SPECIJALNA ŠKOLA
Mesići. Veća stanica na uskotračnoj pruzi. Poprilična mjesna zajednica. Bila i krečana, a I jedna od najstarijih centrala za proizvodnju struje. Imali i svoje razne sekcije .Znali i lopte. Stalno nastupali na turnirima. Bila i područna osnovna škola, sa finim brojem učenika. Moralo se ići u školu. I po snijegu i po kiši i pješice. Bila obavezna za sve. Moro i mali Kuko. Išo on, ali škola slabo. Nikako.
Ode njegova generacija u drugi razred, a Kuko osta u prvom.
Da utvrdi gradivo.
Ništa za to doba neobično.
Završi i druga generacija prvi razred, a on ponovo ponavljač.
Kuko u školu nekako, ali škola kroz Kuku nikako.
Desi se narodna „Treća sreća“. Možda u narodnoj, ali on odalami i treći put.
Ko na snimanju filma. Ista scena i radnja, ali po četvrti put. Ali pri kraju škole opet isto.
Zabrinuti učitelji.
Zabrinuti svi u školi, a direktoru se poče i stolica ljuljati.
Pozva majku Stoju na razgovor.
-Bona Stojo šta da radim sa ovim tvojim sinom?
-Podučavaj.
To ti je mešćini poso.
I platu primaš.
Ja nahranim,obućem i pošaljem.
A vi?
-Sve mi to radimo, ali kod njega ovo ne ide.
Nego sam ja tebe tražio da vidimo da ga pošaljemo u onu drugu školu.
Znaš, možda će tamo moći.
-Koja je to druga?
– Da ga pošaljemo u specijalnu školu.
– Mani se direktore ćorava posla.
Vidiš da ne može ni ovu običnu, a kamoli specijalnu.
Danas je Kuko šofer.
Eh danas.
Danas je svako posto svašta.
Pisano na dan skola
Aci Tagor 1414