Krompir preporodio selo
Slavko Heleta
objavljeno: 09/10/2009
Politika
Poljoprivredne organizacije i gazdinstva treba da registruju vlastiti brend, što će olakšati plasman njihovog proizvoda na izbirljivom domaćem, a pogotovo inostranom tržištu
Krompir sa parcela Milorada Despotovca iz Sjeverskog kod Borike.
Rogatica – Krompir polako ali sigurno preuzima primat nad stočarstvom boričke visoravni u opštini Rogatica, pa i u susednim opštinama romanijskog područja. Tako se žitelji ovog tradicionalno stočarskog kraja poslednjih godina okreću znatno unosnijoj i, zahvaljujući savremenoj mehanizaciji, lakšoj proizvodnji koja brže donosi očekivane prihode poljoprivrednim domaćinstvima.
Ovo su potvrdili i poljoprivredni stručnjaci na 45. regionalnoj poljoprivrednoj izložbi, održanoj nedavno u Rogatici. Ističući izuzetan kvalitet ovdašnjeg semenskog i merkantilnog krompira, što se objašnjava povoljnim agroekološkim uslovima, Dragoljub Trkulja iz Banjaluke preporučio je ovdašnjim poljoprivrednim organizacijama i gazdinstvima da se udruže i zajednički registruju vlastiti brend sa robnom markom koja će biti dodatna garancija kvaliteta, što će olakšati plasman boričkog krompira na izbirljivom domaćem, a pogotovo inostranom tržištu.
Ovde se, inače, upravo privodi kraju kampanja vađenja krompira sa brojnih parcela, za šta se koristi mehanizacija koju praktično ima svako domaćinstvo koje se odavno odlučilo da egzistenciju veže uz proizvodnju semenskog i merkantilnog krompira. Većina ratara rade sami, ali je priličan broj njih uključen u Udruženje poljoprivrednika „Solanum-produkt”, a značajniji proizvođač ovdašnjeg krompira je i privatno poljoprivredno preduzeće „Agros”, vlasništvo Ozrena i Dušana Planojevića iz Rogatice.
Dušan Planojević, iskusni penzionisani agronom, kaže da je krompir preporodio ovdašnja zapostavljena sela i na neki način zaustavio doskorašnju migraciju ljudi ka gradovima.
Ozren i Dušan Planojević, otac i sin, uspešni proizvođači krompira
– Danas imamo proizvođače koji krompir mere desetinama tona. Imaju mehanizaciju, savremena skladišta, ali im nedostaje radna snaga, posebno u kampanji vađenja i sortiranja krompira. Zato je ovih dana na regionalnom putu Rogatica–Borike prava gužva. Ljudi svakodnevno odlaze na Borike i rade na njivama kao sezonci, kao što mnogi idu u Srbiju u berbu malina – kaže Planojević.
Ipak, on upozorava da se problemi jave kada krompir dobro rodi, kao ove godine.
– Mi proizvođači upravo smo obavili svoj deo posla, i to uspešno. Sad je na Vladi Republike Srpske i njenom resornom ministarstvu da nam pomognu u plasmanu, jer sistemski ništa nije regulisano niti smo zaštićeni od trgovaca koji nude krompir izuzetno lošeg kvaliteta. Uz to, podsticajne mere čekamo i po godinu dana, što destimuliše ovu proizvodnju koja ima veliku razvojnu šansu za ovdašnji brdsko-planinski kraj – ističe Planojević, dodajući da preprodavci ovih dana na sarajevskim pijacama kupce obmanjuju natpisima „originalni borički krompir” a da im, u stvari, nude uvozni izuzetno lošeg kvaliteta.
I to je jedan od razloga koji proizvođače boričkog krompira tera da zajedno i organizovano pristupe brendiranju izuzetno kvalitetnog proizvoda koji je i te kako tražen na tržištu.
Slavko Heleta
objavljeno: 09/10/2009