Krenusmo dalje bez veceg zadrzavanja na pruzi, samo slikanje, i zadjosmo u bukovu sumu. Nema ni putica osim ponegdje pokoja staza koju koriste divlje zivotinje. Dno sume je pokriveno debelim slojem lisca koje mi cini problem jer mi se cipele klizu. U povratku ce mi to valjati jer cu se moci plazati ali sad je problem, treba se pentrati. Zaostajem poprilicno iza moje druzine jer sam im ipak nerealna konkurencija, Belmo momcicak, pici ko ciplon a badjan Kemo i jes vojno lice i pun kondicije. Malo, malo pa stanem da predahnem. Bez obzira zadovoljan sam brzinom napredovanja. Na jednoj kosi se ukaza pogled na nas piklic, jal cuku, kako ko voli reci. Jos otprilike jedan sahat, vice Kemo. Poslije nekog vremena udarismo na tocilo kojim tece jedan omanji potocic. Krecemo pravo navise tocilom i izbijamo na izvor na kom su cobani napravili pojilo, za ovce i stoku, koje koriste tokom ljetne ispase. Korito su jednostavno izdubili u deblu jednog debljeg drveta. Kod pojila napravismo malo duzu pauzu gdje smo i jeli jer smo poprilicno ogladnili. Posto se okrijepismo nastavismo dalje i pocesmo da ulazimo u zonu koja jos nije izlistala. Poslije jos jednog dobrog znojenja izbismo na piklic nas cilj…:)
Da predahnem malo
Kemo se ovuda uspentro, kako li cu ja
Onaj piklic desno nam je cilj, jos jedan sat otprilike
Neumoljivi Kemo pici li pici
Hajde bolan tetak, necemo se popeti do iza podne
Napokon odmor kod vode sa drvenim koritom
Ulazimo u zonu koja jos nije izlistala
Kemo i Belmo na piklicu nasem cilju, i ja sam gotovo
:)