NASTAVAK
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
11
izgovorila, kako treba presječe je pogledom oštrijim od sablje, babo.Ona se ujede
za jezik i nereče ništa.Nakon jacije a bijaše vallahi pravo lijepo Mujaginca izvede
Esmu pred džamiju i reče joj dok su čekale: « Slušaj ono si onda rekla i pitala
momka nepoznata za curu Eminovu jeli.Znam te ja beštijo.Stid te nebilo, đe ima
da cura pita tako otvoreno k’o ti.Nego znaš li ti možda….da te nisam više čula.K’o
to još samo tek tako odgovara.Ma znala sam ja da tebe kvari pomalo ona tvoja
Enisa.Sve neka treba pitati.Pa znašli bona za redi ikakav.Znadeš li da se
nepostavljaju nikakva pitanja momku tek tako još prednama.Bože dragi, vallahi
tebi nekad nije dobro meščini». Esma izusti nakon majke i reče: « Majko draga, ja
nisam mislila tek tako da ga pitam mada je pitanje izgledalo direktno.Bezbeli ima
onaj moj Emin neku tamo.Ko da osjećam, zadnji put kad smo bili skupa gore u
mahali pred kućom, on mi je svašta nešta pričo za fakultet a svako bi malo
izbjegavao odgovore na to gdje živi i s kime i kako mu je tamo samome bez
mene. Ja draga majko nemam namjere se tek tako udati a da nemam sigurnosti i
pouzdanja unjeg.Sve me nešto peče oko duše k’o da mi nešto krije.A Allah dragi
zna najbolje…».
Pošto sklanjaše Mujaga i Harno dođoše do Senije i Esme.Svi se zaputiše
prema kući.Putem Harno je nešto razgovaro sa Mujagom a Esma je bila strašno
postiđena i gledala je uzemlju dok su išli.Kada stigoše gle ti sad čuda.Pred kućom
Mujaginom stajao je Ahmo Hamin ahbab.Eto vallahi mi bješe drago što ste me
ovako ugostili, selam alejkum i želim vam svako dobro da vas allah dragi
nagradi.Poselamivši se Harno ode sa ahbabom.To veče pred vratima kuće pošto
su svi ušli pojavi se Emin, te na svoj način dozva Esmu u avliju.Majka joj reče da
ne ostaje dugo plaho.Ona Esma dok je prilazila Eminu u srcu je osjećala pomalo
zebnju.No ohrabrila se i reče:»Vallahi Emine, neznam šta ćeš vako kasno Jesam li
ti rekla sto puta da nedolaziš poslije jacije.» Emin reče kako mora sutra u Zagreb i
kako je htio daje vidi prije nego ode .Na to Emin pošto kaza, dade neko pismo
Esmi kroz vrata avlije i ode bez riječi.Usput je šutao nervozno neki kamenčić do
kuće.Bezbeli se bio naljutio.
Pošto se nije plaho zadržala jer je Emin otiš’o, ona pocjepa kovertu te
izvadi pismo iz nje i poče da čita možda za nju najmučnije pismo ikada.Tamo je
stajalo ovo: « Dragi moj Emine.Ja tvoja Amina barem tako sam mislila nikada u
svome životu nisam bila ovakoga stanja kao sada.Meni se sprema udaja negdje
gore u Stutgartu u Njemačkoj .Moja majka, me odovaja od nas.Kaže da hoće da
me se odrekne jer si ti Sarajlija pravi mummin koji barem zamene ima
najdragocjeniji dar za IMANOMI AHLAKOM u svome srcu.Kako mije samo
bolan pričala ona moja Marija kako si ti lijep i čista srca i duše kada učiš
KURAN.To je tvoja bolja strana.Znam je da ti imaš svoju lijepu i finu Esmu koja
te čeka dolje u Sarajevu.Neka ja ti od svoga srca u kome sam bila spremila dio za
tebe želim da se sa njome oženiš.Znaj da meni nije lahko da ovo kažem.Možda
ćeš nekad u svome životu pokazati njoj ovo pismo.Znam kada ga bude čitala da
će da osjeća krvicu.Znam da će možda da te mrzi, zbog mene.Al’ vallahi nema
rasta Ja je znam iz priča koje mi je pričao Harno za nju Jednom je govorio baš
onjoj.Znam i osjećam daje ona dobra duša i da će znati da shvati kako je ići za
srcem bezveze ako je suludo.Eto ti ćeš mene razumjeti.Neka ti ovo pismo nebude
na duši ostalo kada ga budeš čitao.Neka te moja dowa od duše za tvojim hajrom
prati k’o sjena i razgaljuje ti hal tvoj sa njom gdje god bio i ma šta radio.Dragi i
poštovani Emine dabogda ti im’o meni evalada i sa njima našao svu sreću koju ti
samo Allah dragi može da da i to najbolje što misliš i da ti Esma bude mehlem za
srce i sva teška stanja i da unjoj ako Bog da nađeš svu sreću i berićet.Amiiiin
12
brate Emine.Cuvaj je k’o dragulj i kao zjenicu oka svoga»Selam od Amine!!!
Mada u momentu bijaše zatečena da joj kroz misli poteče samo dah mržnje
pomješan sa gorčinom u grlu, Esma se okrenu i pođe i ljetnjikovac da sjede.Dok
je sjedila osjetila je laganu drhtavicu a niz lice joj poteče jedna suza.Dok se
pribrala govorila je u sebi:»La illahe illellah vahdehu la sherike lleh…»Ovo je za
nju bio najteži i prelomni trenutak u životu.Dok je sa jedne strane osjećala
gorčinu sa druge je pak strane iz srca neki glas se javio i umirivao je riječima:
»Draga, pomisli kako je njemu sada.Zar bi ti on dao da čitaš ovo pismo…pomisli
daje možda htio da ti objasni a ti si ga presjekla.» Dok se taj glas pomješan još sa
gorčinom lomio ona uze pismo i opet ga pažljivije pročita.Nakon što je završila
čitanje reče u sebi da mora sa Eminom da raščisti o vezi svih sumnji koje je gajila
potajno za njega.I tako uprkos velike ljubavi Esma ode na počinak ipak pomalo
bistre glave jer su joj se konačno misli slegle u glavi a teški bremen pao sa srca.
