بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
ADABI (PROPISI) DOVE
hutba 1.
Braćo i sestre u islamu! Danas 02. rebiu-l-evvela 1430.h., što odgovara 27. februaru 2009. godine, hutbu sam naslovio sa “Adabi (propisi) dove”.
Dova je braćo i sestre, poseban ibadet, kojim svjedočimo svoju iskrenu predanost Allahu, s.w.t., ona je naš čvrst oslonac samo na Njega, ona je put kojim postižemo svoje dunjalučke i ahiretske želje i ona predstavlja našu snagu…
Dova vjernika treba da bude sa poniznošću i u miru, kao što stoji u 55. i 56. ajetu Sure Al-A’araf:
“اُدْعُوا رَبَّكُمْ تَضَرُّعًا وَخُفْيَةً إِنَّهُ لاَ يُحِبُّ الْمُعْتَدِينَ”(55) “وَلاَ تُفْسِدُوا فِي الْأَرْضِ بَعْدَ إِصْلاَحِهَا وَادْعُوهُ خَوْفًا وَطَمَعًا إِنَّ رَحْمَتَ اللّهِ قَرِيبٌ مِنَ الْمُحْسِنِينَ”(56) (سورة الأعراف: 55-56)
“Molite se Gospodaru svome ponizno i u sebi; On ne voli one koji se previše glasno mole.”(55) “I ne pravite nered na Zemlji, kad je na njoj red uspostavljen, a Njemu se molite sa strahom i nadom; milost Allahova je doista blizu onih koji čine dobra djela.” (Suretu Al-A’araf, 55-56)
Braćo i sestre, da bi dova bila ispravna i samim time kabul (primljena), treba voditi računa o adabima (postupcima) dove:
1. Ihlas (iskreni nijjet):
Nijjet je u islamu veoma važan u svim poslovma koje činimo, pa i po pitanju dove, koju treba učiti s’ nijjetom ibadeta Allahu, dž.š., jer je dova ibadet, a ko se obrati Allahu, s.w.t., iskreno radi neke potrebe, neće mu to biti uskraćeno. U tom smislu je i hadis koji bilježi imam El-Hakim:
عَنْ أَنَسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “إِنَّ اللهَ رَحِيمٌ كَرِيمٌ يَسْتَحْييِ مِنْ عَبْدِهِ أَنْ يَرْفَعَ إِلَيْهِ يَدَيْهِ فَيَرُدَّهُمَا خَائِبَتَيْنِ.” (الحاكم)
Prenosi Enes, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Uistinu je Allah, Milostiv i Plemenit i stid ga je da kada rob podigne ruke prema Njemu, da ih vrati prezne!” (Hakim)
2. Dova u blagostanju i nevolji:
Dove treba upućivati Uzvišenom Stvoritelju u blagostanju i tegobama, kao što stoji u hadisu koji bilježi imam Tirmizija:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “مَنْ سَرَّهُ أَنْ يَسْتَجِيبَ اللهُ لَهُ عِنْدَ الشَّدَائِدِ فَلْيُكْثِرْ مِنَ الدُّعَاءِ فِي الرَّخَاءِ.” (الترمذي)
Prenosi Ebu Hurejre, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ko želi da mu Allah odgovori na dovu u nevolji, neka Ga moli kada je u izobilju!” (Tirmizija)
3. Upućivati dovu dlanovima okrenutim prema nebu:
Poslanik, s.a.v.s., nas u tom pogledu podučava:
عَنْ ابْنِ عَبَّاسَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “سَلُوا اللهَ بِبُطُونِ أَكُفِّكُمْ، وَلاَ تَسْأَلُوهُ بِظُهُورِهَا، فَإِذَا فَرَغْتُمْ فَامْسَحُوا بِهَا وُجُوهَكُمْ” (أبو داود)
Prenosi Ibn Abbas, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Kada molite Uzvišenog Gospodara za neku potrebu, dignite dlanove prema nebu, a nemojte ih oketati suprotno! Kada završite, potarite vaša lica!“ (Ebu Davud)
U predaji koju bilježi imam Et-Taberani stoji da je Resulullah, s.a.v.s., učeći dovu okretao dlanove prema licu, a u nekim predajama stoji da je ruke dizao prema nebu toliko da bi ukazala bjelina ispod pazuha, što je učinio u bici na Bedru, pa je spao ogrtač s’ njegovih ramena.
