بِسْمِ اللهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
ČUVAJMO NAŠ JEZIK – hutba 3.
Braćo i sestre u islamu! Danas 23. džumade-l-uhra 1429.h., što odgovara 27. junu 2008. godine po Isau, a.s., u trećoj hutbi zaredom, uz Allahovu, dž.š., pomoć govorim na temu “Čuvajmo naš jezik”.
Tema o kojoj je riječ, draga moja braćo i sestre zaslužuje posebnu pažnju, jer jezici ljude uvode u džennet ili vatru.
Kaže Allah, dž.š., u 18. ajetu Sure Kaf:
“مَا يَلْفِظُ مِنْ قَوْلٍ إِلَّا لَدَيْهِ رَقِيبٌ عَتِيدٌ” (سورة ق: 18)
„On ne izusti ni jednu riječ, a da pored njega nije prisutan Onaj koji bdije.“ (Suretu Kaf: 18)
Braćo i sestre, bivajući u potpunosti svjesni ovog ajeta, dobro pazimo na naš govor, jer sve što izgovorimo, pa i ono što pomislimo, obuhvaćeno je znanjem Allaha, dž.š., Koji bdije nad stvorenjima i ostavlja ih do određenog roka.
Poslanik, s.a.v.s., podučava ashaba, Muaza ibn Džebela, r.a., na slijedeći način:
وعَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ قَالَ: “كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَفَرٍ، فَأَصْبَحْتُ يَوْمًا قَرِيبًا مِنْهُ وَنَحْنُ نَسِيرُ، فَقُلْتُ: “يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَخْبِرْنِي بِعَمَلٍ يُدْخِلُنِي الْجَنَّةَ، وَيُبَاعِدُنِي مِنَ النَّارِ؟” قَالَ: لَقَدْ سَأَلْتَ عَظِيمًا، وَإِنَّهُ لَيَسِيرٌ عَلَى مَنْ يَسَّرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ، تَعْبُدُ اللَّهَ لَا تُشْرِكُ بِهِ شَيْئًا، وَتُقِيمُ الصَّلَاةَ، وَتُؤْتِي الزَّكَاةَ، وَتَصُومُ رَمَضَانَ، وَتَحُجَّ الْبَيْتَ.” ثُمَّ قَالَ: “أَلَا أَدُلُّكَ عَلَى أَبْوَابِ الْخَيْرِ؟ الصَّوْمُ جُنَّةٌ، وَالصَّدَقَةُ تُطْفِئُ الْخَطِيئَةَ كَمَا يُطْفِئُ الْمَاءُ النَّارَ، وَصَلَاةُ الرَّجُلِ مِنْ جَوْفِ اللَّيْلِ.” ثُمَّ تَلَا “تَتَجَافَى جُنُوبُهُمْ عَنِ الْمَضَاجِعِ يَدْعُونَ رَبَّهُمْ خَوْفاً وَطَمَعاً وَمِمَّا رَزَقْنَاهُمْ يُنفِقُونَ”(16) “فَلَا تَعْلَمُ نَفْسٌ مَّا أُخْفِيَ لَهُم مِّن قُرَّةِ أَعْيُنٍ جَزَاء بِمَا كَانُوا يَعْمَلُونَ”(17) (سورة السجدة: 16-17) ثُمَّ قَالَ: “أَلَا أُخْبِرُكَ بِرَأْسِ الْأَمْرِ كُلِّهِ، وَعَمُودِهِ، وَذِرْوَةِ سَنَامِهِ؟” قُلْتُ: “بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ.” قَالَ: “رَأْسُ الْأَمْرِ الْإِسْلَامُ، وَعَمُودُهُ الصَّلَاةُ، وَذِرْوَةُ سَنَامِهِ الْجِهَادُ.” ثُمَّ قَالَ: “أَلَا أُخْبِرُكَ بِمَلَاكِ ذَلِكَ كُلِّهِ؟” قُلْتُ: “بَلَى يَا نَبِيَّ اللَّهِ.” فَأَخَذَ بِلِسَانِهِ وقَالَ: “كُفَّ عَلَيْكَ هَذَا؟” فَقُلْتُ: “يَا نَبِيَّ اللَّهِ، وَإِنَّا لَمُؤَاخَذُونَ بِمَا نَتَكَلَّمُ بِهِ؟” فَقَالَ: “ثَكِلَتْكَ أُمُّكَ يَا مُعَاذُ، وَهَلْ يَكُبُّ النَّاسَ فِي النَّارِ عَلَى وُجُوهِهِمْ أَوْ عَلَى مَنَاخِرِهِمْ إِلَّا حَصَائِدُ أَلْسِنَتِهِمْ.” (الترمذي)
Prenosi Muaz ibn Džebel, r.a.,: “Bio sam u društvu sa Poslanikom, s.a.v.s., na jednom putu, pa sam se probudio jedno jutro blizu njega i kretao sam se pored njega. Rekoh: “Allahov Poslaniče! Reci mi nešto o djelu koje će me uvesti u džennet i udaljiti od vatre!” Reče: “Pitao si za veliku stvar. Ona je lahka za one kojima je Allah olakšao. Robuj Allahu i ne čini Mu širk! Obavljaj namaz, daji zekjat, posti ramazan i obavi hadž!” Zatim reče: “Hoćeš li da ti ukažem na vrata dobra? Post je štit, a sadaka briše grijehe, kao što voda gasi vatru i namaz obavljen u dubini noći.” Pa je proučio: “Bokovi njihovi se postelja lišavaju i oni se Gospodaru svome iz straha i želje klanjaju, a dio onoga što im Mi dajemo udjeljuju.»