Dok, se spremala da ode u sobu, priđe još jednom avlijskom zidu…a u srcu joj se
javi onaj njegov glas: « Esma, Esma tvoje ime dišem tvoga srca snujem…»Eh
vallahi je baš ponekad teško insanu da se nosi sa samim sobom još pogotovu kada
se ovak onešto desi kada je insan zatečen…u momentima do te mjere satjeran da
nije na vrijeme pripremio se a osjećanja mu navru i sve polahko ga osvajaju i
nema ponekad izlaza do dowe dragome Allahu.Razmišljajući tako šta bi moglo da
se desi ili ne Esma priđe malo bliže zidu avlije te otkide jednu ružu jedan mali
pupoljak tek procvao.Bješe crveniji od krvi insana.Ona ga omirsa jednom pa
potom ga prinese svome nosiću još jednom te se povrati i sjede u ljetnjikovac u
onu pletenu stolicu sa visokim naslonjačem.Malo joj se bilo zanijelo pa je na
trenutak prenese i ophrva san.Dok je tako snivala pomalo ju je rashlađivao lagani
večernji povjetarac koji je sa juga donosio miomirise mora i južnih
krajeva.Odjednom je usnila predivan san.Ko biva ona Esma nalazi se pred
Kjabom sama i uči dowu moleći se Allahu dragome za zdravlje svojih roditelja i
svoje i svih njenih bližnjih i daljnjih i svih njihovih rahmetlija.San bješe prenio
Esmu daleko tamo kamo samo srce može da vuče jednoga vjernika.I ko kroz
polusan javi joj se neki glas koji joj je tiho šaputao na uho:
«Esmu…Esma…Esma, sestro draga k’o da si sama na svijetu.Pomisli malo na
svoje srce šio ti govori. Pomisli koga bi najviše voljela… Esma…Esma…Esma ti
koja zračiš toplinom ovih ruža miomirisom njihovim dušu ti. ……………………
opijaju… Esma…Esma…Esma..», a onda se prenu i tržnu te iz sna probudi.Kako
bješe se naslonila nezgodno na naslonjač glava joj bijaše lagano pa sve brže
padala na naslon za ruke.Iz takova položaja trznula se i razbudila.Kada se pribrala
tiho je proučila ajetul Kjursiju i zamolila Allaha dragoga da joj da snage da
razborito, srcem i razumom odluči šta je najbolje za nju.Tako razmišljajući i
moleći se ugleda u svome krilu onaj pupoljak kojega je maloprije bila
otkinula.Ehhhh, uzdahnu duboko u sebi Esma jedared i podiže se te ode na
spavanje ukuću.U ruci je ponijela ono pismo što joj ga dade Emin i stavi unjega
onaj pupoljak.
To veče nervozan zbog neuspjeha kod Esme Emin se vratio kući.Još sa
vrata ga dočeka Mehaga te mu reče: «Eminaga, moj dragi tražio te je danas neki
Muhamed tvoj iz Zagreba.Kaže da će biti na akšamu ida će otići kod nekog svog
ahbaba na počinak.Nego đesti vako dokasna ha?Kud se ti to smucaš sam po noći i
mahali?Ha jeli?Da nisi bio kod Esme?Pa slušaj neznam šta je međuvama al’ more
biti daje sve uredu, ha jeli Emine?»
13
Umoran i pomalo nervozan samo reče: »Slušaj babo imao bih plaho toga da ti
kažem.Neznam otkle bih ono počeo da ti govorim.Znaš gore u Zagrebu ja i taj
moj Harno živili smo kod jedne Hrvatice Ane Bogunić.Nemoj da te čudi ona ima
jednu kćerku svoju.Marija se zove i živi sa nama odnosno sa svojom majkom
Anom.Ona studira građevinu i ima svoju jednu jaranicu Aminu koja je halali mi
babo ako Boga znaš bila moja cura tri godine zadnje dok sam studirao.Mada će
ovo biti plaho čudno to inije bila bogzna kakva ljubav.Ja sam se uvijek držo
postrani.Hoću da kažem da sam bio uvijek plaho nenametljiv.Ona Allah mi je
svjedokom više se sama nametala…Znadeš ti kako je bilo gore ponekad je vallahi
teško .Naravno da sam ja mislio uvijek na moju Esmu.Ma ona je mehlem za srce i
dušu.Al’ babo dragi moj neznam šta i kako sada da ti objasnim.Znam da ćeš me
grditi bezbeli je Harno mislio nešto da ti ispriča u vezi nje Amine al’ nije
mogo…ja samo hoću da znaš da tako mi Allaha dragoga nisam imao ništa osobito
sa Aminom.Ma nije to bila nikakva ljubav.Ona je imala ustvari jednoga negdje
gore u Njemačkoj.Dolazio bi joj ljeti na odmoru i bili bi zajedno.Međutim činilo
mi se k’o da ga nije voljela.A naš je čovjek bio.Iz Krajine je otkle je i
Muhamed.Babo ona je iz mješanoga braka.Babo joj je Krajišnik a ona je rodica
Haminog zeta.Majka njena je Hrvatica iz Osijeka.Da li je ona baš u Islamu ja
neznam niti sam uoto ulazio plaho.To je na Allahu dragome da sudi.Posljednje od
nje bilo je jedno pismo u kome mije sve objasnila daje ona se bila uznadala da ću
ja je ženiti. Ja sam babo to primio zaista teško al’ mi je bilo lakše kada je rekla da
se udaje gore u Njemačku u Stitgart za onoga njenoga.Ona mi je neš vjerovati
kazala i poželjela svu srcu sa mojom inshalla Esmom i svakoga zdravlja prije
svega i berićeta i ja vallahi nemam kud nego da se ženim sa Esmom ko što i sam
znaš.Nemoj se plaho opet ti kažem čuditi, ja sam to sada prije po sahata dao
pismo Esmi.Jeste neka zna i ona.Ustvari sam njoj ovo večeras kanio kazati.A
vallahi mi nije dala napala me bila što sam kasno došo joj bio.Ali nisam imao
kuda.Ja sutra ako Bog da dragi moram nazad da branim diplomski na
Ekonomiji.Inshalla ako uspijem a nadam se da hoću eto me čim prije se vraćam
zauvijek i odmah se ženim.Ostaću nakon polaganja još koji dan da Harni
pomognem nešto u vezi nekog posla i da se odselim i razdužim od Ane naše
gazdarice.»
