[color=#FF0000][b]Moje đačko doba u Sarajevu 16. dio
Kino 1. maj[/b][/color]
Sarajevo je tih dana imalo na desetine kina. Romanija, Sutjeska, Partizan, Dubrovnik, Kumrovec, Igman, 1.maj, Kinoteka …itd.
U slobodno vrijeme voljeli smo pogledati neki dobar film. Išli smo obično organizovano sa rajom iz razreda ako se radilo o nekoj prmijeri i filmu koji je trend u svijetu. Obično smo takve filmove gledali u kinu Partizan.
Pred kinom uobičajne gužve i nezaobilazne scene tapkaroša koji preprodaju karte.
Večinom kada je gužva karte smo kupovali na blagajnoj, a kada nema baš puno raje čisto da bi zadovoljili tapkaroše kupovali smo kartu kod njih, mada smo uvijek strahovali kako ćemo proći na ulazu. Nikada nije bilo problema.
U domu nas je bilo nekoliko filmomana koji su u slobodno vrijeme voljeli pogledati film. Obično smo išli u kino Prvi maj.
Kino Prvi maj je bilo specifično kino i kao takvo sigurno je ušlo u historiju Sarajeva. U tom kinu su se uglavnom davali drugorazredni filmovi, ali i filmovi Brus Lija, Bad Spencera i drugih.
Najviše je bilo studenata, srednjoškolaca i lokalne raje. Nama je bio važno i to što je ulaznica u ovom kinu bila najjeftinija u gradu.
Ali kino Prvi maj nije bilo obično kino to je bilo ipak nešto više, sama atmosfera oko i i kinu je bila po mnogo čemu specifična. Unutrašnjost tog kina ličila je na naše rogatičko, stolice, bina, platno, biletarnica…
Jedno vrijeme smo bili baš iventar pa su nas upoznali i radnici ovog kina, čudim se da nam nisu dali kakav popust.
Kino Prvi maj je legendarno kino, koje je zajedno sa svom atmosferom oko njega teško zaboraviti, a ušlo je i u pjesmu Zabranjenog pušenja – KINO PRVI MAJ.
Moje školsko doba obilježila su dva filma koja će ostati kao simbol moje ali i mnogih generacija…
Nastaviće se…