(16) «I niko ne zna kakve ih, kao nagrada za ono što su činili, skrivene radosti čekaju.»(17) (Suretu Es-Sedžde: 16-17) Hoćeš li da ti ukažen, šta je glava, temelj i vrhunac svega?” Rekoh: “Hoću, Allahov Poslaniče.” Reče: “Glava svega je islam, temelj mu je namaz, a vrhunac je džihad.” Reče: “Hošeć li da ti kažem, kako ćeš to sve postići?” Rekoh: “Da, Allahov Poslaniče.” Pa je dohvatio vrh svoga jezika i rekao: “Čuvaj ovo!” Rekoh: “O Allahov Poslaniče, zar ćemo biti odgovorni i za ono što govorimo?” Reče: “Teško tebi Muaze, zar će ljudi biti bacani naglavačke u vatru, osim zbog plodova njihovih jezika?” (Tirmizija)
Rekao je imam Šafija svome drugu Er-Rebiu’ ibn Sulejmanu El-Muradu: “O Rebi’, ne govori ono što te se ne tiče, jer kada izgovoriš riječ, ona je tvoj vlasnik, a ne ti njen!”
Kaže Abdullah ibn Mes’ud, r.a.,: “Nema ničega što treba biti duže u zatvoru, od jezika.”
Oni koji spoznaju Allah, dž.š., oni Ga se najviše boje i iz toga možemo zaključiti da su se Allaha, dž.š., najviše bojali poslanici i učeni ljudi. Pogledajmo skupove uleme, ali one istinske; osjećamo prisustvo meleka, sigurnost i bereket. Ulema ne govori osim istinu i ono što ljude podstiče na skrušenost i pobožnost. Oni naređuju dobro i zabranjuju zlo. Oni na taj način čuvaju svoje jezike od ružna govora.
Prenosi Abdullah ibn Omer, r.a., da je vidio Ebu Bekra, r.a., kada je vukao svoj jezik rukom, pa ga je upitao: “Šta to radiš, nasljedniče Poslanika, s.a.v.s.,?” Reče: “Prenešeno mi je da je Poslanik, s.a.v.s., rekao:
“لَيْسَ شَيْءٌ مِنَ الْجَسَدِ إِلَّا يَشْكُو إِلَى اللِه اللِّسَانَ عَلَى حِدَّتِهِ.” (البيهقي)
“Nema niti jednog dijela tijela da se Allahu neće žaliti na oštrinu jezika.” (Bejhekija)
Rekao je Ibn Mes’ud, r.a.,: “Jeziče, govori dobro, postići ćeš dobro i ne govori loše, bićeš spašen, prije nego se pokaješ!” Bi mu rečeno: “Abdur-Rahmane, je li to ti govoriš ili si to čuo?” Reče: “Ne. Čuo sam Poslanika, s.a.v.s., kada je rekao: “إِنَّ أَكْثَرَ خَطَايَا ابْنَ آدَمَ فِي لِسَانِهِ.” “Najviše ljudskih grijeha dolazi od jezika.” (Et-Taberani)
U drugoj predaji stoji:
عَنْ ابْنِ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُما أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: “مَنْ كَفَّ لِسَانَهُ، سَتَرَ اللهُ عَوْرَتَهُ، وَ مَنْ مَلَكَ غَضَبَهُ، وَقَاهُ اللهُ عَذَابَهُ، وَ مَنْ اعْتَذَرَ إِلَى اللهِ، قَبِلَ اللهُ عُذْرَهُ.” (ابن أبي الدنيا)
Prenosi Ibn Omer, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Onaj ko sačuva jezik, Allah će mu pokriti sramotu, ko se suzdrži u srdžbi, Allah će ga zaštiti od kazne, a ko se pokaje Allahu, On će mu primiti pokajanje!” (Ibn Ebu Dunja)
Neka zna svaki musliman i muslimanka, da imaju od Allaha, dž.š., pratioce, koji bilježe sva njihova djela i da će svako na Sudnjem danu vidjeti ta svoja djela! Oni koji mnogo govore, oni mogu češće da pogriješe, a oni koji griješe, blizu su vatre.