4. Početi sa zahvalom Allahu, s.w.t., i salavatom na Poslanika, s.a.v.s.:
Sunnet je da čovjek dovu započne sa zahvalom Allahu, s.w.t., i salavatom na Muhammeda, s.a.v.s., kao što stoji u predaji koju bilježi imam Tirmizija:
عَنْ فُضَالَةَ بْنِ عُبَيْدٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ مَرَّ بِرَجُلٍ لَمْ يُثْنِ عَلَى اللهِ، وَلَمْ يُصَلِّ عَلَى النَّبِيِّ، فَقَالَ لَهُ أَوْ لِغَيْرِهِ: “عَجَّلَ هَذَا، إِذَا دَعَا أَحَدُكُمْ فَلْيَحْمَدِ اللهَ، ثُمَّ لَيُصَلِّ عَلَى النَّبِيِّ، ثُمَّ لْيَدْعُ” (الترمذي)
Prenosi Fudale bin Ubejd, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., prošao pored čovjeka koji nije zahvalio Allahu, niti je donio salavat na Poslanika, s.a.v.s., pa je rekao njemu ili nekom drugom: „Ovaj je požurio! Kada neko od vas moli, neka se prvo zahvali Allahu, zatim neka donese salavat na Poslanika, s.a.v.s., pa tek tada neka moli za šta hoće!“ (Tirmizija)
5. Biti uvjeren da će dova biti primljena:
Mu’min mora biti uvjeren da će mu dova biti primljena, jer to obećavaju Allah, dž.š., i Poslanik, s.a.v.s.. Kaže Muhammed, s.a.v.s.:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “اُدْعُوا اللهَ وَأَنْتُمْ مُوقِنُونَ بِالْإِجَابَةِ، وَاعْلَمُوا أَنَّ اللهَ لاَ يَسْتَجِيبُ دُعَاءً مِنْ قَلْبٍ غَافِلٍ لاَهٍ.” (الترمذي)
Prenosi Ebu Hurejre, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Molite Allaha sa ubjeđenjem da će vam primiti (dovu) i znajte da Allah ne odgovara na dovu srca koje je nemarno.“ (Tirmizija)
Vjernik mora vjerovati u Allahovo, dž.š., obećanje, a On održava obećanje.
6. Ne moliti za grijeh ili kidanje rodbinskih veza:
Dova za grijeh nije primljena, što potvrđuje hadis koji bilježi imam Tirmizija:
عَنْ جَابِرَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ: “سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: “مَا أَحَدٌ يَدْعُو بِدُعَاءٍ إِلاَّ آتَاهُ اللهُ مَا سَأَلَ، أَوْ كَفَّ عَنْهُ مِنَ السُّوءِ مِثْلَه، مَا لَْم يَدْعُ بِإِثْمٍ، أَوْ بِقَطِيعَةِ رَحِمٍ.” (الترمذي)
Prenosi Džabir, r.a.: “Čuo sam Poslanika, s.a.v.s., kada je rekao: „Sve dok čovjek moli, Allah će mu davati ono što traži ili će od njega otklanjati nevolju u istoj mjeri, sve dok ne bude molio za grijeh ili kidanje rodbinskih veza.“ (Tirmizija)
7. Ne moliti protiv sebe, porodice i imetka:
Moramo se braćo i sestre čuvati da ne dovimo protiv sebe, svoje porodice ili imetka, što u srdžbi čini veliki broj ljudi, a čovjek u trenutku srdžbe može da pogodi vrijeme kada je dova kabul pa će ga zadesiti ono šta je tražio, kao što stoji u hadisu koji bilježi imam Muslim:
عَنْ جَابِرَ رَضِيَ اللَّهُ عََنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “لاَ تَدْعُوا عَلىَ أَنْفُسِكُمْ، وَلاَ تَدْعُوا عَلىَ أَوْلاَدِكُمْ، وَلاَ تَدْعُوا عَلىَ أَمْوَالِكُمْ، لاَ تُوَافِقُوا مِنَ اللهِ سَاعَةً يُسْأَلُ فِيهَا عََطَاءً فَيَسْتَجِيبُ لَكُمْ.” (مسلم)
Prenosi Džabir, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ne molite protiv sebe, ne molite protiv vaše djece i ne molite protiv vaših imetaka, da se ne bi podudarilo vrijeme primanja dova, pa da vam se udovolji!“ (Muslim)
8. Umjerenost u dovi:
Vjernici moraju biti umjereni u svojim dovama, te ne smiju tražiti ono što je neprimjereno.
Sad bin Ebu Vekkas, r.a., je čuo svoga sina kako moli: „Allahu, daj mi džennet, njegove blagodati i njegove ljepote, a sačuvaj me džehennemske vatre, njenih lanaca i okova!“ Obratio mu se: „Uistinu sam čuo Poslanika, s.a.v.s., kako govori: “Doći će vrijeme kada će neki ljudi pretjerivati u dovi.” Sinko, nemoj biti od njih: ako dobiješ džennet, uživat ćeš sve njegove blagodati, a ako budeš spašen od vatre, bićeš pošteđen svega što se u njoj nalazi.“ (Ahmed)
Abdullah bin Mugaffel je čuo kako njegov sin moli: „Allahu, daj mi bijeli dvorac u desnoj strani dženneta!“ Pa je rekao: „O sine, traži od Allaha džennet, a utiči se od vatre, jer sam čuo Poslanika, s.a.v.s., kada govori: “Doći će vrijeme kada će neki ljudi pretjerivati u dovi.“ (Ibn Madždže)
Braćo i sestre, budimo od onih koji uče iskrene dove i pripremajmo se za Dan polaganja računa!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, ne iskušavaj nas sa onim što nećemo moći podnijeti, primi naše iskrene dove, uputi našu djecu i naše potomke i učini ih časnim pripadnicima ummeta, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu, društvom sa: poslanicima, šehidima i dobrim ljudima!
Sarajevo: 02. rebiu-l-evvel 1430.h. Hutba: Džamija “Kralj Fahd” 27. februar 2009.god. Nezim Halilović Muderris
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!