Mrtvi Grad…….
To jutro bolje da svanulo nije,
Devetnestog Juna devedest druge,
Tog jutra se bitka vodila nije,
To junsko jutro prepuno tuge.
Tog dana ne bješe važna starost,
Godine niko brojao nije,
Kad noćna mora postade stvarnost,
Jer sve što disa morade da mrije.
Pobjeći nisu imale kuda,
Te čiste duše život što sniše,
Pakao oko njih bio je svuda,
I krv je lila ko jesenje kiše.
Njihove kuće gorješe vatrom,
Ulice prpune mrtvih tjela,
Zar ovo neko da zove ratom,
Masakrom se zovu ovakva djela.
Nestade grad i u njemu ljudi,
Krvlju se opet istorija pisa,
Sad svako jutro tugom se budi,
Jer mrtvo pade baš sve što disa.
Suzama vrelim što lice prže,
U život se ne mogu vratiti ljudi,
A znaju oni što do istine drže,
Zločinu ovom će da se sudi.
I zato svakog devetnestog Juna,
Fatihu prouči i Bogu se moli,
A duša uvijek nek ti je puna,
Jer i mrtav grad može da se voli.
Behar 19-06-2010