Saslušavši ga pažljivo k’o da sluša sam vaz u džamiji i još nevjerujući šta
mu njegov hairlija takozvani napriča Mehaga se samo spusti i sjede pred avlijska
vrata i zapali jednu cigaru.»Emine dragi šta mi reče beno jedna te osta
živ.»Mehaga je bio inače pomalo plahovite naravi svako bi mu malo krv udarala u
glavu ako bi ga nedo Bog neko zbog nečega uvrijedio plaho.Sada mu se prvi put u
životu nije javljao taj osjećaj nego mu se naprotiv bilo tako nekako skupilo oko
srca da bi najradije zaplako al’ đeće to pred sinom da čini ta on je uzor svome sinu
inače naboljem momku u mahali cijeloj.
Al’ uhvatila gaje tuga do te mjere bila da je jedva izustio:»Sjedi sinko, pa
kako se sve to moglo destiti.Hajd’ što se desilo a’l da to tajiš tol’ke godine.Pa
bolan nebio…a haj ioto a’l kamo Esma…uuuuu…ma neeehee… tebe treba sohom
kakom dobrom pa preko leđa.Ma ja kaže meni Rabija:» Nemoj ga, nemoj ga ako
Boga znaš pa on je najbolji.»Mantrak najbolji.Nije sve u knjizi samooo.Treba bit
čoek i kad to postaneš i sa knjigom onda to ibudi.Ako si joj brak obećo to za nju
nije mala stvar.Osim toga kako te nije stid da joj tako nešto uradiš.Pa sramoto
jedna.Sramoto i smoto.Hooo, Bože dragi kako mi se sve ovo ote.Pa daje išta
drugo da nije učio pa da je napustio pa sve bih shvatio a’l da vara med onaj od
čeljadaeta eeeehh…to nemogu nikako da oprostim.»
14
Emin pomalo zbunjene naravi koja bi mu se javljala a to mu je bilo od
majke…naglo se poče mjenjati u licu. Eh Allahu dragi ti koji sve znaš kako li je
sada Esma šta li misli o meni.Vallahi sam baš smoto.Da sam imalo imo hrabrosti
odavno i na vrijme bih prekino sa Aminom a ne još se falio Harni.Ma vallahi i
Muhamed pa nije valjda pričo nekome.Ma jašta je sreća moja da nije mome
Mehagi.Ih što bih ga sad…ma pokazo bih ja tom Krajišniku.Al’ Bože dragi nije
valjda da sam tako plahovit.Pa moja je narav bolja nefs jači.Naravno da jeste pa
kako sam tek odoljevao sve ove godine Amini.Heee, lijepa Amina…crnka niti
jedna.One njene crne oke pa ona kosa njena duga i na loknice.He što ti je Marija a
sve ti je to od nje poteklo.More biti da se šokice nose baš vam tako ko ona.Mada
to nisam primjećivao kod drugih na faxu i u Zagrebu.Ilica, Ilica uhhhh…ko će
sutra vako nasekiran.Al’ baš me briga naučio sam.Allah dragi će mi dati snage i
sabura.Pa ja samo branim diplomski.Naravski to je samo odbrana i kruna znanja
stečenog odricanjima i učenjem.U sred tog razmišljanja zove
Rabija:»Mehagaaaa…đes’ to haj ukuću beno znam ja tebe bezebeli pušiš i Emina
zovi.Emineeeee, hajde zlato mamino hajdeee u kuću»Na to se Mehaga prenu iz
razmišljanja i pođe u avliju.Nikada do tada Emin nije zapalio cigaru.Nikada, al’
ovoga puta uze onu cigaru iz babine ruke i ko fol će da je baci.Kad li on nastavi
da puši.Pošto se zakašlja malo, Mehaga će: «Hmmm, huncupe li niti jedan.Nejma
šta esaćemo sinko moj malo kod majke one tvoje što te falila vascijeli život pa joj
sve ovo raci i serviraj .Ako li išta slažeš drži se đesi.Ima da te prebijem ko vola.A
zasutra me briga kako ćeš na put i baci tu cigaru vidi ti njega kako to on samo
puši…ko mali Mujica Turčin».
Nakon, što su stigli kući Harno leže i poče da razmišlja o Esmi.Bože lijepa
čeljadeta.Ih kad bi me moja Alma samo mogla da čuje očem mislim.Bezbeli bi
me odalamila po leđima i to samo kako ona zna.Ma ja sve su li ti cure
iste.Nesmiješ im ni pokazati kada je samo tvoja da ti se nesviđa da ti nije jedina ii’
da negdje pogledaš u stranu nego samo u nju ko u neku sliku koju je nasliko vješti
slikar.Ja šteta što i ja nezavrših Akademiju Likovnih Znanosti.Al’ jednom ću i
to.Ma samo još mi je jedan ispit osto a ja ga razgodio već dvije godine duge i
teške.Ma jah a Alma već radi i zaposlila se za prave.Alma Alma Alma…i Harno je
utonuo u san.Sutra valja na bus pa za Zagreb.
