Mustajbeg
Bijahose “precice” u Gracanici koje su vodile i na Holuc.
Precica kroz Zecovo, kroz Katicino, kroz Sifino i Minino pa dalje gore kroz Hatemino, kroz Mustajbegovo pa dalje kroz Zikino.
A kroz basce tece potok i svako ima pralo gdje su nam majke haljine prale.
Potok se odvajo iz Dijanovine od rjecice Suceske.
Imo moj buraz malu koku kalabardicu.
Bili mi mali. Ja, Mahir Doli Bel, Dzed Sejtarija i Rusmir Lagumdzija iz Visegrada.
Ucili mi burazovu kalabardicu u Mustajbegovom da pliva.
Nismo je naucili,ali smo je zato ugusili.
Znamo mi kako smo se poslije proveli od buraza.
Moj babo imo vratnice u dnu basce, pa smo tako prolazili Mustajbegovima a i oni nama bome.
Mustajbeg me jako volio a njegov Senad me svadje sa sobom vodo.
Eto tako se sjecam da me vodio u Zakulu na “Kupatilo”.
Sjecam se dobro betonirano okolo a ponegdje zeljezne stepenice ubetonirane da mozes lakse izaci iz bazena.
Ni danas mi nije jasno zasto se onaka ljepota ukinu.
Nasredini nanijela voda pijesak, pa plitko.
Ja mali i mene Senad prenese i ja uzivam li uzivam u kupanju.
Mustajbeg imo veliku bascu,ustvari dvije i imanje u Dijanovini.
U Dijanovini bilo kukuruziste i djetelina, a u bascama povrce i voce.
I ja uvijek priskakuj za Senadom.
U jesen bi kad se poznje kukuruz, dovuci po nekoliko traktora, pa bi se narod navece okupi na komljevinu.
Rasvjeta se razvede, a momci i cure bi igraj i pjevaj.
Kuhaj bi one kukuruze, a i tikve u rernu, pa bi se ko ista jelo.
Senad bi vuko na kolicima za stari hotel: luk,krompir, mrkvu,kupus….,
i ja bih iso redovno sa njim.
Ulaz u magacin bio preko puta ulaza u bolnicu.
I tamo bile velike kace za pokiseliti sljive za rakiju.
Ovi iz hotela bi pokiseli,ispeci i prodaji u hotelu.
U hotelu radio ko konobar i Murat Drakovac.
Prico on nama puno kasnije kako je on peko tu rakiju tamo.
Jedno jutro usto on i doso da pece.
Da zafati one dzibre,kad u njj krepana macka ili pacov, zaboravio sam Bogami.
Stace ode on direktoru (neznam ko je bio) i kaze.
Kaze njemu direktor da izvadi lesinu kad niko ne vidi, da drzi jezik za zubima i da pece dalje.
I tako i bilo.
Murat sutio te zime dok se rakija nije popila, a druge godine prico onima koji su je i popili.
Ima jos jedna o Muratu.
Otiso on u penziju, ali je jos dugo godina radio kod Suljage u cevabdjinici.
Proslo i to i on posto pravi penzioner.
Ostario i sta ti predstoji nego zabavi se oko kuce.
Dosadno i on nije mogo iscekati svaki dan kad ce ovi iz Novog naselja kuci sa posla.
Murat bi se uvijek salio sa njima a i oni sa njim.
Reci bi on njima da su budale sto rade, a on sjedi po vazdan kod kuce, i opet vise izadje od njih (ko biva dobra mu penzija).
A Hilmo Cesko, onaj veliki iz Komunalnog bi uvijek reci:
“Kad ces vise umrijeti Murate da i ja koji dinar zaradim”.
Ko biva da Murat umre a on ce mu mezar iskopati i naplatiti.
Da li tako bi neznam ali znam kad je Murat od starosti umro da mu je dzenaza bila na mezarju iznat Novog naselja, povrh Hilmine kuce.
Mustajbegova zena Hedija bijase odnekud iz Brckog, pa je moguce da to ima kakve veze sa tim sto im je stariji sin Mirso otiso bas u Brcko predavati u skoli.
Hedija bijase divna zena.
Umrije iznenada, a za njom i Mustajbeg nekoliko dana poslije.
Od tuge se nije digo iz kreveta.
Lezo nekoliko dana, niti je jeo niti pio dok nije izdaho.
Allahrahmetile.