Prvi napad cetnika na Gradinu
Kad moras da biras izmedju dva zla onda je najvaznije da ostanes pribran i stalozen da bi mogo donijeti pravu odluku.
Kad sam spomeno slanje nejaci za Vlasenicu zaboravio sam spomenuti glavni razlog koji nas je natjerao na tu odluku.
Znaci za Kladanj nismo mogli jer je Vlasenica bila ispred nas.
Na drugu stranu putem za Zvornik prema Kasabi i Konjevic polju(bili u nasim rukama) takodje nismo mogli jer udaramo na Milice,cetnicko mjesto ozlogasenog cetnika Rajke Dukica direktora Boksita(rudnik glinice za dobijanje aluminija) i velikog prijatelja cetnickog vojvode Karadzica.
Na trecu stranu gore je Han pijesak,a na cetvrtu Sekovici takodje cetnicko mjesto.
Nismo imali nikakve sanse za izvlacenje nejaci a samo par dana ranije cetnici su upali dole u Zaklopacu i pobili skoro svo stanovnistvo.
Na celu im je stajo vojvoda Gorcim.
Zaklopaca je bila moderno selo na magistralnom putu za Zvornik nekoliko kilometara ispod Vlasenice.
Iznad sela je bio rezervoar vodovoda i cetnici su stalno prolazili gore.
Tog dana kad su upali pucali su na sve sto se mice.
Ljude,zene,djecu i domace zivotinje su ubijali svuda.Po njivama,livadama,dvoristima….gdje su koga stigli.
Ovo su nam ispricali nekoliko prezivjelih koji su sumom uspjeli pobjeci do nas.
Sjecam se jedne stare zene(zaboravio sam ime)koja je stigla sa jednim unucetom.Tri ili cetiri sina,snahe i ostalu unucad sve su pobili……
Tada je u nekoliko minuta na svirep nacin ubijeno preko 90-et nevinih osoba,samo zbog toga sto nisu bili srbi
Ni jednu kucu nisu zapalili,vjerovatno zeleci da se tu nastane,jer selo je bilo domacinsko.
E to je nas nagnalo da nase posaljemo za Vlasenicu,jer ako ostanu sa nama svi smo gotovi,a ako ostanu muski samo onda imamo ikakve sanse.
Ako odu u grad nadali smo se nece gore praviti takve pokolje.
I imali smo srecu i mi i nasa nejac
Gledali smo kako gore sela i prigradska naselja: Pijuci, Alihodzici,Piskavice,Drum,Pesica brdo,Toplik…….
Sve do jednog i samo je jos Gradina ostala.
I jedno jutro sabahile cuju se transporteri odozdo od Muhine kafane.
Muho je bio musliman ozenjen Brankom sa Pala i kasnije smo culi da su ga ubili.
Izbudili smo one koji su spavali i okupili se u Muminovicima.Zauzeli smo pozicije u rovovima koje smo ranije bili iskopali.
Bilo nas je dvadeset i nekoliko,i toliko smo imali cijevi.
Neko kalasnjikov,neko njemacki smajser,neko lovacku a neko pravljenu od ficinog volana.
Cudo jedno ni metak nije bio opalio.
Kasnije smo to komentarisali da nisu ocekivali da ima ikoga.
Vjerovatno su mislili da smo ispratili nejac a mi se zaputili sumom za Cersku.
E tu su se bili zajebali!
Vidili smo ih,tri transportera i sigurno preko pedeset cetnika(kokosara)
Kokosara, kazem zato jer samo je nekolicina bila uniformisana a ostali su bili u civilkama ali svi naoruzani do zuba.
Jedino sto sam tada osjeco bilo je neko mrtvilo,klonulost i cini mi se osjecaj koji imas pred sami san.Jos dvije sekunde i zaspo si.
Sad znam da je to bilo od silnog straha.
Lijetali su tamo vamo.
Jedan je viko:”Evo meni varburga”.
Drugi:”Evo meni golfa”…….
I tad je pocelo.
Trestalo je na sve strane.
Boze mili bunila.Ni danas neznam sta se tacno desilo.
Trajalo je par minuta cini mi se i prestalo.
Nismo ih vise vidjeli.
Ostali smo tako neko vrijeme dok nije prestala huka transportera.
S obzirom da smo bili rasporedjeni na nekih par stotina metara i rovovi su bili u vocnjaku nismo znali da li imamo gubitaka.
Srecom na nasoj strani nije bilo poginulih.
Kasnije smo nasli trojicu mrtvih cetnika i bili bogatiji za tri apovke(tri automatske puske bivse jna),dva pistolja nekoliko bombi i okvirova municije.
Zapaso sam prvu bombu.
Narednih par dana nisam nista mogo jesti,kamen u zelucu……….