Nakon što je legla Esma polahko u sebi poče da uči ajetul kjursiju tri puta a
nakon toga lagano se preklopiše umorni kapci na to plavetnilo od oka.Esma bješe
izuzetno lijepa i naočita cura.Nikada se nije nešto plaho isticala.Učila je i bila
vrijedna.Malo je izlazila i malo se sakim družila.Samo joj je Enisa bila jedina
prava jaranica nako bliska.Esma, taj lik lijepi koji pomalo opija svojom
ljepotom.Nježne crte lica koje su bile tako vješto Allahovom milošću izvajane
nestajale bi svako malo pred očima kada bi se čovjek malo u njih zagleado.Kao da
bi mu se činilo daje svaki put vidi drugčijom nekako nedokučivom.Esma je bila
jedinica.Mujagina mezimica Ja Mujaga se bješe pokasno oženio.Bio je stariji
plaho od Senijahanme, al ona na to tada nije gledala puno važno joj bješe sreća uz
muža svoga finog i dobrog dobre naravi i čista srca.Esma bješe njene naravi.
Esma, je bila već u dubokome snu kad li majka joj usta da malo prouči
štogod prije sabaha.Ona Senija uvijek bi otimala ili barem pokušavala da nađe
vremena samo za sebe barem malo.Kako je pred sabah bilo joj nekako najlakše
tako je i činila.Međutim ovaj put je tiho bila ušla u Esminu sobu da provjeri jeli u
krevetu jer je znala da ona ima običaj kada ostane iza jacije sa Eminom da zaspi u
ljetnjikovcu.Pošto se uvjerila daje ipak u krevetu pogled joj se zaustavi na njenom
15
noćnom stsčiću.Pošto vidje daje na njemu koverta neka bijela uze je i izađe iz
sobe.Mada u suštini nije voljela kopati po Esminim stvarima ovaj je put privukla
ta koverta.Senija je sobzirom na godine ipak vidjela dobro i bez naočala.Kada je
počela da čita one prve redove pisma:… « Dragi moj Emine.Ja tvoja Amina
barem tako sam mislila nikada u svome životu nisam bila ovakoga stanja kao
sada…»Senija nako inače kada bi u momentu saznala za bilo kakvu neprijatnu
vijest znala bi se uhvatitit za glavu, i onda reći ohhh Allahu dragi.Tako i učini ali
se brzo pribra te pročita ostatak pisma.Kada je završila pogleda u kovertu i unjoj
onaj ražin pupoljak.Biješe joj čudno što se taj pupoljak nalazio u pismu.Uze ga
omirisa i prepozna daje iz njihove avlije.Hmmm, pomisli šta li Esma stjela sa
ovim.Da li je jadnica pročitala ovo pismo one neke Amine.Vallahi Allahu dragi
nema joj sada više onoga njezina hala ko dosada…pa kako se samo Emin
promijenio bio.nemogu da povjerujem da ima curu da mu ona piše još bezbeli je
voljela ga.Vala Rabija li se Rabija znaćeš ti svoje a sve malo pomalo:»
Senijahanma, bona nebila pa jedva bona čekam da se uzmu moj maligan a tako mi
je plah bona pa Esma ga zaslužuje on nejma drugih ko neki njegovi
jarani…znadeš ono neko veče kada smo se bile sjacije vraćale ehh umeneti
Mehaga bona kaže jedva čeka da se uzmu pa svadbu da pravi…”Vallahi…i utonu u
razmišljanje te poče učiti malo zikra Allahu dragome da joj bude lakše.Nakon što
izuči poče da uči dowu i zamoli Gospodara da joj olakša tegobe koje su joj
pritiskale Esmu i omogući joj najbolje za nju samo kako more da bude.
Kako se samo od svih njih mogo ipak bez obzira na sve ovako Emin
ponašati.Ma dala bih ja njemu davno dali je moj samo.No kako bude stjela moja
šćerana nako će i biti…al Allah dragi zna najbolje.
Kada su ušli u kuću Mehaga i Emin ovaj ga odmah odvede u sobu kod
Rabije.»Slušaj sad ispovjed tvoga Eminage sram ga istid bilo.»Rabijahanma nako
povučena zatečese tim njegovim nastupom te reče: »Slušaj nemoj sina jedinca da
mi diraš.Nemoj da mi…»E tu ih presječe Emin te poče:»Majko ja
stvarno…neznam šta bih ti rekao al’… shavti me ko insana ja sam na neki način
varo Esmu…malo je ona znaš ta Amina ustvari…meni pisala jedno pismo u kome
me žali što je nisam oženio.Meni je majko bilo…oh allahu dragi… ponekad pored
učenja i mojega truda pravo teško vallahi i znaj da sam ti se sve ono ko javljo da
mi ide i…al vjeruj ta Amina i njena koleginica Marija Bogunić, ona je znaš šćer
od naše Ane gazdarice.Hamo je babo gaje vidio…moj gore jaran zajedno
studiramo i živimo kod nj ih…ja sam se bio nako držo po strani od nje Amine i
sada se trebam da o.h..ustvari ja nju nevolim misli…nemoj me…pogrešno razumiti
al’ ja sam se držo po strani više nako do nje…pa mi se od nje…bilo nekad…al’ ona
je znaš majko ona je stvarno mene željela daje uzmem.Nemoj ti mene krivo da
uzmeš kada ja tebi sada priznajem svoju ustvari velku zabludu od tri godine al’ ja
mislim da nisam imo skime da se izjadam nego baš Hami.Ali on je mene odo
samo se bojim da nije otišo pa to reko večeras Mujagi.Hejj pa sam ja onda dao iza
jacije pismo Esmi što mi gaje Amina poslala bila da bi joj bilo jasno sve to sam
joj bio kanio reći al’ me odbila….!
