасте фи-
буле са издуженом троугластом ногом и чунастим и дугметастим луком.
Богатством се посебно истичу гроб I, 1 (1896) са 12 фибула и 6 копаља
који би се могао датовати у средину или почетак друге половине VI века,
гроб I, 1 (1897) са 8 фибула, две масивне, богато украшене, наруквице
са двапут прекрштеним крајевима и фигурално обрађеним ћилибарским
перлама, који би припадао првој половини VI века, и гроб II, 1 (1897) са
бронзаним басеном и фиалом украшеном лотосима, коњском опремом и
главарским инсигнијама, датован такође у прву половину VI века. Овај
последњи је сврстан у ред гласиначких „кнежевских“ гробова, али и
друга два, горе поменута гроба могу се сматрати за главарске.
Тумули из Хан Осова нису дали много материјала. Истичу се кру-
жни привесак са шиљком (Stachelscheibe) из средњег бронзаног доба у
тумулу I и необични крстасти предмети (игле?) у тумулу V.
Три тумула са локалитета Округло, јужно од Осова, дали су гро-
бове из различитих периода: касног бронзаног доба, старијег гвозденог
доба и римске епохе. Гроб III, 1 са увијеном златном жицом и 5 гласинач-
ких једнопетљастих фибула са издуженом троугластом ногом припада
вероватно почетку друге половине VI века.
У Пљешивици, западно од Округла, неколико гробова (хумке I
и V) и случајно нађена игла са ексерастом главом и отвором са стране
(Lochhalsnadel)53 припада бронзаном добу док већина према фибулама
(наочарасте фибуле, двопетљасте фибуле са четвртастом ногом и два
отвора, крестаста фибула, гласиначке чунасте и дугметасте фибуле)
припада другој и трећој четвртини VI века. Занимљиви су налази јед-
ног кружног, пробијеног привеска са издужењем на горњем делу, тип
раширен на истоку централног Балкана54(хумка I) и фрагмената калај-
них наруквица сличних типу Мраморац (IV, 1). У Гучеву, западно од
Пљешивице, нађен је материјал из бронзаног доба и средњег века, а
даље на северу Очимери су дали гробове без прилога и једно бронзано
дугме из средњег бронзаног доба.
Источно од Рогатице Бехеци, Крвојевићи, Пешурићи, Трново и
Дуб нису пружили неки материјал, док у Косову доминирају гробови
из бронзаног доба.
Све заједно може се закључити да је простор источно од Гласин-
ца био насељен спорадично од раног бронзаног доба, да се у средње и
нарочито у касно бронзано доба број гробова повећава и да се гробови
овог периода срећу на читавој територији, при чему неке некрополе
– Живаљевићи, Гучево, Очимери – садрже готово искључиво гробове
бронзаног доба. Главни облици средњег бронзаног доба су широке брон-
зане наруквице, украшене урезивањем, и конична дугмад пробушена са
стране, док се контакт са средњом Европом види у игли са пробушеном
главом (Lochhalsnadel) из Пљешивице и кружном привеску са шиљком
(Stachelscheibe) из Хан-Осова. У касно бронзано доба и даље доминирају
широке бронзане, украшене и неукрашене наруквице, затим наруквице
од двојне жице , тордиране на једном крају (Сјеверско, Осово, Округло,
Пљешивица, Косово), дугмад, итд. Велики урашени торквес нађен
је у Живаљевићима, а украсне игле (Doppelkonischkopf-, Nagelkopf-,
Kugelkopfnadel) у Бранковићима и Пљешивици указују на везу са По-
дунављем и средњом Европом. Рано гвоздено доба је нејасно изражено
(витичарке у Сјеверском V, 3). Прва фаза старијег гвозденог доба (крај
VIII и прве две трећине VII века) заступљена је у Подилијаку и мести-
мично на другим локалитетима, док је друга фаза (крај VII и прве две
трећине VI века) најбоље изражена, како показују налази у Сјеверском,
Бранковићима, Осову, Пљешивици, Раздољу, делом у Округлу и Годо-
миљу. Осово и Бранковићи, међусобно удаљени пет-шест километара,
са више главарских гробова, представљали су главне центре моћи овог
подручја у то време. Из периода од последње четвртине VI до краја V
века нема налаза на овом подручју, док су појединачни гробови из V и
IV века нађени у Подилијаку, Годомиљу, Бранковићима и Осову.2. Хумке јужно од Гласинца
На простору јужно од гласиначког поља истражен је велики број
хумки на више локалитета и то: Плање,55Маравићи,56Брезје и Коногово,57
Русановићи,58Рудине код Русановића,59 Врлазије,60Илијак,61Госиња пла-
нина,62 Стране,63 Јаревићи,64Голубовићи65итд. Нарочито богати гробови
нађени су у Илијаку, Брезју, Врлазијама, Русановићима и Госињи.
