Pricanje Lovca je vrlo interesantno ali bi valjalo i da se ostali ukljuce i prenesu svoje dozivljaje u nas forum. Ja sam takodjer bio sudionik ovih dogadjaja koji su mi se duboko urezali u sjecanje a valjalo bi ovdje navesti i detalje koji su bili vrlo interesantni a u prici nisu pomenuti.
Ja se i danas sjecam ranjene zene Mirsada Arukovica. Cijelo vrijeme smo je nosili na nosilima. Bila je ranjena u nogu od PAM-a. Po nesreci je bila jako teska tako da nam je to zadavalo velike muke. Eto ja sam ucestvovao u nosenju te zene i preko Ljuna a i dolinom Prace prema Ustipraci. Bilo mi je tesko ali sam stisnuo zube, mada mi je dolazilo da pobacam i svoj ruksak i da posaljem sve do djavola.
Sjecam se dobro tog datalja za koji Lovac spominje da je nastala graja. Ustvari ovi koji su nosili zenu trazili su da se mijenjamo jer je ispalo da jedni te isti stalno nose ranjenika. U jednom momentu vise niko nije htio dalje tako nositi.To je bilo prakticno kada smo se popeli na Ljun.
A onda se desilo nesto sto je bilo nezamislivo u takvoj situaciji. Cuvar iz preduzeca Sjemec, Ramiz mu je bilo ime, prezimena se ne sjecam, zivio u Podhridu, izvadio pistolj i pucao dva puta u zrak. Valjda htio da zaplasi ove koji nece dalje da nose. Ljudskoj gluposti nema kraja. Tim hicima smo prakticno bili otkriveni i ubrzo su pocela nasumicna granatiranja a onda i panika medju svijetom. To je mnoge kostalo i zivota.
Lovac takodjer spominje improvizovani most preko Prace koji je napravljen za prelaz zbijega na drugu stranu Prace. Prejaka je rijec most za tako nesto.
To je u stvari bilo stablo koje su srusili i tako premostili nabujalu Pracu. Kao drzac (rukohvat) bilo je zategnuto iznad stabla jedno uze za koje smo se drzali prilikom prelaska. Praca ispod nogu je bila mutna i valjala sve pred sobom . Mnogi su imali problem prelaska preko ovog „mosta“.
Sjecam se da smo ja i moj rahmetli otac maltene prenijeli moju majku preko tog debla jer ona nije bila u stanju da sama predje. Nije bilo druge , valjalo je preci ili se vratiti na teritoriju koju su poceli napadati cetnici. Taj detalj mi je i danas ostao duboko urezan i kad ga se sjetim uvijek , iznova, me uhvati strah. Za mene i oca to nije bi neki problem ali za nju je to bila nepremostiva barijera.