Rabija nikada nije sebi dala da bude zatečena niakad.Ama baš je mislila da
će to sa Eminom mezimcem biti uredu.Al’ haj sada.Ustade onako sa sečije ko
oparena i reče:»Da Bog da te nebilo…huncupe niti jedan, kad li de
ovako…»Nemogavši više Rabija brižnu u plač i nikda ko tada nije je Mehaga
vidio tako zabrinutu, samo je kroz suze koje su joj kvasile lice rekla:»He, he,
16
hmmmm…Allahu dragi koji si jedini naš Gospodar primi pokajanje ovoga moga
Emina da se sovim završi sve… a još kako… li ću pred Seniju…»
Mehaga ga opali iza potiljka i reče:»Haj na spavanje sutra moraš u
Zagreb.nesekiraj se dobro je to što si pismo dao Esmi.Sama će ona da odluči al’
znaj kako bude odlučila to poštuj i moli Allaha da ti oprosti i to ponajviše što si ti
to tajio, a ne što sije povrijedio more bit…»
Kada je sabah zaučio, svi su se polahko digli i pošli na Sabah.Emin je
otišao sa Mehagom i usput su sreli Mujagu.Putem…dok su išli Mujaga ponudi
cigaru Mehagi i reče:»Selam alejkum Mehaga…i tebi sine.»Nakon što mu
odselamiše Mujaga će:»Jeli bogati Eminaga naš dobri.Sta to bi bolan te te Harno
nako meni baš nađe da te izda ha?»Emin bješe kajl da kaže Mujagi sve što je bio
naumio k’o Esmi svojoj al’ ga presječe Mujaga:»Emine, ti si naš bolan i ja znam
Mehagu vrlo dobro…nesekiraj se ti.Eno su Senijhanma i Esma ostale da klanjaju
kod kuće.Vallahi mi Esma nešto nije k’o što je dosada bila nego je onako pomalo
rastrešena.Jutros mi Senija dade ono tvoje pismo i znaš kad sam ga pročito
naročito ono na kraju…kad je poželjela da čuvaš i paziš Esmu ko zjenicu oka
deder da tako i bude.I da znadeš da nisi tako postupio pa joj ga dao nebih ti
oprostio vallahi nikada.Eminaga, Eminaga neka samo da te Mujaga tvoj punac
sada zavoli još više jer si ti ipak dobar momak a sve jto zarad Mehage…on je moj
brat po vjeri i ja znam kako diše…»
Kada su stigli pred džamiju Mehaga reče:»Emine, ako bude tamo Harno
riječ da nisam čuo!!!»Emin klimnu glavom i potvrdi babine navode.Muhamed je
bio već sjedio u prvome safu.Kada je zaučilo da klanjaju Harno se odmače jer
bješe samo jedno mjesto naprijed te Mujaga kraj njega stade i zanijetiše da
klanjaju.Kada su završili klanjanje Harno pogleda u Emina i ovaj poče da uči
jednu suru iz Kurana.Emin bješe tako lijepo učio da se sa manfila na kome bijaše
nekoliko žena iz mahale i njihove šćerane, uzdisale i govorile:»La illahe
illelah…!»Emin je učio dio sure An Niša, tako snažno emotivno i glasno da gaje u
momentu stari hadžija efendija pohvalio kada je završio i rekao mu:Aferim
Eminaga, valalhi si baš dobro učio…trebalo bi da se javiš kod mene da te
povedem u Carevu đegod kod staroga hafiza da počneš sa hafizetom…»Emin se
osmjehnu prvi ustade poselami se sa efendijom i bez glasa napusti džamiju.Znao
je on daje gore na manfilama sjedila na sedždi njegova nikada neostvarena ljubav
iz srednjoškolskih dana.Enisa, Esmina jaranica.Eh što ti je život.Prvo Amina pa
Esma pa Enisa.Kada je izašao u džamijskome mezarju je proučio fatihu i brzim
korakom otišao do kuće.Uzeo je svoje stvari poselamio se sa majkom i otišao na
stanicu.U džamiji ostaše zbunjeni efendija Mujaga i Mehaga onako zblenuti.Zar
je moguće da se njihov maligan uzor mahale tako ponaša.Bezbeli je ljut na
babu.Ma pomisli Mehga daću ja njemu kad se vrati…znaće on meni za ovako
ponašanje.
Nakon sabaha pošto bješe stigao kući Mehaga uze da se sprema za
mevlud.Rabijahanma je malo plakala što je Emin tako otišo al je umirivao
Mehaga riječima:»Neka, neka a sve si govorila daje on tvoj fini ha…»Rabija je
bila jaka žena pa se pribrala i nije dozvoljavala da to primjeti Mehaga.Mujaginca
bješe Esmi spremila doručak i reče joj»Esma draga moja ružice…nemoj očajavati
majkino zlato jedino.Emin će tebe uzeti nesekiraj se.Nije to to što misliš.Ja sam
bona čitala ono pismo.U njemu stoji da gaje ostavila ona beštija iz Zagreba
Amina nekaJMa ja šćeri muški su ti taki.Rijedak je slučaj vjernoga čeljadeta, čak i
onaj najbolji se povede za nekom drugom znaj to šćeri moja.Mladi ste vi vas
17
dvoje neznate vi šta je to.I jasam ti bila pomalo stidljiva ko ti sada.Senija ja tvoja
mati nisam nikad plaho voljela Mujagu.Ne šćeri moja draga al’ vremenom se
zavoli znaš to je ono pravo…nikad u životu neznaš kada ti je neko suđen.A treba
sve probati.Mada netreba više druge prilike niti gledati kada ti se jedna svidi i sa
njome pođeš.Kad smo seja i tvoj babo zabavljali nije nam bilo plaho stalo za
druge a ni zanas.On je bio uporan pravo.Stariji je od mene deset godina znaš.Al’
majkina ljubavi draga on je meni zapao za srce ko i Emin tebi.Da nebijaše
njegove upornosti nikada ga nebih za se zapikala.Ne draga moja mi žene unaše
doba nismo plaho pokazivale našu
V
ljubav.To nam je bilo zabranjeno.Zena treba da voli čojeka tek kad se uda ono za
pravo.Tek tada ona sa svojom djecom njemu kroji «haljine» što bi rekla
Hamedaginca.hahahha.Ma ja zlato mamino.Trebaš se opustitit i malo brate da
neslušaš više onu tvoju Enisu.Pakost je to.Ona je zavidna a da ti majka kaže u
povjerenju nešto još.Ovo niko nezna.Emin je bio plaho zagrijan za Enisu kada je
bio srednjoškolac.Ja jeste a Enisa sada to tebi vraća.Mala moja ružice neka…neka,
daće Allah dragi sve najbolje kako samo tvoje srce želi.»