Као најзначајнија међу некрополама јужно од Гласинца може се
сматрати она у Илијаку која је дала неколико богатих кнежевских гробо-
ва – II, 1; III, 9 и XIII, 1– са оружјем, накитом, керамиком и бронзаним
посуђем. Највећи број гробова датује се у VII. век, време коме припадају
и поменути кнежевски гробови, док се нешто мањи број може датовати
у VI. век пре н. е. Једна чертоза фибула у хумци X говори да је живот
настављен делимично и у V веку.66Сребрни налази су малобројни, реч је
о наруквицама и прстењу од бронзане жице, који се јављају и у ранијим
(III, 8; XX) и у каснијим гробовима (XI). Гробови из бронзаног доба на
овом локалитету нису откривени, мада једно фрагментовано бронзано
копље у хумци XVII указује да је извесна активност овде постојала и
пре развијеног гвозденог доба.
Гробови у Врлазијама припадају махом VI веку, али су неки и ра-
нији. Хумка III са једнопетљастом фибулом са троуглом ногом датује се
најкасније у VIII век. У хумци VII нађен је велики број прилога, оружје,
укључујући и фрагмент гвозденог умба,67и накит, чак 22 фибуле, па је
можда реч о више гробова а не о једном, који би се иначе морао сврста-
ти у посебно богате, односно главарске. Помињемо и хумку V са шест
фибула које су нађене, по свој прилици, у истом гробу.
Хумке у Брезју датују се највећим делом у VI век, при чему треба
истаћи посебно два богата гроба са бронзаним посуђем, можда кнежев-
ска (I, 1. 2 из. 1895), која припадају првој четвртини VI века. Вредан
је пажње и гроб под хумком VI, 1 (парцела Коногово) у коме су нађени
сребрна наруквица са једним раскуцаним крајем, украшеним урезаним
тремоло линијама, и спирални украс од златне жице. Један број гробова
са тордираним торквесима, великим наочарастим привесцима и лучном
једнопетљастом фибулом са троугаоном ногом (хумке II и V – из 1896)
свакако треба ставити раније, у IX и VIII век.
Мноштво хумки у Русановићима садржи углавном материјал VI
века како је судити по бројним фибулама, и то двопетљастим са четвр-
тастом ногом и два отвора, наочарастим фибулама, гласиначким једно-
петљастим фибулама са чунастим, дугметастим и чворастим луком, као
и једнопетљастим фибулама са четвртастом ногом и дугметом. Један
број гробова са гвозденим двопетљастим и гвозденим наочарастим фи-
булама припада свакако VII веку. С друге стране, више гробова се на
основу ранолатенских и шарнирских фибула може ставити у IV век.
