Anonymous
Napisaću i ja nešto o Rikiju.
Volio sam ga ko svog Kemu. Ko sina. Radio je kod mene u piceriji ART. Gazdarica mu bi moja žena Enisa. Ja sam mu bio jaran, iako me nekad u zajebanciji zvao gazda. Ja sam tad puno radio. Kuća se pravila i para nikad dosta. Pjevo sam naveče u Goraždu i u 24 sata dolazio u svoju piceriju. Riki me čekao sa svojom rajom koju smo tada zvali “motori”. Popili bi pokoju i razišli se. Ako bi se njima nekad ostajalo, nije bilo problema.
Kad sam jedne prilike otišao na more 7 dana, sve sam ostavio Rikiju. I ključeve od kuće i fijoke gdje stoje pare i hranu i piće. Vrativši se kući Riki mi predade pazare. Svaki dan pojedinačno pazari su bili puno veći nego kad sam ja bio u Rogatici. Kad nije bilo posla odvrno bi razglas do daske (1000W jačine) da bi se tresli prozori i slušao Đipsi King. Njihovu muziku je najviše volio.
Sve ovo pišem da vidite koje je poštenjačina bio Kiki, iako svi koji ste ga poznavali to već znate.
Rahmet mu duši.