Jah uzdahnu Esma i pomisli kako je mogla Enisa tako daje izradi
poofimo.Hmmm jadne li nje.E valalhi ću se boriti, baš kad sada znam ovo za
nju.Hmm neće ona meni njega na oči preuzeti ne i ne.Kad mije Amini odolio
zlatan moj lijepi…vallahi će i njoj prisjesti Enisi, vallahi nek zna.Esma otada
promijeni svoje mišljenje vezano za Emina i kratko mu prouči u sebi fatihu da mu
gore bude sve uredu i daj oj se vrati sretan i da se konačno uzmu.
Nakon nekog vremena autobus za Zagreb preuze svoje putnike i tačno u 7
ujutro krenu.Emin bješe jako uzbuđen a uskoro na spratu autobusa mu se pridruži
Harno te mu reče:»Brate po vjeri Emine dragi…pa zar onako ode a sa babom se
neposelami.Nevalj ti to znaš…»Emin više nije mogo te prokide konačno»Slušaj
Krajiška beno…dosta mi te je.Da znaš da ću Almi sve da kažem.Neka zna kakav
si joj bio.Reći ću joj nemoj da me prekidaš znaš daje ona danas dežurna u
katedri.Hehehe, što će se obradovati. Valalhi je Alma poosjetljiva da samo zna a
meni će vjerovati.Hoću hoću Harno…»Harno se ušuti i cijelo vrijeme više nije
bogzna šta govorio sa Eminom.Ako ovaj zaista kaže bilo šta za njega Almi
gotovo je zauvijek.Emin je bio jako zadovoljan svojim učinkom.He Alma Alma
pomisli u sebi Harno te zaspa.Dok je spavao razmišljo je u sebi kako da se javi
Esmi a da ovaj nezna.Mislio jeda će on odigrati za njega važnu ulogu i da će Esmi
sve da objasni.Tako i bi…
Kada su stigli u Zagreb, na stanični kolodvor…dočekali su ih Alma i
Marija.Odmah su otišli kući.Hamo je putem bio jako nervozan i to zamjeti
Alma:»Hamiću moj jedini, a kako bi tamo u Sarajevu ha?Nešto si mi kiseo od
jutros šta li je to bilo.De bolan idemo mi ljetos na Brač na odmor na more.Neka te
neka a završi nam onaj poso pa da uzmemo lovu i da idemo…»Harno joj se
nasmija mada vrlo teško.Odobrio je Almi to što hoće a i njemu treba
odmor.Marija je bila vesela također ali Eminu nije htjela ništa da govori.Kada su
su stigli doručak je bio na stolu.Bolje reći ručak.Bijaše tačno 12 sati a sa gradske
Katedrale je odjekivalo zvono.Emin uze abdest te klanja podne.Kada je skalnjao
reče:»Ana draga gospođo obračunajte mi moje stanovanje i danas Vas napuštam.»
Ana mu obeća i zaželi svako dobro na ispitu.
Tokom polaganja Emin je bio strašno smiren i dobio je Allahovom
snagom i rahmetom takvo znanje da ga je profesor Jelačić tako primjetio kao
18
nikada do tada:»Mladi kolega vi ste mi tako dobro spremili ovo Vaše izlaganje da
mi dođe samo jedno a to je da si Vam kažem položili ste…»Emin je bio jako
zadovoljan i nikada do tada nije bio sretniji.Kada je preuzeo diplomu i pozdravio
se sa profesorom i ostalim studentima otišao je do Katedre.Alma bješe sjedila i
nešto pjevušila.E sada će tebi Eminaga da prisjedne pomisli u sebi:»Alma znaš ja
sam htio…nešto da ti kažem…Harno ti je pavo bio zagrijan za moju Esmu…»Na te
riječi koje bijahu lažne 100% Alma se pridiže sa stolice i reče:»Hamo moj…de
bolan nije…Esma je tvoja…hmm beštijo Sarajevska vama je tako lahko zafrkavati
se…»Nemogavši da se savlada Alma brižnu u plač te lenjirom koji joj je bio pri
ruci udari snažno Emina po leđima.Emina je to zaboljelo bilo pravo al’ je halalio
Almi i reče:»Alma de bona znaš da se zezam…na svoj račun…sve najbolje ti
želim..odoh Alma za Rajvosa odoh diplomirao sam…bona…»Alma mu čestita i
ostade u plaču al je bila kajl da ga barem jednom još odalami.Eh Emine
Emine…šta napravi Harni svome jaranu.
