Putovanje do planine Radave
Kad sam se ujutro probudio nisam odmah usto.
Bilo je rano pa sam odlezo jos par sati.
Nije bilo neobicno spavati na stolu, jer sam vec poodavno bio zaboravio kako izgleda spavati u krevetu.
Negdje oko jedanaest sam usto i kreno u posjetu nasim “Srebrencanima”.
Otiso sam kod Samira Satrovica sina Camilovog sa ceste(donjeg dijela Holuca).
Naso sam ga “kuci” i ujedno se poselamio sa Remzom Bico i njenim scerima (komsinice sa Suplje gromile).
Remza je inace sestra Eseda Kurte a udovica Age vodoinstalatere.
Remzu sam sreo i u ljeto 2006 na Otoci u Sarajevu, sa mislim najstarijom sceri.
Zive negdje u Americi i dosle da kupe stan.
Vjerovatno se razmislja o povratku.
Od njih sam otiso meni posebno dragim osobama jos od prije.
Teta Behka i Dzenana.
Somine, majka i sestra.
Ne sjecam se da su bili Somina zena i djeca.
Sjecanje pomalo izdaje, davno je bilo.
Moje komsinice, a teta Behka je bila i jedna od najboljih prijateljica od moje majke.
Skupa su i zarobljene u Gracanici i tu saznajem da je moja mama deportovana drugim autobusom za Olovo ili Kladanj a one za Zepu.
Pun autobus.
Od njih saznajem i da su u Zepu skupa deportovani i moja tetka, tetak, snaha po teticu i njena kcer, i da su jos uvijek gore.
Sa njima cu se sresti za par dana.
Dan pun emocija, bilo je i suza.
Tako mi je dan proso u obilasku nasih.
Jos sam sazno od jednog Zepljaka da kamion krece za dva dana za Zepu.
Neznam tacno koji je Zepljak bio, ali znam da je doso da zamijeni kravu za brasno, pa ce i on nazad za Zepu.
U to vrijeme, prico mi je, vec se osjecala nestasica brasna u Zepi.
Puno izbjeglica, a mora se jesti.
Narod iz Srebrenice je tih dana iso dole Drini i donosio hranu: voce, povrce, zitarice.
Islo se nocu i bralo rukama.
I glava se mogla tako izgubiti.
Zamotaj ruke krpama i “skidaj” klasove u vrecu.
Ako naberes koju kilu zita na “konju si”.
Imas sta jesti.
Bilo je to tesko vrijeme dok jos nije bilo humanitarne.
Drugi dan sam poranio na mjesto odakle krece kamion.
Stajo je parkiran, a bilo je i par ljudi sa vrecama.
Cekali smo par sati i iskupilo se naroda za pun kamion.
Naso sam vozaca, pito ga mogu li i ja sa njim, i ponudio mu teglu soli koju sam imo u mojoj vreci-rancu na ledzima.
Nije htio uzeti nego mi je reko da prvo moraju sjesti ljudi i zene koje je i dovuko iz Zepe prije par dana, pa ako imadne mjesta da i ja sjedem.
U ratu moze sve i narod je bio malte ne jedan na drugom po vrecama
ali sam i ja sjeo.
Krenuli smo.
Izasli iz Srebrenice i vidim poslije nekog vremena prolazimo pored tvornice stolica u Zelenom jadru.
Tako se zove cini mi se.
Poslije poduze voznje stigli smo na povrsinski kop rudnika Podravanje.
Odavde je firma Boksit iz Milica vozila glinicu u Zvornik na preradu, prije rata.Dole se pravio aluminijum, cini mi se.
Sve je bilo skrseno, masine unistene.
Stali smo.
Treba izvaditi ulje iz masina,a koristi se umjesto nafte.
Puno dimi ali kamion ide.
Ujedno smo iskoristili priliku da se protegnemo.
Kad je sve bilo gotovo krenuli smo dalje.
Nidje cetnika.
U to vrijeme su bili potisnuti dole skroz prema Milicima.
Tumbali smo se tako, pola dana cini mi se i sve po jako losem makadamu i sumskom putu.
Stigli smo na planinu Radavu.
Vidio sam katune i kolibe i pricali su mi da je tu ljetna ispasa stoke.
Cak tu dolaze na ispasu i stocari i ovcari sa Vlasenicke opcine.
Osto sam da nocim kod nase vojske.
Naso sam tu malog Dzevada Dzebu iz Novog naselja.
Zajednicko nam oba cupavci bili a i rockeri.
Reko mi je da mi je rodbina u Luci ili Krusevu dolu.
Vojska je spavala po kolibama.
Ja sam tu noc zanocio sa jednim momkom sa Zutice u jednoj cobanskoj kucici.
To je kucica koju cobani voze za sobom i spavaju u njoj.
Taman tolika da jedva mogu dvojica leci i da im noge ostanu napolju.
Napravljena na saonama da se lakse prevlaci sa jednog mjesta na drugo
Bilo je sanduka od cetnicke municije pa smo to lozili.
Jos koji dan i kraj ce oktobra ’92.
Majko mila, kad sam se probudio sve bijelo, pao snijeg.
Na meni one moje patike, prijeratne, plave od vrazije koze, farmerice i moja jakna.
Rijesim ja odmah jos isto jutro da krenem rodbinu traziti.
Dzevad mi kaze kuda sve moram ici, poselamim se sa njim i krenem nanize……..