Бронзаном добу би припадали само појединачни гробови (хумке IV из
1896, са шиваћом иглом и XLV из 1894, са биконичном иглом). Зани-
мљиво је да је нађено више богатих гробова са мачевима и копљима
с краја VII и почетка VI века (XLIX, 1 и XCIV, 1 из 1894), сличних по
карактеру илијачким кнежевским гробовима, затим гробови са 6 фибу-
ла из друге половине VI века (хумка XXI из 1894) и IV века (хумка XLI
из 1894), гробови са 10 фибула из прве половине VI века (VI из 1896),
са 12 фибула и фрагментом илирског шлема из V века (хумка VIII из
1895) и са 13 фибула из друге половине VI века (хумка XV), али без
других индиција да је реч о гробовима главара. Од сребра је нађен један
прстен у хумци XX из 1896, са копљем и гвозденом двопетљастом фибу-
лом тако да гроб припада VII веку, затим шарнирска фибула варијанте
Штрпци из IV века у хумци LVIII из 1894, са фрагментима керамике и
двојна игла са двопетљастом главом (тип IIIа) у хумци XCII са комадом
хеленистичке керамике.
Хумке у Рудинама код Русановића дале су материјал из VI и V
века, док је посебно богата хумка III из 1894, са више фибула, од којих
5 шарнирских, сребрном лунуластом наушницом, сребрним двојним
иглама итд., која би припадала тек почетку IV века.
Четрдесет истражених хумки на Госињој планини пружају слич-
ну слику као хумке у Русановићима. Највећи број гробова на основу
фибула датује се у VI век и то претежно у прву половину, један број
гробова из хумки I, VI, XVIII, XXVI припада VII веку, док више гробова
са сребрним перлама и двојним иглама, шарнирским и ранолатенским
фибулама (хумке V, XXI, XXXII, XXXV) може да се датује у V и IV век.
Бронзано доба је слабо заступљено; једна игла са биконичном главом
нађена је заједно са материјалом с почетка VI века (хумка XXVIII, 3).
Занимљиво је да има доста богатих гробова, али ниједан се не би могао
означити као кнежевски. Спаљени гроб у хумци X садржао је копље,
шест фибула, наруквице и други накит, док је у хумци XXIV било 9
фибула, изгледа у два гроба.
Од осталих некропола треба поменути посебно Плање и Мара-
виће. Плање се карактерише по већем броју бронзаних украшених
фалера које се датују у крај бронзаног и почетак гвозденог доба (X–IX
век), има неколико гробова који би припадали бронзаном добу док би
најмлађи гроб са овог локалитета (I, 3) са гвозденом двопетљастом
фибулом припадао крају VIII или првој половини VII века. Хумке у
Маравићима припадају бронзаном добу, при чему је најмаркантнији
налаз велики, пљоснати, богато украшени торквес и велика игла са
биконичном главом и задебљалим вратом (облици типични за почетак
касног бронзаног доба). Остала налазишта јужно од Гласинца пружила
су незанимљив материјал и појединачне гробове који се датују у брон-
зано и гвоздено доба.
Све заједно, може се рећи да је простор јужно од Гласинца био на-
сељен током бронзаног доба, да је дошло до јачег интензитета у насеља-
вању крајем касног бронзаног доба, да је пун замах у развоју достигнут
у VII и VI веку, што се види у великом броју гробова из VII века, а још
више из прве две трећине VI века. Опадање броја становника може се
уочити од краја VI до краја V века, да би крајем V и у IV веку уследио
нови интензитет културног развоја, али знатно мање јачине од оног у
VII и VI веку. Фрагменти хеленистичке керамике нађени су махом на
овом подручју (Врлазије, Русановићи, Рудине).68Најмлађи гробови на
овом простору датују се у II век пре н. е. Такође је уочљиво да су зајед-
нице у бронзаном добу мање и разбацане по целом простору, док се у
старије гвоздено доба врши концентрација становништва на одређеним
локалитетима. Моћни илијачки кнежеви владали су, по свему судећи,
овим и можда суседним подручјима у VII веку. Касније, током VI века
њихов значај је опао и ојачале су суседне заједнице, чији племенски
главари, рекло би се, нису имали значај илијачких кнежева. Могуће је
да разлоге за то треба тражити у све већој насељености и економском
снажењу овог простора од краја VII века и већој конкуренцији међу по-
јединим првацима. На сличну ситуацију указују и некрополе источно
од Гласинца.Боровско
Некропола из Боровског69има у извесном смислу посебно место
јер се налази негде у средини три групе, а довољно удаљена да се не
веже ни за једну од њих. Овде је у две кампање истражено 20 хумки од
којих један број припада бронзаном добу (I, II, IV из 1893), док је већи-
на из старијег гвозденог доба. Прилози из бронзаног доба се састоје од
торквеса (један гладак и танак и два дебела, пљосната и скромно украше-
на), широке наруквице од бронзаног лима и тордиране наруквице, као
и велике игле са биконичном главом и задебљалим вратом. Гробови из
гвозденог доба нису нарочито богати, садрже уобичајене облике, међу
којима је уникат једнопетљаста фибула са пет дискоидних задебљања
на луку и правоугаоном ногом са дугметом (III, 1 из 1892), чији дискови
подсећају на украсе на луку једне једнопетљасте гласиначке фибуле из
Русановића (XXII из 1895).20 Уп. Бенац/Човић 1956, 1 sq. За Штрпце, Фиала 1899а, 53–59; Такође, Васић
1997, 54 sq.
