Pokusaj formiranja Rogaticke jedinice
Poslije nekoliko dana sam se vec naviko na zivot u Kaknju.
Mirno bez granata pa pomalo zaboravljam na teska vremena koje imam iza sebe.
Prijavio sam se za humanitarnu pomoc i za cudo Bozije ne traze mi potvrdu od jedinice u kojoj bi trebo biti mobilisan.
Mobiliso se jos u Kaknju i nisam i tek shvacam da vecina Kakanjske raje koje pomalo upoznajem ni sami nisu jos mobilisani.
Boze mili sta mi predeverasmo u Istocnoj Bosni a oni ovdje skoro da i neznaju sta je rat.
Kakanj ima dodir sa cetnicima samo na Vozucoj a sa hrvatima je jos bratski odnos i to ce se promijeniti velikom brzinom u narednih par mjeseci…
S obzirom da nemamo zalihe drva i cumura odlazim jedan dan kod Medana na kop.
U Kaknju je inace povrsinski kop cumura odakle se snadbijeva termoelektrana u Caticima a Bogami i narod po kucama.
Obradovali se Medan i njegova Meva sto sam im doso i zovu me u kucu da udjem na kahvu.
Uselili tu u staru napustenu kucu pa Medan pomalo vadi cumur, prodaje, i od toga zivotare.
Srcuci kahvu pricamo i ja velim sto sam doso.
Nema problema Medan ima civare pa mogu vuci koliko hocu cumura.
Kazem mu da cu doci svako jutro po jednu turu.
Od mene pa do njih na kopu ima oko 2-3 kilometra ali nema problema iako svakodnevno moram dva puta doci.
Ujutro po cumur i onda kad dovucem svojoj kuci nazad sa praznim civarama da ih vratim Medanu jer on mora vaditi cumur.
Za drva se dogovorim sa babom od Alije Pale pa ce mo ici ponekad popodne.
Dedo tako dovlaci pomalo al Bogami podaleko.
Moramo skroz gore na izlaz iz Kaknja prema Zenici pa u brdo.
Nadjemo po jedno suho stablo da je pomanje, svezi konopcom oko pasa i tegli. Lakse tegliti tijelom nego rukama a sa njima samo drzis drvo.
Svratimo uvijek kod jedne zene, koja cuva kravu ispod sume, da odmorimo i popricamo.
Jadnica prica nam, placuci, kako je i ona protjerana ko i mi i da su joj poginula 3 sina.
Ostala joj unucad pa se njima tjesi…..
Odem ponekad i u Mostre kod Visokog jer ima dosta nasih prognanika u skoli i po kucama u okolnim selima.
Ima dosta naseg naroda svakuda pa odoh jedan dan i u Zenicu jer cuh da je moj jaran Fudo Bradarac tamo…
Pronese se vijest da su stigli Hadzibulici i sada vec rahmetli Avdo Sibalo i da je zakazan sastanak da se formira Rogaticka jedinica.
Odazvali smo se masovno a ja stigoh sa nasim ucama, Bibijem i Sulejmenom.
Sastanak je bio negdje kod ili u Visokom nesjecam se vise.
Pokusacu nabrojati one kojih se sjecam da su bili prisutni a one koje zaboravim spomenuti molim da mi halale jer ipak je od tada proslo 16 godina.
Hadzibulici Huso i braca mu ?, rahmetli Avdo Sibalo, Medosevic Rifet, Barjaktarevic Sulejmen, Causevici Hape i Aljo, ja, Pavica Asim, Pavica Kasim, Kujovic Amel, Hodzic Asaf, Smajlovic Bolto, Bradarac Fudo, Zagorica Sef, Hasecici Senad i Kerim, Balas kuhar, Grabovica Nerko, Ramic ime Azir mescin……
Helenejse nas preko sezdeset.
Fino i ozbiljno se dogovorili da Huso Hadzibulic kontaktira komandu u Visokom i da trazi da nam daju zonu odgovornosti i onda bi mi tu drzali liniju.
Zona odgovornosti bi trebala biti tolika da je moze pokrivati tridesetak boraca, a to bi znacilo sedam dana linije, sedam dana slobodan i tako u krug do kraja rata.
Moram napomenuti da je vecina onih koji su bili prisutni vec imala maticnu jedinicu u Srednjoj Bosni koju bi morali napustiti.
Prilikom drugog sastanka nam je Huso saopstio da nas zahtjev nije prosao i sugerirano nam je da ostanemo u jedinicama u kojim smo vec.
Ja se nasalih govoreci da za mene to znaci da sjedim kuci…..:)