Mustafa
Participant
    Post count: 8282

    [color=#ff0000]evo jos jedne price iz prve godine skolovanja
    mozda bude jos koja[/color]

    [b]Moje đačko doba u Sarajevu – Priča 24

    Dva dinara druže!?[/b]

    PrMedju prvim tekstovima sam opisao probleme koje smo mi novi domci imali u ulici Porodice Foht, gdje smo skoro dvije godine imali probleme koje sam opisao. Ono što je pozitivno u toj priči je činjenica da smo tu ulicu mogli izbjegavati i pronalaziti druge puteve kako do škole tako i do naše menze.
    To nam je i uspijevalo, mada smo nastojali ići tom najkračom maršutom i na kraju smo se za to i izborili…
    Veći problem od ovoga nam je bio problem sa maturantima i nekim ufuranim frajerima od kojih se isticao momak po nadimku koje mu je dao Milenko – a prozvao ga je Starkaa..
    Bio je maturant ugostiteljsko turističke škole i imao je sobu odmah do naše. Onizak rastom, spreman uvijek za marisanu, sitne lopovlike, krađe i sve ostalo što uz to ide. Bio je rodom iz Fojnice. Tip je bio po prilično opičen i nije se bojao vaspitača ni 1%. Dolazio je u dom kada je htio, često i u veselom stanju…
    Imao je specifičan govor – onako malo promukli i otezujući glas.
    A starije domce je pozdravljao sa:
    Đe si starkaaaa!
    Onako malo ga otegne. Valjida zato što je bio maturant pa je pozdravljao učenike koji su bili 3 i 4 godina sa njegovim:
    Đe si starkaaaa!?.
    I Milenko mu odmah da nadimak Starka (ali naravno da ovaj nije znao)..
    E kakve smo probleme imali…
    Pošto je u sobu 15 došlo 5 fazana (Ekrem, Zafer, Milenko, Edin i ja) on je to nastojao maksimalno iskoristiti i uspijelo mu je pa recimo nekoliko mjeseci.
    Uđe nam u sobu i onako sa vrata Kevriću baci 2 dinara i kaže:
    Momci kupite mi: litar cole, malboro i Jadro keks. Požurite nemam vremena za čekanje..
    Mi se sgledamo i ša ćemo moramo kupiti jer nam marisana ne gine… sakupimo mi tako nekih 20-tak dinara koliko je potrebno za to, kupimo šta je rekao i neko mu to odnese u sobu…
    I tako navrati on jednom sedmični ili u 10 dana i uvijek isto…
    Ekonomski nas ubi.. Skoro svi bankorotirali radi njega…
    Jednom tako dođe i baci opet 2 dinara Kevriću i kaže momci ne moram ponavljati znate ša ćete kupiti, i zatrvori vrata, ali ih odmah otovri i doda: Ne zaboravite kusur da mi vratite…
    Vratili mu mi kusur 2 dinara koliko je idao a onti se vrati i reče:
    – Momci ja sa vama jaranski a vi me kradete.
    – Jel to lijepo. Pa nije?!
    – Hajde fino vratite kusur, koji bi trebao biti 10 dinara…
    – Hajde sakupite još 8 dinara koliko mi fali, i nemojte da dugo čekam jer se čekanjem kusur povećava….
    I tako nama poslije izvjesnog vremena „pukne film“ i odlučimo jednom da bojkotujemo: kaže Milenko ja ne dam više, Ekrem isto, Zafer i svi redom… Razbježimo se mi po sobama, krijemo se od njega..
    Došao on kasnije u sobu nigdje nikoga a njegova 2 dinara leže na Kevrićevom krevetu. U sobi samo Nurija, sjedio on tako malo i otišao… Kasnije nas Nurija sabirao po domu..
    I tako smo se krili iz dana u dan .. Pratimo otprilike kada će doći i obično neko ga snimi i upozori ostale:
    Eto Starkee… !?
    Obično se rasturimo po cijelom domu, ni slučajno ne idemo svi u istu sobu već pojedinačno…
    Dolazi on u sobu ali nikako da nas nađe, i tako nakon izvjesnog vremana mu dosadi da nas traži, jer je vidio da smo odlučni i pored njegovih prijetnji koje nam je upučivao…
    I okani se on nas i mi se konačno vratismo u svoju sobu ne strahujući više od Starkee…
    A poslije izvjesnog vremena poče i nas pozdravljati sa onim njegovim:
    Đe si starkaaaa!?.