Kada je ashab po imenu Maiz, r.a., priznao zinaluk, u želji da se očisti na dunjaluku, naredio je Poslanik, s.a.v.s., da ga kamenuju. Čuo je Poslanik, s.a.v.s., dvojicu ashaba, kada jedan drugome govore: “Pogledaj ovoga kojeg je Allah sačuvao, pa mu njegova duša nije dozvolila osim da bude kamenovan kao pas!” Poslanik, s.a.v.s., je šutio, pa kada su nakon sat vremena prošli pored lešine magarca, ukočenih nogu, reče: “Gdje su taj i taj?” Rekoše: “Evo nas, o Allahov Poslaniče.” Reče: “Siđite i jedite od lešine ovog magarca!” Rekoše: “Allahov Poslaniče, ko će od ovoga jesti?” Reče:
“فَمَا نِلْتُمَا مِنْ عِرْضِ أَخِيكُمَا آنِفًا أَشَدُّ مِنْ أَكْلٍ مِنْهُ، وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنَّهُ الْآنَ لَفِي أَنْهَارِ الْجَنَّةِ يَنْغَمِسُ فِيهَا.”
“Ono što ste učinili ranije u pogledu časti vašeg brata, mnogo je teže od jedenja ovoga. Tako mi Onoga u Čijoj ruci je moj život, on je sada u džennetskim rijekama i u njima se kupa.” (Ebu Davud)
Oni koji ogovaraju jedu uščulo ljudsko meso, jer su njihova srca puna mržnje i zavidnosti i oni nemaju drugog zanimanja osim da pretresaju živote i sramote drugih ljudi. Oni trače svoje vrijeme, zarađujući harame.
U drugoj predaji stoji:
عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رضي الله عنهما قَالَ: “لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِنَبِيِّ اللَّهِ صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، …نَظَرَ فِي النَّارِ، فَإِذَا قَوْمٌ يَأْكُلُونَ الْجِيَفَ، فَقَالَ: “مَنْ هَؤُلَاءِ يَا جِبْرِيلُ؟” قَالَ: “هَؤُلَاءِ الَّذِينَ يَأْكُلُونَ لُحُومَ النَّاسِ…” (أحمد)
Prenosi Ibn Abbas, r.a.,: “U noći u kojoj je Poslanik, s.a.v.s., bio na Israu, vidio je u vatri ljude koji su jeli lešinu. Upitao je: “Ko su ovi, Džibrilu?” Reče: “To su oni koji jedu meso drugih ljudi.” (Ahmed)
Oni koji ogovaraju ne poznaju put Allahu, dž.š., i Njegovu Poslaniku, s.a.v.s., i oni su izgubili bratske osjećaje i iz njihovih srca je iščupana milost.
عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رضي الله عنه قَالَ: “كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَارْتَفَعَتْ رِيحُ جِيفَةٍ مُنْتِنَةٍ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: “أَتَدْرُونَ مَا هَذِهِ الرِّيحُ؟” هَذِهِ رِيحُ الَّذِينَ يَغْتَابُونَ الْمُؤْمِنِينَ.” (حمد)
Prenosi Džabir ibn Abdullah, r.a.,: “Sjedili smo sa Poslanikom, s.a.v.s., pa se osjetio ružan smrad. Reče Poslanik, s.a.v.s.,: “Znate li kakav je ovo smrad? Ovo je smrad ogovaranja mu’mina.” (Ahmed)
Braćo i sestre! Mi u vremenu našeg življenja ne osjećamo smrad ogovaranja, jer konstantno živimo u njemu, a onaj ko stalno živi u takvom okruženju, u kojem se pored toga čine i svi drugi grijesi, ne može ni osjetiti pomenuti smrad…
Braćo i sestre! Čuvajmo svoje jezike i budimo od onih koji se natječu u dobru, u želji da postignemo dobra obadva svijeta!
Gospodaru, učvrsti nas na Tvome putu, sačuvaj nas iskušenja koja nećemo moći podnijeti, očisti naša srca i jezike od ružnih misli i govora, uputi našu djecu i potomke i učini ih radostima naših očiju i srca, oprosti nam grijehe i počasti nas u džennetima, društvom sa: poslanicima, šehidima i dobrim ljudima!
Sarajevo: 23. džumade-l-uhra 1429.h. Hutba: Džamija “Kralj Fahd»
27. juni 2008. godine Nezim Halilović Muderris
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!