Mustafa
Participant
    Post count: 8282

    [color=#FF0000][b]Moje đačko doba u Sarajevu 21. dio

    Hajmo još malo nazad[/b][/color]

    Vikend je uvijek bio specifičan, ako si u Sarajevu onda sa rajom planiraš kako ga provesti, ali ako ćeš kući onda je to radost povratka rodnom gradu, domaćoj kuhinji i staroj raji…

    Karte bi kupovali na stanici nekoliko dana prije polaska, a kada su praznici u pitanju i po nekoliko sedmica unaprijed. Tada su radnici, đaci, studenti, mještani usputnih sela rado i veoma često koristili autobus..

    Obično ako imaš kartu nemaš problema, jer u autobus ulazi prvo raja koja ima kartu i sjeda na svoje mjesto, ako nemaš kartu onda je to procedura kakao kod konduktera pridoiti simpatije da te primi u autobus.
    Pošto je moj babo radio u Tehnotransu dosta konduktera i vozača me je znalo tako da većinom nije bilo problema da uđem u autobus…

    I ako ne uđem u prvi autobus ima drugi, treći itd, a tu su višegradski, goraždanski, čajnički autobusi, pa onda Raketini iz Priboja i Užica itd… Obično su svi ovi autobusi vikendom bili krcati…

    Kada se autobusom dođe na Viječnicu, obično vozač zaustavi da uzme nekoliko putnika iako smo već puni ko šibica. Na sjedištima sjedi 55 putnika a još 40-tak stoji uzmeđu sjedišta…

    Mada ni šibica ne može stati unutra kondukter obično povikne:

    Hajmo još malo nazad!

    Raja nešto gunđa ali se pomalo pomjeri tek toliko da 4-5 novih putnika mogu uči u autobus..

    A onda kada autobus krene počne priča i graja…

    Neki gladni, nisu stigli jesti pa odmah razmotavaju jelo zamotano u papir, neko pitu, neko ćevape..

    Razni mirisi se šire, nekom već muka i galami:

    Otvorite prozore, dajte kesu…

    Opet kad se prozori otvore, puše ovima pozadi pa se deru:

    Zatvorite prozore, uhvatiće me promaha…

    Onda će opet neko otvoriti šuber na krovu autobusa ali samo pravo nikako na stranu jer opet puše nekome…

    A u busu temperatura do ključanja…

    Obično se tu pusti neka kaseta da se umanji žamor raje i uz pjesmu i razgovor stigne se do Rogatice. Obično je to bilo za nekih sat i po….

    A onda u povratku slična procedura: Kupovina karte ili rezervacija na staroj Autobuskoj stanici pored Arnautovića džamije… I ovi autobusi su nedeljom bili svi dupke puni…

    Danas više nema gužve, galame, anegdota, šala pa ni pite ni ćevapa onako u papiru, jer se više u autobusima ne putuje kao što se nekada putovalo….

    Nastaviće se…