Mustafa
Participant
    Post count: 8282

    [color=#FF0000][b]Moje đačko doba u Sarajevu 20. dio

    Dom mladih[/b][/color]

    U Domu mladih su se rodile velike grupe Bijelo dugme, Indexi i druge, ali to je bilo znatno prije mog dolaska u Sarajevo.

    Tu su imale svoje prve promotivne nastupe gotovo sve grupe koje su počinjale svoju karijeru, ali i one čija je karijera bila na usponu, one koje su postajale šampioni i one koje su šampioni bile; ne samo sarajevske, već s prostora čitave bivše Jugoslavije.

    Obično bi govorili – možeš nastupati bilo gdje drugo, ali kad dođeš u Dom mladih da nastupiš pred četiri hiljade ljudi, što je maksimalni kapacitet koji je tada Dom mladih imao, i kad te sarajevska publika prihvati, to znači da si pravi roker.

    Sarajevo je onomad krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih bilo u vrhu i muzičke i filmske i likovne djelatnosti u bivšoj zajedničkoj državi. Dom mladih je zaista imao specijalnu funkciju u radu svih tih bendova koji su prolazili kroz taj prostor.

    U Domu mladih je upravo stasala, krajem sedamdesetih-početkom osamdesetih godina, jedna nova generacija, koja je poznata i znana kao new primitives, a koju su predstavljali Zabranjeno pušenje, Bombaj štampa, Elvis Dži Kurtović, Plavi orkestra, Bolero, Valentino, Merlin i tako dalje.

    Sarajevo se priključilo tom new waveu i nakon nekoliko godina se pokazalo da je upravo ta sarajevska generacija bila jedna od najjačih, pa čak možda i najjača i najstabilnija u tom nekom novom muzičkom izrazu.

    Imao sam par drugova koji su uvijek bili spremni otiči na neku dobru svirku, tako da smo sijaset koncerata ovih i drugih grupa slušali i gledali kada oni još nisu bili u fazi veće popularnosti. Sjećam se jednog koncerta gdje su predgrupa bili Zabranjeno Pušenje kada nisu imali niti jedan snimljeni album, a najveći hit im je bio ”Penzioneri na more idu zimi” Hoćemo na koncert a Enis pita babu da ga pusti na koncert. Babo ba svira Zabranjeno pušenje, a babo će mu na to e kad oni sviraju možeš ići, da je bogdo više grupa sa takvim imenima bolje bi bilo. Mi kasnije crkli od smijeha…

    Skenderija: Frka sa Sokočanima

    Koncert Riblje Čorbe početkom osamdesetih u Skenderiji. Pošto se za koncerte znalo 2-3 mjeseca unaprijed, znao sam da će rogatička raja doći na koncert pa sam ugovorio sa njima mjesto gdje ćemo se naći. Tako je i bilo Motori kako su ih zvali su bili tu: Šef, Alem, Caje a.r., Zop a.r. Kreso, i ostali da ne nabrajam….
    Koncert ko koncercert uobičajno..
    Mi smo bili na parketu negdje na sredini sale..
    U po frke neki Sokočani počeše praviti probleme, traža belaja…
    Poče guranje ali se brzo smiri… Ne prođe puno ponovo isto.
    Neko iz našie grupe udari jednog od njih i da ne bi pravili belaje, odnodno da nas ne bi izbacili – pade dogovor da se nađemo poalije koncerta u parku preko puta Skenderije i da tu bude marisana…
    Po izlasku sretosmo milicionera našeg Rogatičanina Ćolića i na brzinu mu ispričasmo o čemu se radi..
    Super, kaže on, idem i ja biću pozadi vas a ako do toga dođe zvaću pojačanje pa ćemo ih pohvatati…
    Dođosmo u park, meni Alem kaže Muta ti ćeš ovdje da stojiš i da brojiš koliko sam Sokočana povaljao i nasmijase na njemu svojstven način…
    Alem ne obori ni jednog Sokočanina jer se ovi nisu ni pojavili u parku…
    Bili smo tu još malo i onda smo se razišli…
    Ja u Dom a oni su otišli na neke svoje lokacije….

    Nastaviće se…