Nakon što je jela u studentskoj menzi Esma ode da polaže ispit iz III
godine koji je bio zadnji i uslovan za IV godinu.Kada je izašla Enisa bješe sjedila
u prvoj klupi i ona je polagala.Esma je počela da odgovara na pitanja i bila je jako
nervozna i teška tog dana.Cak je u momentu bila skrenula sa teme.Profesorica
Hadžijahić bila je jako nestrpljiva al’je znala daje Esma možda spremila ispit kako
valja.No Esma je jedva položila bila.Enisa se smijala i bila je zadovoljna.Eh što ti
je život.Nakon toliko muka Enisa joj se smije.Esma Esma…valjal to tako…a ti si
najbolja na III bila…Esma he Esma…nakon toga požurila je da javi babi i mami i
da stigne na mevlud…jer i ona učestvuje…
Mujaga i Senija kao Mehaga i Rabija bijahu spremni za mevluda.Kada su
se sreli na mahali krenuše ka Carevoj džamiji.Bijaše vruće pred ikindiju.Putem se
Rabija obrati Seniji nemogavši više da izdrži:»Znaš draga moja, Esma ti je plaha
brate vallahi jeste. Sve sam mislila bona daje moj Emin pravo dobar, kad li ono
nije bona…sve mi lago cijelo vrijeme.Ma što bih mu dala.Nekad zažalim što nija
nisam imala šćer.Lakše bih je odogojila i znala bih kako diše.Sinovi su ti sve gori
ponekad kada si prema njima mehka.E a znali on za ovo moje ogovaranje jedinac
moj a kako li mi je,bezbeli se rastaje sada kada je položio a znam da jeste zlato
mamino misli na nas i kreće…»Senija se duboko u sebi zadovoljna nasmijala
onako slatko i bila sretna što je Rabija konačno jednom priznala da njen sinčina
kako gaje nazivla nije cvjećka iz mahale nego najobičniji sin ko i svi
drugi.hehhehehe.
Zadovoljna Senija polahko pređe sa dowom prag Careve džamije.Bješe gužva
narod se tisko u džamiju da zauzme što bolje mjesto i uzme učešće u dowama i
lijepim mevludskim učenjima i da čuje vazove i učenja poznatih Sarajevskih
hafiza učaća Kurana i hadisa.Eh kako se samo tog ikindijskog vakta baš te subote
na Senijinoj i Mujaginoj duši sakupljalo sve ono što se u njihovom zajedničkom
bivstovanju nakupilo sve ove godine.
Za to vrijeme u Zagrebačkoj džamiji isto je bilo jako vrleo i vrvilo je od
naroda koji je stigao iz obližnjih drugih a i onih daljih gradova na zajednički
mevlud rođenja Božijega poslanika Muhameda Alejhiselama.Glavni imam
džamije kada se sklanjala ikinidja i počelo učenje mevluda prozvao je Emina
jednog od najboljih učaća Kurana da prouči suru E1 Furkan i da da prigodan vaz
kao polaznik Zagrebačke škole hafizeta jer bijaše baš kao hafiz stigao do te
sure.Emin je na odobravanje cijeloga Zagrebačkoga džemaata proučio naglas i
19
tako razgovjetno suru E1 Furkan…Jasan i reski zvuk učenja Eminova, ispunjavalo
je Zagrebačku džamiju lijepim i milozvučnim zvukom da su vjernici na svako
njegoveo kratko zastajanje u učenju da uzme daha glasno uzvikivali:»Allahuuuu
Ekbeeeeeeer!!!»Emin je bio svakim tim odobravanjem i veličanjem snage
Uzvišenoga Gospodara jači stabilniji i osjećao je svoje szrijevanje kao ličnost
čovjek i momak koji postaje Esmino zlato.Da nakon mevluda koji je tako lahko
završio sa Eminovim učenjem jasina svim šehidima Bosne…otišao je Emin
svojima u Sarajevo.Kada je plaćao i pozdravljao se sa Marijom i Anom nikada
nije u svome srcu osjćao toliku povezansot sa Esmom…Ana gaje nježno poljubila
u čelo i zaželjela mu dug i uspješan život i karijeru.Marija gaje ispratila do izlaza
i rekla mu:»Emine, ta kakav je ovo život.Vidiš ja ti se hoću udat.Goran je tako
divan čovjek… postal sije inžinjerom.. Jako sam si sretna zbog tebe i želim ti
svako dobro.Cuj Amina mi se javila jučer i zaželjela mi svako dobro.Amina je
divna djevojka.Kaže sretna je ali nikada tako kada bi to bila sa tobom.Upitala me
je za tebe i ja sam si joj odgovorila da si ti položio diplomski i da ćeš se ženit
Esmom svojom.Ona je na trenutak malo plakala kužiš al’ nije to to mi smo ti žene
osjetljive znaš na udaju.Za nas žene udaja ti je najvažnija bit života.Neka
ostavimo sada po strani sve one godine koje smo proveli zdravo i sretno hvaljen
daje Isus zbog toga…no što ćeš i to ti je život…nego ja si se spremam za puta u
Ameriku..sa dragim Goranom…idemo tamo u Los Angeles.Pa ako te ikada put
nanese javi se …hahaha šalim se Emine i svako dobro.Hajde ljubi Marijica tvoja i
Čuj ono za onaj puta kada si sam ušla kod tebe u sobu sama i prekinula te u
učenju Kurana, kako ono vi kažete HALALI Emine…Eto čuvaj mi se i svako
dobro…ja ću te nekad se sjetit u mojim molitvama Bogu i zaželjeću ti svakoga
dobra…!!!
Emin je bio pomalo zbunjen jer nije očekivao da gaje Marija toliko
simpatisala kao njenoga stanara…heheheh, biće da sam bio baš zavodnik sve ove
godine…Ali ima jedna srtara riječ koja kaže nevjeruj pričama vjeruj djelima ruku i
mudrosti svoje…
Tokom mevluda u Carevoj džamiji Mehaga je učio dowe dragome Allahu i
u sebi zamolio Allaha da mu da snage da halali Eminagi svome i sa radošću ga
dočeka kada dođe iza jacije večeras.He što ti je život tako lahko prolete
godine.Moj Eminaga je sada čovjke svoj.Diplomiran ekonomista.Ima 26 godina
al neka treba ga samo još oženiti.Ma naći će za njega babo posla.Ta on je moj j
edinac.. .Eh Eminaga.. .Eminaga…
Nakon učaća Kurana počela je svečanost učenja ilahija i biješe lijepo.U
džamijskom horu Careve džamije bješe Esma.Učila je glasno i razgovjetno.Muški
dio hora je uzdisao od te ljepote učenja Esmina.Naravno stigla je na
mevlud.Nakon učenja ilahija obrato se glavni imam i održao prigodan vaz.Tokom
vaza naglasio je da treba da se svi u svojim mahalama potrude koliko mogu u
održavanju veza tradicije i osjećanja ljudskosti i povezanosti.
