Sa Gojkom Vukasinovicem penzionisanim pukovnikom
VIDIO SAM VRHOVNOG KOMANDANTA
> Bilo je negdje oko deset sati prije podne,kada smo izmedju sela Bursica i Dolova ugledali kolonu koja ide cestom prema nama.Bio je to jedan vod proletera iz Kragujevackog bataljona Prve proleterske brigade,kao prethodnica za kojom se kolona kretala.Zastali smo.Nastao je tajac.Niko nista ne govori.Celo prethodnice je vec pred nama.U isti mah svi ih pozdravljamo stisnutom pesnicama.Celni,na isti nacin otpozdravljaju.Kazemo im da smo iz Romanijskog odreda.Nasta pravo grljenje.Tako smo se sa cijelom prethodnicom izljubili.Izgleda tome nebi bilo kraja da vec ne ptistize grupa od pet,sest konjanika,koji su isli za prethodnicom na rastojanju od 300 metara.
Mi tada jos nismo znali da se u koloni nalazi i drug Tito,sa jos nekoliko clanova Vrhovnog staba.
Covjek,koji je isao na konju ispred ostalih,u dugackom koznom kaputu,uzvrnutog ovratnika,sa velikom subarom na glavi i metalnom petokrakom zvijezdom,stao je i pozdravio nas stisnutom pesnicom.Pitao nas je jesmo li iz Romanijskog partizanskog odreda,i ako je to vec znao i,uz veseli osmijeh dodao< _Vi izgleda ovamo imate dosta zime.A gore na Romaniji,sigurno je jos vise. To je bio drug Tito,koga smo imali cast da prvi put vidimo i pozdravimo=kazuje penzionisani pukovnik Gojko Vukasinovic sudionik ovih dogadjaja.