[mirsad_d]

#18701

Otimaju nam čak i priloge za obnovu seoske džamije!
04-12-2009 02:00
SAN

[b]
Dok su do­maćim vlas­to­dršci­ma i pred­sta­vni­ci­ma međuna­ro­dne za­je­dni­ce u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni pu­na us­ta održivog po­vrat­ka, po­vra­tni­ci u Međeđu kod Vi­še­gra­da naj­bo­lji su pri­mjer ko­li­ko se i ka­ko to ver­bal­no za­la­ga­nje za pro­ve­dbu Ane­ksa 7 dej­ton­skog spo­ra­zu­ma po­vo­di u pra­ksi. Zbog ne­ima­šti­ne, odno­sno ne­dos­tat­ka osno­vnih uslo­va za go­lo preživ­lja­va­nje, se­dam­de­set po­vra­tničkih po­ro­di­ca ove mje­sne za­je­dni­ce spre­mno je da ko­le­kti­vno na­pus­ti svo­je do­mo­ve i „pre­se­li” pred zgra­du Pred­sje­dniš­tva BiH u Sa­ra­je­vu…[/b]

Očaj­na si­tu­aci­ja

– Vi­še nam je sve­ga dos­ta! Ne može vi­še ova­ko! Ne­ma ko­me se ni­smo obraćali, mo­li­li, ku­mi­li… Ni­ko ne želi da po­mo­gne da preživi­mo! Os­tav­lje­ni smo ni na ne­bu ni na ze­mlji!

Mi ne­ma­mo sko­ro ni­šta da je­de­mo! Ne tražimo mi ku­le ni gra­do­ve, tražimo da za­ra­di­mo! Da nas bar ne­ko po­gle­da, da nam iz­gra­di ne­ku fa­bri­ku da ra­di­mo…

Od 70 po­ro­di­ca, sko­ro ni­ko ne ra­di, jer po­sla ne­ma. Živi­mo od ri­bo­lo­va i vađenja ka­me­na. Ako šta ulo­vi­mo i pro­da­mo – to nam je sve. Ako do­ručku­je­mo, večeru si­gur­no nećemo ima­ti – kaže za „San” Nu­sret Hu­rem, je­dan od mje­šta­na Međeđe.

Nje­gov ko­mši­ja Enes La­me­zan, pak, na­vo­di da se po­vra­tni­ci u Međeđu ne mo­gu ni li­ječiti, a ka­mo­li šta dru­go…

– Ima­mo am­bu­lan­tu, ima­mo do­kto­ra…, međutim, ima­mo i pro­blem sa ka­na­li­za­ci­jom, ko­ju ni­ko neće da ri­je­ši, a zbog čega do­ktor vi­še ni ne do­la­zi u se­lo… Ne­ma­mo pa­re da pla­ti­mo da se to po­pra­vi, pa nas svi za­obi­la­ze.

Is­ta je si­tu­aci­ja i sa odvo­zom smeća. Još ma­lo, pre­tvo­rit ćemo se u de­po­ni­ju… Da ne go­vo­rim o to­me da nam dje­ca ne mo­gu pu­to­va­ti u sre­dnju ško­lu u Vi­še­gra­du, jer ne­ma­mo pa­ra da pla­ti­mo pre­voz. Ima­mo tri učeni­ka ko­ja ćemo mo­ra­ti ispi­sa­ti iz ško­le, jer ne mo­gu da pu­tu­ju…

Mi tražimo sa­mo da živi­mo. Tražimo da je­de­mo, tražimo bi­lo šta. Mi ni­šta ne možemo odbi­ti, jer je na­ma sva­ki vid po­moći do­bro do­šao. Ne­ka nam država da ma­ši­ne, tra­kto­re… Ima­mo nji­ve, mi ćemo ra­di­ti… Ova­ko, svi ćemo je­dnog da­na nes­ta­ti – kaže La­me­zan.

– Me­ni ne tre­ba ni­šta, ali tražim da se po­mo­gne dje­ci da mo­gu ići u ško­lu. To je sve. Vje­ruj­te, na­ma je vi­še pri­ki­pje­lo. Ako se ova­ko nas­ta­vi, ide­mo svi sku­pa u Sa­ra­je­vo, ko­le­kti­vno ćemo se ise­li­ti i doći pred zgra­du Pred­sje­dniš­tva BiH. Ne­ka oni on­da vi­de šta će sa na­ma. Za­bo­rav­lje­ni smo od svi­ju, kao i da ne pos­to­ji­mo – na­do­ve­zu­je se na nji­ho­vu priču Ha­sib Ši­šić.

„Do­pi­sni” pred­sje­dnik

S dru­ge stra­ne, Dževad Ge­gić, ko­or­di­na­tor mje­sne za­je­dni­ce Međeđa za lo­šu si­tu­aci­ju u se­lu kri­vi pred­sje­dni­ka Mje­sne za­je­dni­ce Sa­bri­ju Žunića…

– On ni ne živi u Međeđi, uopće ni­je iz ovog se­la. On je žitelj mje­sen za­je­dni­ce Cri­jep, ko­ja je uda­lje­na se­dam ki­lo­me­ta­ra od Međeđe. Ni­kad ga ov­dje ne­ma. Šta god da lju­di­ma tre­ba, oni mo­ra­ju ići u Cri­jep i plaćati pre­voz da ga nađu da im po­tpi­še ne­ki pa­pir. Ta­ko se ne može ra­di­ti ovaj po­sao. Lju­di su nam gla­dni i že­dni – is­tiče Ge­gić.

Pre­ma nje­go­vim ri­ječima, naj­go­re od sve­ga je to što „Medžlis Islam­ske za­je­dni­ce Vi­še­grad ne želi da po­mo­gne, ne­go odmaže”.

– U se­lu ima­mo efen­di­ju Ha­sa­na Sko­ru­pa­na i Ibra­hi­ma Ka­drića, ko­ji pet­kom za vri­je­me džume kra­du pa­re za ser­gi­ju (pri­log za iz­gra­dnju džami­je)! Sve vam je on­da ja­sno!

Znači, uzi­ma­ju hljeb ovim lju­di­ma iz us­ta, da bi se­bi na­vo­dno pla­ti­li put za Vi­še­grad, gdje žive. Zna­li su uze­ti i po 500 ma­ra­ka, jer se te ser­gi­je ugla­vnom na­ku­pi od lju­di sa stra­ne, naj­vi­še iz No­vog Pa­za­ra, ko­ji dođu na džumu.

Pa, sad su za Baj­ram uze­li 345 ma­ra­ka. Efen­di­ja Sko­ru­pan je taj no­vac uzeo se­bi, to svi zna­ju u se­lu! No, te pa­re bi do­bro do­šle da sta­vi­mo vra­ta na ulaz džami­je, pro­zo­re. Da ba­rem ne­što obno­vi­mo… – is­tiče Ge­gić.

M. Aščić

Uza­lu­dne mol­be Op­šti­ni

– Već go­di­na­ma tražimo da nam po­mo­gne Bi­lal Me­mi­še­vić, pred­sje­dnik Skup­šti­ne op­šti­ne Vi­še­grad, ali ni­kad ni­šta! Sva­ki put smo nai­šli na ne­ra­zu­mje­va­nje. Tražimo bar da nam obe­zbi­je­di sred­stva da dje­cu ša­lje­mo u ško­lu. Ni­je to ne­mo­guća mi­si­ja – kaže Enes La­me­zan.