»Takav je danas braćo i poštovane sestre hal došao daje sve manje i
manje naših starih dobrih običaja.Bosna je ovo Bosna naša lijepa zapamtimo
to.Nema više kud.Nemožemo čekati da nam drugi nameću svoju volju i tradiciju
koja nam nije naša.Svoje običaje sami moramo da gajimo.Moramo da se trudimo
da u našim lijepim mahalama Sarajeva očuvamo duh tradicije i zajedništva te
bliskosti kojom nas je vezao i obavezao posljednji Božiji Poslanik Muhamed
Alehjisellam…Kada se sjetimo dana u kojima je prije 1400 godina Poslanik
upućivao dowe Allahu da se nedijeli njegov ummet…tada i mi treba da znamo da
20
se netreba da odjeljujemo i povlačimo jedni u druge sami po sebi.Zajedništvo
komšiluci i komšija nekada su od velike važnosti za opstanak.Nakon ovoga
krvavoga rata kojega je Bosna doživjela i sada se osjećaju posljedice i
stradanja.Zato draga braćo i poštovane sestre neka ovaj mevlud bude nauk svima
nama kako treba i gdje treba da usmjerimo naše ideje i naša znanja iz
ISLAMA.Samo ako se budemo jednom napokon nakon ovoga rata kao opomene
dragoga i Uzvišenoga Allaha držali njegova užeta biće nam inshAlla dobro i
možemo da se nadamo dobru.Allah je rekao u Kuranu da se nesmije vjernik od
vjernika udaljavati ida su svi jedni drugima braća.Počnimo razvijati naše
dugogodišnje dobrosusjedske odnose…odbacimo sve one naše razmirice i
bespotrebne svađe koje su nas udaljavale i samo nam nanosile štetu.Neka se u
našim mahalama kao sada u ovome lijepome mjesecu širi miris ružina cvata i
pupoljaka kojima ćemo da se ukrasimo i zauvijek postavimo i obnovimo temelje
1000 godišnje tradicije Bosne naše nam lijepe.Neka se svako od vas zapita koliko
je ostavio u svome srcu i duši energije iz starina.Zar se nismo naučili jednom
kako se ta tradicija prenosi na pokoljenja.Allah će inshAllah biti zadovoljan
snama tek kada mi budemo zadovoljni sa Njim i sa našim stanjima i halovima
koje razvijaju za nas i naše živote naša srca koja uče srčane dowe Uzvišenome
Allahu dragome….neka se ovom našim Jasinima ispune duše naših dragih
inshAllah šehida i neka Uzvišeni Allah im podari lijepi Džennet…Svaka naša
dowa iskrena i proučeni svaki harf Jasina neka budu naše zadovoljstvo znanja i
Alalhov rahmet…amiiiiiin!!!»
Nakon prigodna vaza, imam je pozvao Esmu da prouči Jasin šerif pred
duše šehida.Esma je uzela Kur’an i počelo je jedno pređivno učenje samo kako
može jedna duša mlada i ženska da to izuči.Svaki razgovjetni harf širio se
džamjom i ispunjavao srca vjernika.Svaki je Esmin glas i izučeni harf u
Senijinome srcu polagano ispunjavao obećanjima.
Harno je nakon ispraćaja sa Eminom uzeo telefon i nazvao stan
Mujage.Javila se Esma koja je tek bila stigla sa mevluda tako ushićena.Hamin
glas joj je odjednom dao ohrabrenja u duši:»Selam alejkum.Esma poštovana i
draga sestro u vjeri nam.Ja sam Muhamed, Eminov cimer i jaran.Bio sam kod vas
sinoć na večeri.Eh samo da znaš iz prve ruke Emin je tvoj krenuo na stanični
kolodvor i eto ga tamo kod tebe.Draga sestro položio je i postao je diplomirani
ecc.He što ti je život.Ma neama takvoga momka na daleko.Nego čuj nemoj da se
na njega ljuti njegov babo.Otiđi ako možeš kod njega i reci mu da se je Emin
pokajao što nije jutros na sabahu se poselamio sa njime.Bio je ljut na mene.A
jasm htio da opomenem njega Mehagu da se nebrine al’ sam to morao da kažem
Mujagi nemadoh srca znaš.Inače ja sam sa uspjehom prodao one moje slike
jednome bogatome kolekcionaru ovdje u Zagrebu.Spremam se sa Almom da
idemo na more na Brač.I ja se kanim ženiti ako Bog da čim prije.Al nemogu sada
a želio bih da isto tako završim ovu Akademiju Likovnih znanosti.Posto sam kako
reče Alma jednom pravim slikarom.Ma znaš Alma je moja vjerenica.Vjerio sam
je prije neki dan nakon dvije godine zabavljanja. Jako je osjetljiva. Danas me
udarila lenjirom jednim sa kojim je kaže namlatila bila Emina kada joj je ovaj
reko da sam seja zaljubio bio u tebe kada sam bio dolje.Ma čuj znam ja da se
Emin šalio i daje to htio da mi se osveti.Znam da bi ti on to rekao al’ ti to nebi
shvatila tako.Vjerojatno bi ga odalamila iako to nisi nikada pomišljala.Vjeruj
nisam bio na mevludu u džamiji ovdje uZagrebu.Kaže mi Alma bila je ona daje