Letimo sa helikopterom.Vrata su otvorena.Svi smo stavili one sigurnosne opasace da ne bi ispali.Svaki put kad se nagne vidim dolje more.Leti nisko.Mora.Objasnise nam poslije da leti nisko da ga neprijateljski radari ne otkriju.Poslije kratkog leta od nekih 20 minuta,rekose nam da se spremimo za iskrcavanje.Ja a i ostali mislijo da ce se helikopter spustiti pa cemo istrcati i gotovo.on se zaustavijo nekih sedam metara iznad mora.Objasnise nam da se nemoze spustiti.Moramo skakati.Jedan po jedan polahko se otkopcavamo.I ja.Sjedam na prag vrata helikoptera.Gledam dolje.Visoko je.Sedam metara to oni kazu.Meni se cini da ima vise.Zbog velikog bruja motora,galami mi na usi. »Jesil spreman ». »Jesam »odgovaram a da nisam bijo siguran.I umjesto da ceka da ja skocim,on me gurne.Uspijem ipak onako u letu reci »Pic.. ti materina.A zakon gravitacije radi svoj poso.Nemam krila a letim.Padam u vodu.Tonem,idem u dubinu.Cim sam dotako dno ,guram nogama prema povrsini.Prolaze sekunde.Sve mi je manje i manje kisika u plucima.Izlazim na povrsinu.Imo sam osjecaj da ce mi pluca eksplodirati.Gledam oko mene.Obala stotinjak metara daleko.Plivam ali rusak i puska mi otezavaju zadatak.Oko nas camci sa instruktorima.Ako se neko pocne daviti.Stizem na plazu.Nemam snage da izadzem iz vode.Puzem.Nisam jedini svi su u istom stanju.Dolaze starjesine .Cestitaju nam.Kazu da smo zadatak dobro obavili.Slusam ih i u isto vrijeme gledam helikoptere koji slijecu 200 metara dalje.