…….da sam sretan sto sam daleko i da mi je lahko ili da sam možda zaboravio, zaboravio Rogaticu i raju, onda griješe. Jer da jesam onda ne bih bio ovdje s vama, ne bi me bolilo u prsima, i ne bi me pritisk’o ovaj zrak k’o tuč. A kad mi postane pretežak, kad me počne u zemlju ugoniti, onda dođem u ovu našu čaršiju pa se ljudski ispričam. Ispičam se s nekim koga ne znam, jer znam da mu je drago isto kao meni, jer da nije nebi bio ovdje. Ponekad dok čitam komentare, pokušavam ih staviti u određeni dio grada i vezati s određenom generacijom, pa mi tako listajući teme dođe k’o da šetam ulicama Rogatice. Isto k’o da gledam na zalasku sunca kako raja kući s kupališta ide, ko da vidim društvo kod Ćiće u bašti, a miriše pica s Mejdana se cuje, k’o da vidim Koru kako fiću glanca pa za relly neki kao da se sprema pa se onda pitam a ko je to kriv što Sadika više među nama nema. Ko je kriv što….