Anonymous
Evo jos par stihova (opet iz glave jer sam ucio) provjerenog srpskog nacionaliste koga smo takodje “obradjivali”.
Cekasmo se dugo,a kad smo se sreli
Dala si mi ruku i psla si samnom
Krenuli smo stazom nejasnom i tamnom
Iskali smo sunca i srece smo hteli
Oboje smo strasno verovali tada
Da se besmo nasli al mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnji i davno prezivelih jada
I Zanavek, kad se rastasmo i tako
Stezuc svoja srca rukama obema
Otisla si tuzna zamisljena nema
Ko sto bese dosla tihi i polako
Ili ona muska…..
I kraj druge zene ja cu da se nadam
I da srce svoje rasipam i gubim
I opet misleci da prvi put stradam
I prvi put volim i prvi put ljubim.
Govorio je Aleksa Santic svom prijatelju Jovanu da se mani corava posla i politike, ali je Jovanovo nacionalisticko srce bilo jace od onog umjetnickog. Nazalost.
To nije bio slucaj sa Santicem.
Postujem svacije misljenje jer nas je Allah razlicite i stvorio. Da smo svi isti nebi ni valjalo. Ja i dalje smatram da su nam i kroz skolstvo sistematski izapirali mozgove da bi sve lakse bilo 1992. Nista mi ne znaci ako se pored 10 srpskih knjizevnika nasao i jedan Bosnjak. Ko je obradjivao Safvet bega Basagica i citavu plejadu njemu slicnih. To je Sele istina, nismo na Marsu zivili.