U toj kriticnoj situaciji iz bataljona smo bili odsutni ja, Camil i Rasim Dzindo, pa se oko toga takodje svasta pricalo. Neki su govorili da mi nismo slucajno odsutni. (Poslije povlacenja nasih snaga iz Rogatice Camil Dzindo je dosao u Bataljon).
Saznavsi za sve ovo, neprijatelj je presao u energican napad na polozaje Muslimanskog bataljona i nakon dva dana borbe ovladao nasim polozajima iznad sela Diknici i Prizici, a bataljon se povukao na polozaje iznad sela Dastansko. Sutradan je neprijatelj produzio napad i na ove polozaje, ali je odbijen. Medjutim, navece je sa polozaja dezertirao citav vod 1. cete – 21 borac – i predao se neprijatelju u Varesu. Ovaj dogadjaj je jako zabrinuo stab odreda »Zvijezda«, pa je Muslimanski bataljon povucen iz borbe i razmjesten u selo Brgule. Sutradan je povucen jos dublje u pozadinu – u selo Okruglicu. U toku povlacenja pronesena je vijest o tome da ce bataljon biti upucen prema Rogatici, pa je kod boraca nastalo odusevljenje. Ali kad je bataljon stigao u Okruglicu, pozvane su komande ceta i saopstena im odluka staba odreda »Zvijezda« da se Muslimanski bataljon mora temeljito procistiti. Odmah je sazvan i sastanak svih boraca bataljona, na kome je govorio politicki komesar odreda Hasan Brkic Aco. On je objasnio da je u toku neprijateljska ofanziva i da je zahvaljujuci cetnickoj izdaji neprijatelj probio nase polozaje, prosao komunikacijama i ovladao dijelom slobodne teritrije Romanijskog odreda i odreda »Zvijezda«. Predvidjao je dalje teske borbe, u kojima ce trebati podnijeti velike napore i zrtve. Osvrnuo se i na dezerterstvo iz bataljona i ukazao da to cetnici u svojoj propagandi obilno eksploatisu. Nije iskljucivao mogucnost i da cetnici napadnu bataljon. Rekao je da situacija zahtijeva da se formiraju udarne jedinice, spremne na najvece zrtve i napore. S obzirom na to pozvao je borce koji nisu spremni da se po nekoliko dana bore bez hrane i smjestaja po kucama da slobodno odloze oruzje i da idu svojim kucama, s tim sto ce dobiti propusnicu za nesmetan prolaz nasom slobodnom teritorijom. Trazio je da onaj ko odluci da ide kuci odlozi oruzje tu na licu mjesta.
Poslije njegovog govora nastala je vrlo mucna situacija. Ljudi su postali utuceni. Pocelo je sasaptavanje i dogovaranje, a zatim su pojedinci poceli odlagati oruzje, prvo stariji, a zatim i mladji. U toku nekoliko sati diskusije i dogovaranja oruzje je odlozilo 105 boraca.
Jedan manji broj otpustenih boraca probio se odmah u Sarajevo, prikazujuci se kao »izbjeglice« i tamo se nastanio bez vecih poteskoca od strane ustaskih vlasti. Ali, vecina otpustenih boraca se probijala u svoja sela, da vide prvo sta je sa njihovim familijama, pa da onda odluce sta dalje da rade. Na putu do kuce ili ubrzo po stizanju kuci neke su pobili cetnici. Na taj nacin su nastradali: Ibro i Jusa Hodzic iz Satorovica; Emin Dauzaimovic, Becir Hodzic, Mujo i Hakija Husic, Abid Hurem, Camil i Avdija Pleho – svi iz sela Osovo; Demko i Fehim Suceska – iz sela Jasenica; Emin Smajic iz sela Kalimanici; Salko, Mujo, Halil i Salim Begovic – svi iz sela Kosutice. Ostali su se po stizanju kucama prijavili ustaskim vlastima u Rogatici. Sve su ih saslusali i, posto su izjavili da su »morali« birati ili da idu u partizane ili da ih pobiju cetnici, te da su partizane napustili cim im se pruzila prilika, to su svi pusteni kuci, s tim da se odmah jave u ustase i oruznike ili da se svaka dva dana javljaju ustaskim vlastima u Rogatici. Jedan broj je stupio u ustase i oruznike, a neke mladice su odmah mobilisali u domobrane.
Nakon 10 – 15 dana sve one koji nisu stupili u neprijateljsku vojsku ustase su pohapsile u Rogatici. Sutradan su ih Franceticeve ustase sprovele za Sokolac i usput ih tukle. U Sokolcu su bili zatvoreni dvije noci. Za to vrijeme neke su tukli, a narocito Himzu Sabanica iz Satorovica. Njega je neko optuzio da je ubio brata Adema zato sto nije htio da ode u partizane, sto je bila cista izmisljotina. Treci dan su ih postrojili, a ubrzo zatim dosao je Francetic licno, slikao ih i pitao: da li ce opet ici u partizane. Poslije toga odrzao im je govor, u kom je istakao da treba svi da stupe u ustase. Naredio je da one koji nece da idu u ustase puste kuci. Po odlasku Francetica trebalo je da se jave u ustase, ali javila su se samo dvojica i to kada su trazili da idu sa komorom. Ostale su pustili da idu kuci. Vecina je odmah krenula za Rogaticu, krecuci se iza ustaske komore. Na Glasincu su naisli na partizansku zasjedu i tom prilikom su poginuli Alija Konakovic iz Satorovica i Ibrisim Sabanic iz Okruglog. Neki su se zadrzali u Sokocu. Medju njima su bili Nezif i Meho Musovic iz sela Zakomo. Njih su ustase ponovo uhapsile, odvele u kasarnu u Podromaniji, gdje ih je saslusao neki gestapovac iz Sarajeva, a zatim odmah strijeljao u blizini kasarne. Nije poznato zasto su uhapseni, a prema misljenju nekih ocevidaca njih su osumnjicili da su se zadrzali u Sokocu radi prikupljanja podataka za partizane.
U Praci su ustase uhapsile otpustenog Jusufa Plehu, ispitivali ga i mucili a zatim ga predali Nijemcima, poslije cega mu se zameo trag.
Od 105 otpustenih boraca oko 40 ih je stupilo u neprijateljsku vojsku. To su, vecinom bili mladi ljudi. Ostali su na razne nacine izbjegavali saradnju sa okupatorom i stupanje u neprijateljsku vojsku. Manji broj je nastavio aktivno da saradjuje sa NOP-om, a neki su pred kraj rata ponovo stupili u partizane. Hamid Herceglija iz sela Osova je pred kraj rata strijeljan od strane ustasa u Sarajevu, kada mu je sin pobjegao iz neprijateljske vojske.
(nastavice se)