Dobrica Ćosić u pisanom obliku brani Nemanju Kusturicu
Objavljeno: Pet, 19. 09. 2008. 16:04
PROTIV NEHUMANOG PRESELJENJA
Među prvima pritekao u pomoć Nemanji: Dobrica Ćosić
Najzanimljiviji deo pisma je onaj u kom se Ćosić buni protiv onih koji Emiru prete progonom u turske zemlje. Bizarna situacija: autor projekta humanog preseljenja, koji je devedesetih godina surovo primenjivan u susednim zemljama, danas odustaje od svog životnog dela, doduše, samo parcijalno – na jednom jedinom primeru. Ovaj neočekivani izliv humanosti glede humanog preseljenja svakako treba pozdraviti. Otporaški duh živi!Pišu: Tomislav Marković/Petar Luković
Počasni član Otpora, Dobrica Ćosić, poznatiji kao Otac Nacije, nastavlja sa neustrašivim pružanjem otpora snagama haosa i bezumlja. Ovog puta, na Ćosićevoj meti našli su se žitelji Kremna, zbog svog beskrupuloznog, jeretičkog pokušaja da sačuvaju svoja imanja od Nemanjine nacionalizacije. Potpuno logično: čovek koji se nakon Drugog svetskog rata uselio u tuđu vilu na Dedinju i, mrtav hladan, ostao u njoj do dana današnjeg, ne razume potrebu običnih ljudi da brane kuće stečene poštenim radom. Ćosić je prvo pozvao Kusturicu telefonom, vidno uzbuđen i potresen, i drhtavim glasom mu pružio bezrezervnu podršku u pravednoj borbi protiv kremanskih kulaka i njihovih sitnosopstveničkih interesa. Otac nacije nije se zadovoljio usmenom, oralnom podškom slavnom režiseru i antiglobalisti, pa mu je uputio i pismo koje objavljuju „Večernje novosti”, što je za čoveka koji za sebe već decenijama tvrdi da je „pisac” sasvim račundžijski, imajući u vidu da će se pismo pojaviti u 36. tomu njegovih finally izmenjenih dnevnika, negde krajem 2091, na stogodišnjicu oslobođenja srpskog Dubrovnika.
Povodom bezuslovne podrške Nemanji Kusturici, oglasio se sam Emir, koji je baš kao njegov mentor, vidno uzbuđen i potresen, drhtavim glasom izjavio:
„Zvali su me ovih dana i Dobrica Ćosić, i ministar kulture Nebojša Bradić, i Siniša Kovačević, i mnogo drugih ljudi. Svi koji nešto vrede na mojoj su strani, jer je ovde, što se mene tiče, sve čisto kao suza. Hvala im svima na rečima utehe: i Dobrici, i ministru, i Siniši, i običnim ljudima koji su me zvali”. Vlasnik planine i stanovništva u svojoj guberniji zaključuje da je porukama „da ide u Novi Pazar i Istanbul – dotaknuto dno”. Emir pojašnjava: „Jedino što to dno ima raspon, od onog što je učinila Vesna Pešić, koja je pre godinu dana organizovala turistički aranžman za moju deportaciju u Bosnu, do mitraljeza i budaka i tih primitivnih govornika iz Kremana koji mi ponovo organizuju turistički aranžman, samo ovog puta za moju deportaciju u Istanbul ili u Novi Pazar”.
Srećom, utehu je pronašao u potresnom pismu Dobrice Ćosića pod dramatičnim naslovom „Stidim se psovača”. Ovu kratku umetničku formu Oca Nacije prenosimo u celini.
Stidim se psovača
„I mene su mnogo puta uvredili i ponizili ljudi moga jezika. Podnosio sam to zato što sam pisac, pa me je to pozvanje pozivalo na trpljenje i sebične, i prostačke, i zle ljudske prirode. Pri tom, kao pisac svojim savremenicima praštao sam mnoga neznanja i nemoći i pravdao česta nerazumevanja sebe i drugih. Ali, u svojim knjigama nisam prećutao mane, gluposti i zla dela ljudi moga jezika.
Morao sam sve ovo da kažem da bi me bolje razumeli učesnici zbora u Kremni, koje je u četvrtak prikazala Televizija Srbije. Zaprepastio me taj događaj. Ponizili su me kao Srbina i pisca govornici u Kremni.
Na tom zboru govorilo se o proširenju Nacionalnog parka Mokra Gora na neke prostore južne Tare, na kojima postoje tri sela koja se osećaju ugrožena tim činom. U suprotstavljanju odluci o proširenju i uređivanju Nacionalnog parka, neki ljudi su prostački, mrzilački, ‘srpski’, ‘pravoslavno’, vređali Emira Kusturicu, velikog umetnika i velikog patriotu, i pretili mu progonom u turske zemlje.
Čoveka koji je svojim sredstvima i graditeljskom energijom sagradio Drvengrad – čudo na Mećavniku, Mokru Goru sa ‘železničkom osmicom’ u saradnji sa vlastima pretvorio u Nacionalni park, koji je ozakonjen i time su zaštićene prirodne lepote i rude Mokre Gore, a stotinama hiljada turista omogućena uživanja u raskošnim lepotama srpskih predela i stare, patrijarhalne kulture užičkog kraja koja nestaje.
Ako su zasnivanjem Nacionalnog parka i na južne predele Tare, sa unošenjem novih sadržaja ugrožena i neka imovinska prava seljaka Kremne i okolnih sela, postoje pravna sredstva i državni organi da se zaštite imovinska prava ugroženih građana. Ali nije ljudski, nije časno, nije domaćinski da se vređa, ruži i ponižava tvorac Nacionalnog parka Mokra Gora, jedan od najznačajnijih, u svetu danas najugledniji stvaralac u savremenoj srpskoj umetnosti. Ti kremanski psovači nisu uvredili samo Emira Kusturicu; oni su uvredili sve srpske građane koji drže do kolektivnog dostojanstva srpske države. Oni su prostački ponizili i svoje pretke i osramotili svoje sugrađane. Ja javno molim Emira Kusturicu da istraje u svojim plemenitim i patriotskim ciljevima.”
(e-novine)