Oči moje.
Jesen oko mene u punom je jeku,
Siva kao grane što plodove daše,
Nezna da je gledam ja očima drugim,
Očima što nekad od radosti s’jaše.
Sada tužne oči što oproštaj žele,
Kao da su krive što vidjet ne mogu,
Prijatelje drage i poznata mjesta,
Svijetlost u tunelu niti zore bijele.
Ne plačite oči ne krivite sebe,
Za zla koja tudže ruke počiniše,
Zračite životom za sve one oči,
Što vam nekad davno toliko značiše.
Ne dozvol’te nikad svijetlost da se gasi,
Nemojte da mračne sile vas pobjede,
Dok je vašeg sjaja i drugi će znati,
Za dobra vemena što nekad vidjeste.
Najljepše im kad se sa kapcima vrelim,
Pokriju k’o dijete u bešici svojoj,
Tada oči vide sve što ja poželim,
Slike koje čuvam ja u duši mojoj.
23-01-2008 **BEHAR**