Sreten Mitrovic i dalje trazi istomisljenike koji ce svojim lazima i prepravljanjem istorije pripomoci njemu da iz sebe izbaci cetnicke frustracije.
Na rogatica.net je objavljen tekst pod naslovom „Bosna srpska od pamtivijeka“ gore navedenog autora.
Nije potreban nikakav komentar jer naslov govori sve. Rogaticki novinar, cetnik, je ponovo u formi i izgleda da je prebolio porodicnu tragediju ili je ovo samo jedan od nacina da nadje opravdanje za to sto mu se desilo. Ako je ovo prvo onda tesko njemu a ako je drugo , tesko njemu jos vise.
Tekst je napisan cirilicnim pismom pa se izvinjavam citaocima koji to ne budu mogli citati. Autor je ili zaboravio ili ne zeli pisati latinicnim pismom. Svi njegovi tekstovi su pisani cirilicnim pismom.
[quote=”rogatica.net(citat)”] БОСНА СРПСКА ОД ПАМТИВИЈЕКА
Стево Ђуран (55), професор историје у пензији са егзодусом Срба из Сарајева дошао је у наш град и општину 1996. Са оцем Ђорђом (81), познатим вртларом Земаљског музеја у Сарајеву, и мајком Савком, свили су породично гнијездо у улици Милоша Форцана.
Кад су морали напустити Сарајево и Пионирску долину у којој су имали породичну кућу, Ђурани су оставили многе вриједне ствари. Умјесто њих понијели су више књига. Ђорђо о биљу, а Стево из историје. У Рогатицу су дошли са фондом књига од преко 400 углавном рариретних наслова. Међу њима је и једна која је штампана у Бања Луци давне 1912. године.
– Ријеч је, казује Стево, о књизи „Повеље Матије Нинослава бана босанскога и народност његових поданика“ коју је написао познати професор доктор Васо Глушац. Издала ју је Штампарија С. Угриновић и синови, а ја својевремено купио у једној антикварници у Сарајеву од продавца који вјероватно није ни знао њену вриједност..
– Ово је, додаје Стево, моја најдража књига. Уз то што ће за непуну годину дана са својих осамдесетак пожутјелих страница и факсимилом обје повеље бана Нинослава, навршити вијек живота, што је у овим нашим крајева који су ко зна колико пута разарани и уништавани, велика ријеткост. Она, што је најбитније, доноси историјска факта које неки покушавају да оспоре о томе чија је Босна била у вријеме Кулина бана и његоивих насљедника сина Стефана и унука Нинослава који су владали Босном крајем 12. и у 13. вијеку, односно у годинама прије доласка Турака.
Према оном што пише у овој малој али, по мом схватању, за Србе злата вриједној књижици, нема дилеме: Босна је одвајкада била српска земља. Тако су је словили и у Папској курији за коју је назив Србија био исто што и Босна са својим областима: Врхбосна, данас Сарајево и околина, Соли, чије је сједиште била Тузла, Усора, Борач као простор од Власенице и Сребренице до Вишеграда, Доњи краји који су се простирали између и око Сане и Врбаса, и Завршје (Западне стране) тамо гдје је Гламоч, Ливно и Дувно.
Има Стево и доста других вриједних књига. Међу њима је и „Хомер и Библија“ коју је он написао и издао у нашем граду 2000. године.
– То је, казује он, збирка тумачења грчких митова и Илијаде, а посветио сам је Српско-грчком пријатељству с циљем да се на неки начин одужимо племенитом грчком народу, његовој прошлости и величанственом доприносу који је дао човјечанству.
– Пошао сам од објашњења појма „тројански рат“, преко Орфеја, Ганимеда и Сисифа до Херакла и Илијаде, рече на крају Стево Ђуран.
Сретен МИТРОВИЋ
Prevod na latinicno pismo
BOSNA SRPSKA OD PAMTIVIJEKA
Stevo Đuran (55), profesor istorije u penziji s egzodusom Srba iz Sarajeva došao u naš grad i opstinu 1996. Sa ocem Đorđom (81), poznatim vrtlarom Zemaljskog muzeja u Sarajevu, i majke Savke, svili su porodicno gnijezdo u ulici Miloša Forcana.
Kad su morali napustiti Sarajevo i Pionirsku dolinu u kojoj su imali porodicnu kuću, Đuran su ostavili mnoge vrijedne stvari. Umjesto njih ponijeli su više knjiga. Đorđo o bilju, a Stevo iz istoriji. U Rogaticu su došli sa fondom knjiga od preko 400 uglavnom rariretnih naslova. Među njima je i jedna koja je štampana u Banja Luci davne 1912. godine.
– Riječ je, kazuje Stevo, o knjizi “Povelje Matije Ninoslava bana bosanskoga i narodnost njegovih podanika” koju je napisao poznati profesor doktor Vaso Glušac. Izdala ju je Štamparija S. Ugrinović i sinovi, a ja svojevremeno kupio u jednoj antikvarnici u Sarajevu od prodavca koji vjerovatno nije ni znao njenu vrijednost ..
– Ovo je, dodaje Stevo, moja najdraža knjiga. Uz to što će za nepunu godinu dana sa svojih osamdesetak požutjelih stranica i faksimilom obje povelje bana Ninoslava, navršiti vijek života, što je u ovim našim krajeva koji su ko zna koliko puta razarani i uništavani, velika rijetkost. Ona, što je najbitnije, donosi istorijska fakta koje neki pokušavaju osporiti o tome čija je Bosna bila u vrijeme Kulina bana i njegoivih nasljednika sina Stefana i unuka Ninoslava koji su vladali Bosnom krajem 12. iu 13. vijeku, odnosno u godinama prije dolaska Turaka.
Prema onom što piše u ovoj maloj ali, po mom shvaćanju, za Srbe zlata vrijednoj knjižici, nema dileme: Bosna je odvajkada bila srpski zemlja. Tako su je slovili iu Papinskoj kuriji za koju je naziv Srbija bio isto što i Bosna sa svojim oblastima: Vrhbosna, danas Sarajevo i okolica, Soli, čije je sjedište bila Tuzla, Usora, Borač kao prostor od Vlasenice i Srebrenice do Višegrada, Donji kraji koji su se prostirali između i oko Sane i Vrbasa, i Završje (Zapadne strane) tamo gdje je Glamoč, Livno i Duvno.
Ima Stevo i dosta drugih vrijednih knjiga. Među njima je i “Homer i Biblija” koju je on napisao i izdao u našem gradu 2000. godine.
– To je, kazuje on, zbirka tumačenja grčkih mitova i Ilijade, a posvetio sam je Srpsko-grčkom prijateljstvu s ciljem da se na neki način odužimo plemenitom grčkom narodu, njegovoj prošlosti i veličanstvenom doprinosu koji je dao čovječanstvu.
– Pošao sam od objašnjenja pojma “trojanski rat”, preko Orfeja, Ganimeda i sisif do Herakla i Ilijade, reče na kraju Stevo Đuran.
Sreten MITROVIĆ
[/quote]