21 Изузетак је градина Кадића брдо код Кусача која је истраживана 1987–1990,
али резултати само сумарно објављени. Уп. Говедарица 1988.
22 Истражено 6 хумки 1895. (Фиала 1899а, 47–48; Бенац/Човић 1956, Т. VIII,
14–15).
23 Истражено 6 хумки 1895. (Фиала 1897, 7–8 ; Бенац/Човић 1956, Т. V).
24 Истражено 6 хумки 1895. (Фиала 1897, 8–10; Бенац/Човић 1956, Т. XXI.
XXII; 1957, T. XLII, 13–20; Lucentini 1981, 142).
25 Истражено: 3 хумке 1895, 9 хумки 1896. и 3 хумке 1897. (Фиала 1897, 6–7;
1899, 17–21: 1899а, 38–44; Бенац/Човић 1956, T. I; VI; XXIII; 1957, T. XXI,
1–12; XXVI–XXVIII; Lucentini 1981, 138–142).
26 Истражено 8 хумки 1896. (Фиала 1899, 21–22; Бенац/Човић 1956, T. VII,
1–8).
27 Истражене 3 хумке 1896. (Фиала 1899, 22–23; Бенац/Човић 1956, T. XX,
1–15; Lucentini 1981, 138).
28 Истражено 18 хумки 1895. и 12 хумки 1896. (Фиала 1899, 26–29; 1899а,
34–37; Бенац/Човић 1957, Т. XXXV, XXXVI, 1–15; XLV, 10–23; Lucentini 1981,
114 –119).
29 Истражене 3 хумке 1897. (Фиала 1899а, 44).
30 Истражене 2 хумке 1896. (Фиала 1899, 30).
31 Истражена 1 хумка 1896. (Ibid., 30).
32 Истражена 1 хумка 1896. (Ibid., 30).
33 Истражена 1 хумка 1896. (Ibid., 30).
34 Истражене 2 хумке 1897. (Фиала 1899а, 47).
35 Истражено 7 хумки 1897. (Ibid., 46–47: Бенац/Човић 1956, T. II, 1–6; Lucentini
1981, 147).
36 Истражено 10 хумки 1897. (Фиала 1899а, 44–46; Бенац/Човић 1956, T. VIII,
2–8; XXXII).
37 Истражено 7 хумки 1896. (Фиала 1899, 23–26; Бенац/Човић 1956, T. IX, 5–16;
Lucentini 1981, 155–156).
38 Истражено 7 хумки 1896. (Фиала 1899, 30–31; Lucentini 1981, 122).
39 Истражене 2 хумке 1957. и 1 хумка 1975. (Човић 1959; Говедарица 1975;
1978; Lucentini 1981, 142–143).
40 Истражена 1 хумка 1957. (Човић 1959, 19; Lucentini 1981, 122).
41 Истражене 3 хумке 1897. (Фиала 1899а, 37–38).
42 Истражена 1 хумка 1897. (Ibid., 38).
43 Истражено 5 хумки 1897. (Ibid., 38).
44 Истражена 1 хумка 1937. (Мандић 1937; Бенац/Човић 1956, Т. X–XII).
45 Истражене 2 хумке 1897. (Фиала 1899а, 37).
46 Истражене 2 хумке 1897. (Ibid., 37).
47 Нпр. једносекли мач из Штрбаца, Фиала 1899а, сл. 63.
48 Уп. Паровић–Пешикан 1960, 27.
49 Ibid., 33.
50 Човић 1983 , 149sq.
51 Уп. Паровић–Пешикан 1960, 32; Philipp 1981, 155 sqq.
52 За архајску керамику из Осова, Паровић–Пешикан 1960, 26.
53 Truhelka 1889, 30 Abb. 19b; Drechsler 1983, T. 58, 10. .
54 Vasić 1988, 5 sqq. sl. 4.
55 Истражено 15 хумки 1895. (Фиала 1897, 10–13; Бенац/Човић 1956, T. XIII,
6–9; XXXIV–XXXV).
56 Истражено 10 хумки 1890. и један број раније (Трухелка, 1890а, 387; Бенац/
Човић 1956, T. VIII, 11–13; XXXI–XXXV; XL; 1–21).
57 Истражена 1 хумка 1895. и 7 хумки 1896. (Fiala 1897, 13–14; 1899, 15–17;
Бенац/Човић 1956, T. XLII–XLIII: 1957, XXIII–XXIV, XLVII, 1–7; Lucentini
1981, 119–120).
58 Истражено 6 хумки 1892, 100 хумки 1894, 35 хумки 1895. и 33 хумке 1896.
(Fiala 1893, 162–163; 1896, 10–22; 1897, 3–6; 1899, 8–12; Benac/Čović 1956,
T. VIII. 9. 10; 1957, T. V. 1–6, IX, 12–20; X, XXI, 13. 15, XXV, 1–7, XXXIII,
XXXIV, 1; XXXVI, 16–21, XLV. 1–9, XLVI, 10–14, XLVIII, L; Lucentini 1981,
148–154).
59 Истражено 8 хумки 1894. и 5 хумки 1896. (Fiala 1896, 25–27; 1899, 12–13;
Бенац/Човић 1956, T. II, 7–11; 1957, T. XXV, 8–26; XLIX; Lucentini 1981,
148).
60 Истражено 13 хумки 1894. (Fiala 1896, 4–10; Бенац/Човић 1956, T. II, 12–16;
IV, XLI; Lucentini 1981, 160–161).
61 Истражено 25 хумки 1893. и 11 хумки 1894. (Fiala 1895, 4–19; 1896, 24–25;
Бенац/Човић 1956, T. XVI, 1–15; 1957, T. II. 17–18, III, VI, VII, XII, 1–4, XIII–XX,
XXXIV, 2–50; Lucentini 1981, 130–134).
62 Истражено 40 хумки 1895. (Fiala 1897, 18–27; Бенац/Човић 1957, T. IV, VIII,
IX, XI, 8–33; Lucentini 1981, 122–128).
63 Истражено 7 хумки 1894. (Fiala 1896, 27–28).
64 Истражено 10 хумки 1894. и 1 хумка 1896. (Ibid., 22–23; Fiala 1899, 15).
65 Истражене 3 хумке 1894. (Fiala 1896, 22).
66 Фибула припада типу IIIб према подели Б. Тержан који се датује у другу и
трећу четвртину V века. Уп. Teržan 1976, 322, Прилог 2.
67 Lucentini 1981, T. XIX, 11.
68 Паровић–Пешикан 1960, 35.
69 Fiala 1893, 163–165; 1895, 29–31; Бенац/Човић 1956, T. XXV–XXVII; 1957,
T. XXXVII, 1–5; Lucentini 1981, 113–114.
- You must be logged in to reply to this topic.